Konferencija 22 februar registracija - srpski
OIE

Najčitaniji tekstovi na portalu Balkan Green Energy News u 2021.

najcitaniji tekstovi 2021 balkan green energy news

Foto: BGEN

Objavljeno

31.12.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

31.12.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

U energetskoj tranziciji dolazi do velikih promena u privredi, ali ona se može sprovesti jedino uz transformaciju društvenih uloga i uključivanje i zaštitu građana. Naši čitaoci su prepoznali pomoć države domaćinstvima za sprovođenje mera energetske efikasnosti i postavljanje solarnih panela za sopstvenu proizvodnju energije kao najvažniju temu ove godine. Na sledećem mestu po značaju je litijum, a pogotovo opasnost po životnu sredinu i stanovništvo od rudarenja i prerade tog elementa. Obe stvari su veoma aktuelne u Srbiji zbog subvencija i Rio Tinta, ali i na celom Balkanu i šire.

Otpor protiv otvaranja rudnika litijuma dobija na snazi po čitavom svetu, a Srbija je jedno od zasad samo dva žarišta u Evropi. Balkan Green Energy News je 2021. pomno pratio proteste u Srbiji u vezi s razvojem Rio Tintovog projekta Jadar kao i aktivnosti drugih kompanija koje imaju dozvole za istraživanje podzemnih rezervi tog elementa, trenutno izuzetno traženog za proizvodnju svih vrsta baterija.

Naši članci o litijumu su bili među najpopularnijima ove godine, naročito sa zahuktavanjem protesta širom zemlje. Između ostalog smo izveštavali o alternativnim načinima za proizvodnju tog, najlakšeg metala, pa i o mogućnostima za skladištenje energije bez njega, što bi olakšalo energetsku tranziciju.

Zagađenost vazduha i proces obustave upotrebe uglja u Jugoistočnoj Evropi i šire zadržali su visoke pozicije po čitanosti iz 2020, ali je na vrh izbila demokratizacija energetike. Tačnije, reč je o subvencionisanju domaćinstava u Srbiji za zamenu stolarije i sistema grejanja i pri kupovini i postavljanju solarnih panela za proizvodnju energije za sopstvene potrebe i integrisanje u strujnu mrežu.

Te teme su bile veoma značajne i kada je reč o sličnim merama u zemljama u okruženju, isto kao i muke s lošim kvalitetom vazduha.

Možemo da se pohvalimo da smo od januara višestruko povećali čitanost, pa nas to obavezuje da prenosimo relevantne informacije i analize o održivom razvoju, životnoj sredini i zelenim tehnologijama s još većom dodatom vrednošću. Ne zaboravite da pogledate i šta je bilo najčitanije na engleskoj verziji portala!

1. Demokratizacija energetike: Srbija subvencioniše mere energetske efikasnosti i solarne panele za domaćinstva

U Srbiji su ove godine uvedene subvencije za mere energetske efikasnosti u domaćinstvima – za zamenu prozora i vrata, ugradnju izolacije i instaliranje kotlova i peći na čistija goriva – kao i za ugradnju solarnih panela. Veliko interesovanje građana pokazalo je da je ovo bio pravi potez i da je pomoć države neophodna da bi se pokrenule investicije čiji će rezultat biti manji računi za energiju, topliji domovi i čistija životna sredina.

Građani i firme u regionu traže da im države omoguće da sami proizvode električnu energiju u solarnim elektranama na svojim krovovima i postanu prozjumeri. Tako bi se pokrenula demokratizacija energetike, sastavni deo energetske tranzicije, ali nadležni nastavljaju da štite monopole velikih državnih elektroprivreda.

Srbija je napravila pomak usvajanjem regulative koja omogućava da potrošači relativno brzo i lako instaliraju solarne panele. Na sličan korak se priprema i Republika Srpska, ali to je i dalje slabo za region.

Srbija će 2022. izdvojiti 230 miliona evra za subvencije za energetsku efikasnost i solarne panele

2. Naučni autoriteti upozoravaju na moguću ekološku katastrofu zbog Rio Tintovog projekta Jadar

Litijum je jedan od najdeficitarnijih elemenata za proizvodnju baterija za vozila, industrijska postrojenja i elektrane na obnovljive izvore. Energetska tranzicija u velikoj meri zavisi od razvoja kapaciteta za skladištenje energije. Ozelenjavanje privrede, automobila i potrošačke elektronike je neophodno za ublažavanje klimatskih promena i zagađenja. S druge strane, iskopavanje rude litijuma kao i njegovo dobijanje iz slaništa zagađuje vodu, vazduh i zemlju.

