Prijave za eko-taksu do 30. aprila

Autorka: Dr Marija Tasić, advokat, Tasić&Partneri

Rok za podnošenje prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko-takse) za 2026. godinu je 30. april. Obaveza podnošenja prijave odnosi se na pravna lica i preduzetnike, uključujući i paušalno oporezovane preduzetnike. Prijava se podnosi lokalnoj poreskoj administraciji prema sedištu obveznika. Plaćanje se vrši kvartalno. Koristimo priliku da vas podsetimo da propuštanje blagovremenog podnošenja prijave, kao i kašnjenje u izmirivanju obaveze, može dovesti do obračuna zatezne kamate i drugih posledica.

Prijava za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (tzv. eko-taksa) predstavlja obaveznu godišnju taksu koju plaćaju svi privredni subjekti u Srbiji.

Uvedena je po principu „zagađivač plaća“, sa ciljem da se obezbede sredstva za finansiranje ekoloških projekata i očuvanje životne sredine. Svako ko obavlja privrednu delatnost na neki način utiče na okolinu (direktno ili indirektno), pa je zakonodavac propisao ovu naknadu kako bi poslovni subjekti proporcionalno učestvovali u saniranju tog uticaja.

Iznos zavisi od veličine firme i stepena uticaja delatnosti na životnu sredinu

Obaveza plaćanja eko-takse je opšta, tako da ne postoji oslobođenje za male biznise kao što su mikro privredna društva ili paušalci. Izuzeci postoje samo u pogledu novoosnovanih subjekata u tekućoj godini, za preduzetnike u statusu mirovanja, za određene institucije i neprofitne organizacije ili neke specifične subjekte definisane zakonom, kao što su javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima ili gazduju šumama.

Podnosi se jednom godišnje nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji prema sedištu obveznika, do 30. aprila. Prijava se može podneti elektronski preko portala LPA (lokalne poreske administracije), za šta je potreban kvalifikovani elektronski potips ili odgovarajući eID nalog. Potom se na portalu LPA popunjava forma obrasca 1 i digitalno potpisuje. Prijava se može podneti i lično ili poštom, na adresu relevantne opštinske uprave, ali tako da stigne do isteka navedenog roka.

Paušalci plaćaju do 20.000 dinara

Taksa zavisi od veličine firme i stepena uticaja delatnosti na životnu sredinu. Na primer, godišnji iznos eko-takse za paušalce iznosi od 5.000 do 20.000 dinara za delatnosti koje imaju veliki negativni uticaj na životnu sredinu. Maksimalni iznos eko-takse ne može biti veći od 0,4 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj godini.

Taksa se plaća na osnovu dobijenog rešenja od LPA i može se platiti u ratama kvartalno, svaka tri meseca, koje dospevaju 15 dana nakon isteka tromesečja (15. april, 15. jul, 15. oktobar i 15. januar). Ukoliko se desi da rešenje kasni, potrebno je plaćati akontaciono po starom rešenju.

Kazne za neplaćanje, kašnjenje, pogrešne podatke

Sama eko-taksa je regulisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine i ovaj propis predviđa novčane kazne za pravna lica i preduzetnike u slučaju kršenja odredaba. Tako, ukoliko pravna lica ne plate eko-taksu, ne podnesu prijavu na vreme ili dostave nepotpune i netačne podatke, zaprećena je kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, dok je kazna za preduzetnike od 10.000 do 500.000 dinara.

Sredstva prikupljena od eko-takse se uplaćuju u budžet jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obveznik obavlja delatnost. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara i pratećim propisima, ova sredstva su namenska i trebalo bi da se koriste za budžetski fond za zaštitu životne sredine, za finansiranje projekata planova i programa u oblasti ekologije, takođe za namenska ulaganja u saniranje štete, monitoring zagađenja, upravljanje otpadom ili finansiranje ekoloških projekata, uključujući kanalizacionu mrežu, postrojenja za preradu otpadnih voda i dr.