Klimatske promene

Hrvatska na samitu COP26 objavila da napušta ugalj 2033. ili ranije

Hrvatska COP26 napusta ugalj 2033 ranije

Foto: Britanski premijer Boris Džonson (levo), Andrej Plenković i generalni sekretar UN Antonio António Guterres (Vlada Republike Hrvatske)

Objavljeno

03.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

03.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Hrvatska namerava da do 2030. obori godišnje emisije ugljenika za 45 odsto, izjavio je na samitu COP26 premijer Andrej Plenković i otkrio plan za prestanak upotrebe uglja 2033, uz napomenu da će biti uloženi napori da se to desi i ranije.

Hrvatska je zakazala obustavu korišćenja uglja za 2033. godinu, a isto planira Slovenija, mada još uvek nezvanično. To znači da su u Jugoistočnoj Evropi još Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo* i Turska bez ikakvog roka.

Premijer Andrej Plenković je odluku obelodanio u govoru na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu i naglasio da će vlada nastojati „to postići i ranije“. Rekao je i da će njegova zemlja do 2030. smanjiti emisije ugljen-dioksida za 45 odsto od nivoa izmerenog 1990, uz obrazloženje da je taj cilj „visokoambiciozan“ za Hrvatsku. Evropska unija cilja na smanjenje od 55 procenata.

Milion stabala godišnje

Hrvatska će zaštititi 30 odsto dela Jadranskog mora pod svojom nadležnošću i saditi dodatnih milion stabala godišnje, naveo je Plenković i tu odluku obrazložio potrebom da se ponište emisije pripisane turizmu. Po njegovim rečima, klimatske promene će nepovratno pogoršati kvalitet života, ali ambicioznim delovanjem taj efekat može da se ublaži.

Hrvatska radi na tome da do 2030. podigne udeo obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji energije do 39 odsto, u poređenju s ciljem EU od 32 procenta

Premijer je podsetio da je Hrvatska četvrta u EU po najmanjem ugljeničnom otisku po stanovniku, na 70 odsto proseka, a da je pod zaštitom 38 odsto teritorije. Stopa apsorpcije ugljenika po glavi joj je dva puta veća od proseka EU, podvukao je Plenković.

Hrvatska radi na tome da do 2030. podigne udeo obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji energije do 39 odsto, u poređenju s ciljem EU od 32 procenta, napomenuo je šef vlade. „Svi moramo podnijeti svoj dio odgovornosti. Borba protiv klimatskih promjena zahtijeva izazovnu prilagodbu i ogromne napore od strane gospodarstava i društava diljem svijeta. Cijena nečinjenja bit će nemjerljivo viša“, izjavio je Plenković.

Hrvatska ima samo jednu elektranu na ugalj

Ova zemlja ima samo jednu termoelektranu na ugalj – Plomin 2 ili Plomin B, kapaciteta 217 megavata. Taj sistem u Istri je trebalo da radi do 2040. godine. Plenković je kasnije potvrdio da državna Hrvatska elektroprivreda (HEP) treba da osmisli plan za ranije zatvaranje. Zaštitnici i zaštitnice životne sredine su se ranije ove godine usprotivili namerama da se obnovi nefunkcionalni blok Plomin 1.

Plomin 2, pušten u rad 2000. godine, uključuje pogon za desumporizaciju i sistem za uklanjanje azotnih oksida iz ispusnog gasa. Domaći mediji su otkrili plan da se termoelektrana prebaci na biomasu. Postoje i spekulacije da bi mogao biti instaliran još jedan blok i da bi se povezao na terminal za tečni prirodni gas (LNG) na obližnjem otoku Krku.

U šesnaest evropskih zemalja ugalj se ne koristi ili je rok za prestanak najkasnije 2030. Pet drugih uključujući Hrvatsku zakazalo je obustavu posle 2030, podseća inicijativa Europe Beyond Coal. Greenpeace je apelovao na vladu da rok pomeri barem na 2030. godinu i da ne zamenjuje ugalj fosilnim gasom ili nuklearnom energijom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Nemacka dva medjunarodna medunarodna gasovoda zeleni vodonik

Nemačka planira izgradnju dva međunarodna gasovoda za zeleni vodonik

3. novembar 2021. - Nemačka se pridružila projektu H2Med, a namerava i da sa Belgijom ispod Severnog mora postavi cevovod za zeleni vodonik

tomasevic eps uvoz struje

Tomašević: EPS više ne zavisi od uvoza struje

3. novembar 2021. - Havarija u Rudarskom basenu Kolubara se, prema rečima Miroslava Tomaševića, sanira i proizvodnja uglja biće normalizovana

Nuklearna elektrana Krško 2 bi mogla da bude u funkciji 2035.

Nuklearna elektrana Krško 2 bi mogla da bude u funkciji 2035.

3. novembar 2021. - Drugi blok u nuklernoj elektrani Krško mogao bi da bude pušten u rad 2035. godine,...

cwp crna gora montechevo solar elektrana

CWP ulazi na tržište Crne Gore sa solarnom elektranom snage 400 MW

3. novembar 2021. - CWP Europe, kompanija za razvoj projekata za obnovljive izvore energiju, ulazi na tržište Crne Gore...