Električna energija

Portugal prestao da koristi ugalj devet godina pre roka

Portugal prestao koristi ugalj devet godina pre roka

Photo: Martina Janochová from Pixabay

Objavljeno

25.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Poslednje zalihe uglja u termoelektrani Pego su istrošene, što je označilo kraj upotrebe ovog energenta u Portugalu za proizvodnju električne energije, iako je zvanični rok bila 2030. godina.

Organizacije za zaštitu životne sredine pozdravljaju inicijativu, ali upozoravaju da nije rešenje ako bi se ugalj zamenio nekim drugim fosilnim gorivom. Fokus bi trebalo da bude na brzom proširenju kapaciteta na solarnu energiju i vetar, izjavio je Francisco Ferreira, predsednik udruženja Zero za zaštitu životne sredine.

Termoelektrana Pego u centralnom Portugalu bila je druga po emisijama ugljen-dioksida u zemlji. U vlasništvu je firme Tejo Energia, koju kontroliše Trust Energy, mešoviti projekat u kojem po polovinu drže Engie i Marubeni. Endesa ima manjinski udeo. To postrojenje ne sme da se prebaci na gas ili biomasu koja nije iz održivih izvora, upozorila je direktorka kampanje Europe Beyond Coal Kathrin Gutmann.

Dve trećine električne energije u Portugalu dolazi iz obnovljivih izvora, ali zemlja je i dalje zavisna od uvoza fosilnih goriva. Samo nekoliko dana pre zatvaranja poslednje termoelektrane na ugalj, Evropska komisija je spor s vladom zbog prekomerne zagađenosti vazduha azot-dioksidom prebacila Sudu pravde Evropske unije.

Pre zatvaranja termoelektrane Pego, u januaru ove godine je u Portugalu zatvorena i termolektrana Sines.

Dinamika tranzicije u Evropi

Belgija je prestala da upotrebljava ugalj za proizvodnju struje još 2016, a Austrija i Švedska prošle godine. Francuska se obavezala da će to učiniti sledeće godine, a još desetak zemalja namera namerava da odbaci ugalj do 2030. godine.

U Evropskoj uniji Kipar, Estonija, Letonija, Litvanija, Luksemburg i Malta nisu ni koristili ugalj za proizvodnju struje ili su to davno prestali, kao i Albanija, Island i Švajcarska.

Nemačka se obavezala da će prekinuti s upotrebom uglja 2038, ali je novoformirana vladajuća koalicija obećala da će raditi na tome da napusti ugalj 2030. godine. Još uvek se čeka na rokove koje bi odredile Poljska i Turska, koja je tek nedavno ratifikovala Pariski sporazum, među poslednjim preostalim zemljama sveta.

Prema podacima kojima raspolaže Europe Beyond Coal, nešto više od pedeset odsto termoelektrana na ugalj u Evropi je zatvoreno ili je u planu da bude ugašeno do kraja decenije. Ostvarenje tog cilja u potpunosti jedan je od ključnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena.

Napuštanje uglja u regionu

Grčka je u nacrtu svog prvog Zakona o klimi odredila 2028. kao rok za prestanak korišćenja uglja, iako su vladini zvaničnici i državna elektroprivreda PPC ranije procenili da će poslednju termoelektranu na ugalj, Ptolemaida 5, koja je još u izgradnji, prebaciti na gas 2025. godine.

Mađarska je pomerila rok pet godina unapred na 2025. godinu. Severna Makedonija je obećala da će prekinuti upotrebu uglja 2027, a Crna Gora razmišlja da ga odbaci već 2030. godine.

U Bugarskoj se razmatraju tri varijante: 2035, 2038. i 2040. godina. Hrvatska je za svoj rok odredila 2033, uz mogućnost i ranijeg zatvaranja poslednje elektrane na ugalj. Rumunija planira prelazak za 2032, a Vlada Slovenije je predložila 2033. godinu.

Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija još uvek nemaju najavljene datume za potpuni prestanak korištenja uglja za proizvodnju električne energije, osim što su preuzeli obavezu da se potpuno dekarbonizuju najkasnije do polovine veka.

U svakom slučaju, Evropi i Balkanu predstoji dugačak put za prevazilaženje zavisnosti privrede i društva od ovog energenta. To je nezaobilazan zadatak do 2030. i u godinama koje predstoje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Artur Lorkowski energetska zajednica direktor

Poljski diplomata Artur Lorkovski novi direktor Energetske zajednice

04 децембра 2021 - On je na toj poziciji zamenio Janeza Kopača koji je devet godina bio direktor Sekretarijata Energetske zajednice

Privreda cene struje Srbija BiH Crna Gora

Energetska kriza drma ceo region: privreda traži pomoć da bi se izbegla otpuštanja i inflacija

03 децембра 2021 - Firme iz BiH, Crne Gore i Srbije upozoravaju na najavljeno poskupljenje električne energije i do čak 200 odsto

Konferencija RES fondacije Siromasni subvencije ubrza dekarbonizacija grejanja

Konferencija RES fondacije: Siromašni moraju dobiti veće subvencije da se ubrza dekarbonizacija grejanja

03 децембра 2021 - Ugrožena domaćinstva u regionu mahom ne mogu da priušte renoviranje stambenog prostora i zamenu grejnih tela, čak ni uz subvenciju od 50 odsto

Severna Makedonija produžava stanje energetske krize za još šest meseci

02 децембра 2021 - Cilj odluke je da se obezbedi sprovođenje mera i aktivnosti za prevazilaženje problema u snabdevanju električnom energijom