Deset država traži da EU proglasi nuklearke niskougljeničnom tehnologijom

Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija zatražile su od Evropske komisije da u svoju zelenu taksonomiju uvrsti nuklearke i da ih označi niskougljeničnom tehnologijom. To bi projektima nuklearnih elektrana omogućilo pristup državnoj pomoći.

Brojni mediji su preneli zajedničku izjavu ministara iz deset zemalja članica Evropske unije kojom zagovaraju uključivanje nuklearnih elektrana među zelene ili prelazne tehnologije ove godine u okviru taksonomije za održivo finansiranje. Grupu koja promoviše nuklearke vode Francuska i Poljska, a u njoj su i četiri države iz Jugoistočne Evrope: Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Preostale zemlje su Češka, Finska, Mađarska i Slovačka. Evropska komisija je zelenu taksonomiju objavila u aprilu da bi na jednom mestu imala tehničke pojedinosti o performansama tehnologija za energiju iz obnovljivih izvora u kontekstu klimatske krize i o njihovoj usklađenosti s ciljevima EU na tom polju. Nuklearke je izostavila.

Kako su novinari preneli, navedena skupina zemalja je zahtev poslala i Evropskoj komisiji.

U EU se u dilemi vezanoj za nuklearke učvrstila dva suprotstavljena bloka

Nemačka, Austrija, Danska, Luksemburg i Španija se snažno protive ovom nastojanju. Te države su u vlastitom zajedničkom proglasu u julu naglasile da bi dodavanje nuklearnih elektrana u taksonomiju „trajno naškodilo njenom integritetu, kredibilnosti i, stoga, njenoj korisnosti“.

Ukoliko EU podrži inicijativu da se nuklearke označe niskougljeničnom tehnologijom, takvi projekti bi dobili pristup državnoj pomoći. Takođe bi mogli da privuku banke i investicione fondove koji su se obavezali da poštuju klimatske ciljeve.

Deset ministara tvrdi da iz obnovljivih izvora ne može da se dobije dovoljno struje za energetsku tranziciju bez fosilnih goriva

„Nuklearna električna energija mora da bude deo rešenja“ u suprotstavljanju klimatskim promenama, ali i za trenutnu energetsku krizu i nagle promene cena, saopštili su ministri privrede i energetike iz deset država. Treba pomenuti i da je Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske unije ranije došao do zaključka da nuklearna energija ne nanosi štetu ljudskom zdravlju niti životnoj sredini više nego drugi izvori struje.

Zemlje EU koje su zatražile da se nuklearke označe zelenima priznali su ulogu obnovljivih izvora u energetskoj tranziciji, ali uz tvrdnju da oni nemaju potencijal za proizvodnju dovoljno čiste električne energije „na konstantnom nivou“.

Njihovi protivnici poput Greenpeacea ukazuju na rizike od radioaktivnog otpada i akcidenata. Ističu da su nuklearke skupe i da im gradnja dugo traje.

Francuska ne namerava da smanji svoju zavisnost

Predsednik Francuske Emmanuel Macron upravo je predstavio investicioni plan od 30 milijardi evra uključujući osam milijardi za energiju iz obnovljivih izvora, zeleni vodonik i nuklearne elektrane te četiri milijarde za saobraćaj i mobilnost. Vlada će izdvojiti milijardu evra za novu tehnologiju malih modularnih reaktora – SMR-ova, otkrio je.

Francuska više od dve trećine svoje struje proizvede u nuklearnim elektranama, a Nemačka namerava da sledeće godine pozatvara sve svoje preostale reaktore.

Hrvatska i Slovenija bi uskoro mogle da počnu zvanične pregovore o planovima za drugi blok zajedničke nuklearne elektrane Krško, po rečima ministra Tomislava Ćorića

Što se tiče drugih vesti, ministar gospodarstva (privrede) i održivog razvoja Hrvatske Tomislav Ćorić izjavio je da će sledeće nedelje zvanično obavestiti Sloveniju da mogu da počnu progovori o izgradnji drugog reaktora zajedničke nuklearne elektrane Krško. Dodao je da njegova zemlja ispituje mogućnost sklapanja desetogodišnjeg ugovora s Mađarskom o kupovini električne energije iz njene nuklearke Paks.

Austrija se protivi projektu drugog reaktora u Krškom u susednoj Sloveniji. Hrvatska ne pristaje na plan Slovenije da odlaže svoj deo nuklearnog otpada kod zajedničke granice, a Bosna i Hercegovina ima sličan spor sa Hrvatskom.

Mađarska radi na projektu Paks 2 s Rusijom kojim bi proširila postojeću nuklearnu elektranu. Ta država je prošle godine predložila Srbiji da joj izvozi viškove iz Paksa, a da zauzvrat dobija struju iz hidroelektrana.

Rumunija namerava da u saradnji s Kanadom obnovi i proširi svoju nuklearku Cernavodă na jugoistoku zemlje. Bugarska takođe još ne odustaje od proširenja svoje nuklearne elektrane Kozloduy, ali ni od mogućnosti izgradnje drugih takvih postrojenja. Svi projekti u regionu se već godinama odlažu.