Vladimir Stevanović, predsednik odbora Čovek i životna sredina Srpske akademije nauka i umetnosti, deo je grupe akademika koji su ukazali na opasnost od Rio Tintovog planiranog rudnika i postrojenja za preradu u Jadru. Oni ističu da bi bila ugrožena važna vodosnabdevališta u Mačvi kao i da je zamišljeno jalovište nosi rizik od curenja opasnih materija u vodotokove.

Projekat bi imao socijalne, ekonomske i demografske implikacije, poručuje vrh domaće nauke.

Dok je Srbija u previranju zbog Rio Tinta i nekoliko kompanija što su dobile dozvole za istraživanje rezervi litijuma na raznim stranama zemlje, naučnici rade na rešenjima za čistiju proizvodnju litijuma. U poslednje vreme su najviše pažnje privukli planovi za ekstrakciju iz geotermalnih voda u Kaliforniji, rajnskoj oblasti u Nemačkoj i u Engleskoj.

Pored toga, javljaju se potpuno različite koncepcije za skladištenje energije. CATL, kineski gigant u domenu litijumskih baterija, sprema se da da 2023. na tržište izbaci varijante zasnovane na natrijumu. U ovom sektoru zasad nema odgovora na pitanje koja će tehnologija biti dominantna za pet ili deset godina. U svakom slučaju, nadolazeće inovacije još moraju da prevaziđu brojne tehničke i finansijske prepreke.

Akademik Stevanović, SANU: nepovratne posledice u slučaju izgradnje rudnika litijuma

3. Jedinstvo u protestima za čist vazduh, vodu i zemlju dovelo do prvih pobeda

U Srbiji će 2021. godina ostati upamćena po masovnim demonstracijama zbog sve veće zagađenosti i nadolazećih opasnosti vezanih za investicije poput Rio Tintovog projekta rudnika litijuma i postrojenja za preradu kod Loznice. Godinu je otvorio prvi od tri protesta Eko straže za bezopasan vazduh.

Zamajac je održavao i Ekološki ustanak, a kulminacija je bila 4. decembra, kada je desetine hiljada ljudi blokiralo puteve i ulice na više od 60 mesta  To je verovatno bio najveći protest te vrste u zemlji od početka veka. Vlast je pristala da izmeni odnosno povuče sporne zakone, mada su sva pitanja ostala otvorena.

Građani i aktivisti su odlučni da nastave s protestima dok Srbija ne zaustavi sve projekte istraživanja i eksploatacije litijuma. Masovnosti demonstracija je najviše doprinela saradnja desetina inicijativa, udruženja i organizacija, pogotovo za okupljanja u malim mestima.

Podršku zaštiti vazduha, vode i zemljišta dale su ove godine mnoge poznate ličnosti: umetnici, glumci i sportisti, uključujući Novaka Đokovića.

Treba pomenuti da u Evropi uznapredovalih projekata za rudarenje litijuma ima još jedino u Portugalu, a stanovništvo i tamo pruža žestok otpor.

Građani masovno blokirali saobraćaj u Srbiji u znak protesta zbog spornih zakona i Rio Tinta

4. Zapadni Balkan ostao crna tačka u zagađenosti vazduha

Zagađenje vazduha je najveći ekološki problem u regionu, što je potvrdilo i nedavno istraživanje stavova građana u Srbiji. Pažnju javnosti izazvali su podaci o najvećim zagađivačima u privredi. O tome do sada nije bilo mnogo reči, jer su kao glavni krivci za zagađenje vazduha obično imenovane termoelektrane i toplane.

Nekoliko veoma čitanih vesti pokazalo je da se neke stvari kreću sa mrtve tačke, na primer odluka suda u Sofiji da je gradska vlast odgovorna za zagađenje vazduha i konkretne mere Kantona Sarajevo za zamenu peći i kotlova na ugalj.

U Srbiji, nažalost, pomaka na bolje nema. Čak su požari na najvećoj evropskoj deponiji Vinča i na deponijama širom Srbije pogoršali situaciju i izazvali strah da se oslobađaju opasni dioksini i furani. U januaru će biti dve godine kako je Vlada Srbije osnovala radnu grupu da obaveštava javnost i predlaže mere. Kako to funkcioniše u praksi pokazalo je priznanje Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) da je promena vizuelnog prikaza kvaliteta vazduha, kako bi pokazivao da je vazduh manje štetan nego što stvarno jeste, bila politička odluka.

Ovo su kompanije koje najviše zagađuju vazduh u Srbiji posle termoelektrana i toplana

5. Nebrojene kompanije planiraju ulaganja u solarnu energiju u Srbiji

Balkan Green Energy News je u aprilu u Beogradu organizovao Prvu veliku konferenciju o solarnoj energiji u Srbiji. Predstavnici investitora, države i međunarodnih organizacija govorili su o velikom interesovanju i potencijalu za izgradnju elektrana na obnovljive izvore u zemlji zahvaljujući Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je tada bio u skupštinskoj proceduri. Usvojen je nekoliko dana kasnije, u okviru sveobuhvatnog paketa za sektor energetike.

