Intervju

Ne postoji „bezbedan nivo“ aerozagađenja

Foto: HEAL

Objavljeno

15.10.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.10.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Autor: Srđan Kukolj, Konsultant za Balkanski region, Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL)

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila svoje dugo očekivane nove smernice za kvalitet vazduha, a koje su po prvi put ažurirane od 2005. godine do danas. Zdravstveni eksperti pozivaju donosioce odluka da zaštite zdravlje miliona ljudi i ulože dodatne napore kako bi smanjili zagađenje vazduha. Države trebaju uskladiti nacionalne standarde kvaliteta vazduha sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije što će doprineti boljem zdravlju građana i smanjiti ukupni zdravstveni trošak.

Svetska zdravstvena organizacija nakon sistematskog pregleda prikupljenih dokaza preporučuje niže vrednosti za nekoliko zagađujućih materija, pre svega za čestice PM2.5 koje izazivaju najveći zdravstveni teret, za šta se sada preporučuje nova godišnja koncentracija od 5 µg/m³ (sa prethodnih 10 µg/m³) i za azot-dioksid (NO2), koji je bio pod intenzivnom kontrolom u diskusijama o drumskom prevozu i zabranama vožnje u unutrašnjosti grada, sada se preporučuje nova godišnja koncentracija od 10 µg/m³ (sa prethodnih 40 µg/m³).

Serbian-WHO-for-BENG-arhive
Serbian-WHO-for-BENG-arhive

Zagađenje vazduha najveća je pretnja životnoj sredini u evropskom regionu i globalno, i jedan od pet glavnih faktora rizika za nezarazne i hronične bolesti. U Evropi loš kvalitet vazduha uzrokuje oko 400,000 prevremenih smrti godišnje. Prema poslednjim procenama o broju smrtnih slučajeva u 2019. godini u zemljama Zapadnog Balkana, podaci pokazuju da je zagađene PM2.5 česticama odgovorno za ukupno 32 340 smrti godišnje (Republika Srbija 14 600, Bosna i Hercegovina 5 100, Albanija 5 000, Kosovo* 4 000, Severna Makedonija 3 000  i Crna Gora  640). Zbog svoje izrazito male veličine i sposobnosti da apsorbuju sulfate, nitrate, ugljenik, amonijum, jone vodonika, lipopolisaharide (LPS), metale i vodu, čestice PM su nesporno velika pretnja po zdravlje ljudi.

Poslednji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu o stanju kvaliteta vazduha u Evropi pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana očekuje dug put do čistijeg vazduha koji će voditi ka boljem zdravlju stanovništva. Analizirajući podatke za skoro decenisjki dug vremenski period aerozagađenja, Agencija ukazuje na činjenicu da je Republika Srbija jedna od zemalja sa najvećim koncentracijama PM2.5 u Evropi, uz ostale zemlje Zapadnog Balkana kao što su Albanija, Kosovo* i Severna Makedonija. Rezultati analize ukazuju na činjenicu da Republika Srbija u periodu od 2009. do 2018. nije mnogo uradila u pravcu sprečavanja posledica uticaja PM2.5 čestica na zdravlje stanovništva dok je stanje sa koncentracijama azot-dioksida (NO2) drugačija. Nivoi čestica PM2.5 su minimalno smanjene, sa samo 0,2 µg/m³ u 2018. u odnosu na 2009. godinu dok je broj prevremenih smrti od 14 600 godišnje, kao posledica prekomernog zagađenja vazduha, ostao isti. Smanjenje nivoa  azot-dioksida (NO2) za 1,4 µg/m³ je rezultiralo smanjenjem ukupnog broja prevremenih smrti,  430 u 2018. godini dok je u 2009. godini taj broj iznosio 970. Republika Srbija je na putu ka izradi prvog nacionalnog Programa za zaštitu vazduha sa Akcionim planom koji građanima ove zemlje i regije treba doneti bolji kvalitet vazduha.