Građanima je omogućeno da postanu prozjumeri – da postave solarne sisteme i isporučuju višak energije u mrežu. Događaj je preko interneta pratilo dve hiljade ljudi.

Investitori stali u red da se priključe solarnom bumu Srbije

6. Veliki projekti solara i vetra pristižu na Zapadni Balkan

Najave kompanija da žele da izgrade solarnu elektranu ili vetropark u regionu nekada su privlačile veliku pažnju, a u poslednje vreme takve vesti čujemo skoro svakog dana. Osim toga, pojavljuju se projekti za kapacitete značajne i na evropskom nivou.

Poduhvati u pripremi na Zapadnom Balkanu procenjeni su na više milijardi evra, velikim delom zahvaljujući uvođenju aukcija, a trebalo bi da ojačaju elektroenergetske sisteme za po nekoliko gigavata. U Severnoj Makedoniji, na primer, wpd-ov plan za vetroelektranu od 425 megavata proglašen je strateškom investicijom, a po istom modelu treba da se gradi više velikih fotonaponskih pogona.

U Srbiji je u razvoju projekat Maestrale Ring, snage veće od svake postojeće vetroelektrane na kopnu u Evropi. Ista kompanija, Fintel energija, namerava da s MK grupom instalira solarnu elektranu od 660 megavata i da na istoj površini proizvodi hranu. Trenutno najveće fotonaponsko postrojenje u Evropi ima 500 megavata.

Vlada s američkom kompanijom UGT Renewables pregovara o izgradnji solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata.

Grupacija WV International Emergy završila je prvu fazu projekta razvoja solarne elektrane snage 80 MW koju će izgraditi u opštini Žabalj, pored portfolija vetroparkova ukupnog kapaciteta 800 megavata u Srbiji. Firma VE Rakova Bara namerava da instalira istoimeni vetropark, kapaciteta 150 megavata, u opštini Kučevo.

CWP Global ima dva gigavata velikih projekata proizvodnje energije iz vetra, sunca i skladištenja energije u Bugarskoj, Srbiji, Rumuniji i Ukrajini.

Planirana solarna elektrana Briska gora u Crnoj Gori mogla bi imati kapacitet i do 262 megavata. U Albaniji i Bosni i Hercegovini su nedavno lansirani projekti za fotonaponska postrojenja od po 150 megavata, a kosovski KEK, koji proizvodi ugalj i upravlja dvema zastarelim termoelektranama, objavio je da želi da sagradi solarnu elektranu od sto megavata.

Srbija dobija solarne elektrane snage 400 MW, prve aukcije do kraja godine

7. Energetska kriza ili kako izgleda kada se cene udesetostruče

Uzlet cena električne energije je dobio zamajac u junu, a niko nije mogao da pretpostavi da će se na berzama krajem godine struja prodavati za 400 evra po megavat-satu, u poređenju sa 50 evra s početka godine. Pre nedavnog smirivanja, na nekim tržištima je nakratko zabeležena kupoprodaja i za po 500 evra po megavat-satu.

Domaćinstva su najvećim delom zaštićena od poskupljenja u energetskoj krizi, ali snabdevači najavljuju rast cena za privredu i do 350 odsto. Država će verovatno priskočiti u pomoć firmama, ali njima bi ovo trebalo da posluži za nauk. Cene električne energije se neće vratiti na staro, pa moraju promeniti način na koji je kupuju.

Zemlje koje su neto uvoznici električne energije troše ogromne količine novca na kupovinu, pa su bile primorane da proglase vanrednu situaciju u energetskom sektoru. Situaciju su dodatno pogoršale havarije u zastarelim termoelektranama na ugalj na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Poskupljuje električna energija u Srbiji za privredu 20-50 odsto – šta kupci mogu da učine?

8. Solarna energija će transformisati svakodnevni život

Najčitaniji intervju je razgovor sa Jovanom V. Milić iz Petrovca na Mlavi. Ona je jedna od 25 mladih istraživača u svetu koji su zahvaljujući svom doprinosu održivom razvoju pobedili na takmičenju Zeleni talenti (Green talents) nemačkog Ministarstva obrazovanja i istraživanja.

Jovana V. Milić: Srpkinja sa prestižnog švajcarskog instituta dobitnica nagrade Zeleni talenti

9. Zemlje Jugoistočne Evrope krenule da planiraju prestanak korišćenja uglja

Od svih balkanskih država, jedino je Grčka na početku godine već baratala s provizornim rokom za gašenje svih elektrana na ugalj. Tamošnji parlament se upravo sprema da 2028. unese u zakon, a postoji mogućnost da lignit postane prošlost već 2025. godine.

U međuvremenu su Severna Makedonija, Rumunija, Crna Gora, Slovenija i Hrvatska izrazile spremnost da 2030. ili koju godinu pre ili posle toga ukinu korišćenje tog fosilnog goriva. Doduše, tek predstoji izrada relevantnih dokumenata i propisa kojima će se te odluke ozvaničiti.

Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Srbija, Bugarska i Turska još nisu krenuli u ozbiljno analiziranje i sveobuhvatni društveni dijalog o datumima. Bilo bi im bolje da požure, budući da izvori finansiranja presušuju na nivou celog sveta. Treba napomenuti da je Portugal proglasio kraj ere uglja devet godina ranije nego što je planirao, a Nemačka svoj rok pomera sa 2038. na 2030. godinu.

Turska i BiH čak ne odustaju od projekata novih termoelektrana na ugalj. U Srbiji je glavni znak da se nešto pomera bilo prekidanje izgradnje Kolubare B, a u toku su investicije u zamenu poslednjih kotlova za daljinsko grejanje na ugalj čistijim rešenjima.

Srbija obustavlja gradnju elektrane na ugalj Kolubara B

10. Nova regulativa otvara put za aukcije širom regiona

Novi zakoni i oni koji su još u pripremi za oblasti obnovljivih izvora i tržišta električne energije u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i Sloveniji biće prelomni za budućnost energetike u tim zemljama.

Srbija je dobila prvi zakon o obnovljivoj energiji i izmenila zakone o energetskoj efikasnosti i tržištu električne energije, a najveća novina su aukcije za premije koje bi trebalo da budu pokrenute u januaru i da otvore put projektima velikih vetroelektrana i solarnih parkova. Hrvatska bi ovim modelom podsticanja zelene energije mogla da privuče investicije od milijardu evra.

Republika Srpska će novim zakonom uvesti aukcije i olakšati potrošačima da postanu prozjumeri, dok se Slovenija odlučila da zabrani instaliranje kotlova za grejanje na mazut i ugalj od 2023. godine.

Srbija usvojila četiri zakona u sektoru energetike i rudarstva

Ovo su ostale ovogodišnje novosti i analize koje su privukle posebnu pažnju našeg čitalaštva:

11. Dan planete Zemlje 2021. posvećen mladima, obrazovanju, akcijama čišćenja

12. Smanji otpad, doniraj odeću – spisak lokacija gde možete predati odeću koja vam ne treba

13. Registracija vozila u Srbiji i dalje bez DPF filtera i katalizatora – zagađivači vazduha ostaju na ulicama

14. Usvojeni Akcioni plan za Zelenu agendu za Zapadni Balkan donosi devet milijardi evra grantova, rok za usklađivanje s EU ETS-om 2024. godine

15. Sijalice iz EU od 1. septembra imaju nove nalepnice za energetske razrede

16. EBRD širi program GEFF za energetsku efikasnost za domaćinstva na Zapadnom Balkanu

17. Kineski CRBC dobio posao od 3,2 milijarde evra za otpadne vode, deponije

18. Zavrni rukave u nedelju – najveća akcija čišćenja smeća u Srbiji

19. Zapadna Bačka dobija Regionalni centar za upravljanje otpadom Rančevo

20. Srbija najavljuje izgradnju dve velike hidroelektrane – Đerdap 3 i Bistrica

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Slovenija i Češka napuštaju ugalj do 2033.

Slovenija i Češka napuštaju ugalj najkasnije 2033. godine

14 јануара 2022 - Slovenija je usvojila Nacionalnu strategiju za prestanak upotrebe uglja najkasnije 2033, a istu godinu za izlazak je najavila nova češka vlada

Energetsko trziste Zapadnog Balkana integrise energetske tranzicije finansiranja

Energetsko tržište Zapadnog Balkana treba da se integriše radi lakše energetske tranzicije, finansiranja

14 јануара 2022 - Zajednički pristup zapadnobalkanskih zemalja olakšaće finansiranje zelene energije i napuštanje uglja, no izvori sredstava su još nedovoljni

Prekogranicna taksa na CO2 bi trebalo da se placa na jos vise proizvoda i godinu dana ranije

Prekogranična taksa EU na CO2 bi trebalo da se plaća na još više proizvoda i godinu dana ranije

13 јануара 2022 - Predlog da se proširi opseg i ubrza primena dolazi iz Evropskog parlamenta gde su u toku pregovori o ovoj naknada za zemlje van EU

he dabar dokapitalizacija het ers

ERS dokapitalizacijom planira da pribavi 218 miliona evra za HE Dabar

13 јануара 2022 - U javnosti su se pojavile informacije da dokapitalizacija predstavlja privatizaciju Elektroprivrede Republike Srpske