Čestice u opsegu veličine PM2.5 (prečnika 2,5 mikrona) mogu da putuju duboko u respiratorni trakt, stižući do pluća. Izloženost sitnim česticama može izazvati kratkoročne zdravstvene efekte kao što su iritacija oka, nosa, grla i pluća, kašalj, kijanje, curenje iz nosa i otežano disanje. Izlaganje PM česticama takođe može uticati na funkciju pluća i pogoršati medicinska stanja poput astme i srčanih oboljenja. Naučne studije povezuju povećanje dnevne izloženosti PM2.5 sa povećanim brojem prijema u respiratorne i kardiovaskularne bolnice, posetama hitnoj pomoći i smrtnim slučajevima. Studije takođe sugerišu da dugotrajna izloženost PM2.5 česticama može biti povezana sa povećanom stopom hroničnog bronhitisa, smanjenom funkcijom pluća i povećanjem smrtnosti od raka pluća i srčanih oboljenja. Ljudi sa problemima sa disanjem i srcem, deca i stariji ljudi mogu biti posebno osetljivi na PM2.5 čestice. Nedavna istraživanja ukazuju na to da su deca posebno izložena riziku od zagađenog vazduha, s obzirom na to da se njihova pluća, srce, mozak, respiratorni, imunološki i nervni sistem još uvek razvijaju. Njihovo zdravlje već može biti ugroženo pre rođenja, sa doživotnim posledicama.

Lideri zemalja Zapadnog Balkana pozvani su da usklade nacionalne standarde kvaliteta vazduha sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Zdravstveni eksperti trebaju biti aktivno uključeni u procese donošenja odluka čime bi se osigurala pravovremena integracija javno-zdravstvenih mera u politikama za zaštitu životne sredine. Usklađivanje sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije donosi višestruku dobit – smanjena pojava hroničnih oboljenja i prevremenih smrti, smanjen ukupan zdravstveni trošak te najvažnije postiže se bolje zdravlje i veća produktivnost stanovništva.

Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, zemljama Zapadnog Balkana je ostalo još mnogo da urade kako bi svojim građanima obezbedili čist vazduh. Pored intenzivnog drumskog saobraćaja, industrijskih-građevinskih-poljoprivrednih aktivnosti, toplana i spalionica, javno zdravlje itekako ugrožava rad termolektrana na ugalj koje svake godine emituju enormne količine PM čestica, sumpor dioksida i azotnih oksida. Regionalna saradnja je od suštinskog značaja za postizanje zdravije i održivije budućnosti. Lideri ovog regiona trebaju obaciti zastarele prakse i posvetiti se integraciji efikasnih mera koje će voditi ka značajnom smanjenju zdravstvenog opterećenja zbog zagađenja vazduha u regionu, a koje je do sada ostavljalo neprihvatljivo velike posledice po javno zdravlje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

damir miljevic energetska tranzicija intervju repcons

Energetska tranzicija nije pretnja za Zapadni Balkan, nego razvojna šansa

27 октобра 2021 - Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije, objasnio je za naš portal šta ova industrijska revolucija donosi i kako da te prilike iskoristimo za privredni razvoj

Ne postoji „bezbedan nivo“ aerozagađenja

15 октобра 2021 - Zdravstveni eksperti pozivaju donosioce odluka da zaštite zdravlje miliona ljudi i ulože dodatne napore kako bi smanjili zagađenje vazduha.

GEFF Zapadni Balkan energetska efikasnost intervju

Građani Zapadnog Balkana uz pomoć GEFF programa napravili važan korak u ozelenjavanju stambenog sektora

27 септембра 2021 - Zahvaljujući Kreditnoj liniji za zeleno finansiranje za Zapadni Balkan (WB GEFF) građani regiona napravili su prve korake u unapređenju energetske efikasnosti u svojim domovima.

Vetroelektrane najmocnija sila dekarbonizaciju u EU

Vetroelektrane su najmoćnija sila za dekarbonizaciju u EU

18 септембра 2021 - Kompanije što troše mnogo energije vide da je ona iz obnovljivih izvora najjeftinija i sada mnogo pouzdanija, kaže Giles Dickson iz organizacije WindEurope