Sukob na Bliskom istoku pojačava globalno pomeranje ka bezbednosti, poverenju i diverzifikaciji kao ključnim faktorima pri izboru energetskih projekata i partnera, uz troškove, cene i ekološki uticaj, navodi se u izveštaju „Svetska energetska ulaganja 2026“ Međunarodne agencije za energetiku.
Promena će imati široke implikacije na goriva i tehnologije kojima zemlje daju prioritet, odakle ih nabavljaju i kako pokušavaju da postignu druge strateške energetske ciljeve, naglasila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).
U izveštaju se navodi da efekti sukoba podstiču zemlje i kompanije da preispitaju strategije ulaganja u energetiku.
Očekuje se da će šok u ponudi ostaviti trajan trag na buduće investicione prioritete, posebno u Aziji i na Bliskom istoku, gde su se uticaji poremećaja transporta kroz Ormuski moreuz najoštrije osetili. Azija i Bliski istok bili su odredište za 80-90 odsto izvoza energije proizvođača iz Zaliva.
IEA očekuje obnovljeno interesovanje za sve vrste nacionalnih energetskih resursa
Zbog promenljivih percepcija rizika i pouzdanosti, IEA očekuje obnovljeno interesovanje za niz nacionalnih energetskih resursa: za velike uvoznike goriva to znači korišćenje obnovljivih izvora energije, nuklearne energije i moguće je uglja.
Preliminarni podaci ukazuju na to da se primena obnovljivih izvora energije povećava na nekim tržištima koja su teško pogođena energetskom krizom.
IEA očekuje da će investicije u snabdevanje električnom energijom i infrastrukturu dostići 1,6 biliona dolara u 2026. godini i porasti na 2 biliona dolara kada se uračuna potrošnja na elektrifikaciju krajnje potrošnje, navodi se u izveštaju.
Projektovano je da će potrošnja na elektroenergetske mreže dostići 550 milijardi dolara, što je povećanje od skoro 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok će investicije u baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS) premašiti 100 milijardi dolara.
„Nalazimo se usred najveće krize energetske bezbednosti sa kojom se svet ikada suočio – i verujem da će ovo preoblikovati investicione strategije na globalnom nivou, slično velikim promenama koje je energetski svet doživeo nakon naftnih šokova 1970-ih“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Mnogi uticaji će postati vidljivi tek kasnije
Izveštaj predviđa da će globalna energetska ulaganja dostići 3,4 biliona dolara u 2026. godini, što je blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se da će oko 2,2 biliona dolara otići u mreže, skladištenje, goriva sa niskim emisijama, nuklearnu energiju, obnovljive izvore energije, efikasnost i elektrifikaciju u 2026. godini.
Ostatak od oko 1,2 biliona dolara biće uložen u naftu, prirodni gas i ugalj, saopštila je IEA.
Kao i kod prethodnih energetskih šokova, mnogi uticaji će postati vidljivi tek kasnije. Oko 3/4 očekivanih energetskih ulaganja u 2026. godini zasnovano je na odlukama donetim mnogo pre početka trenutnog sukoba, istakli su autori izveštaja.
Uprkos višim cenama nafte, očekuje se da će investicije u naftu pasti treću godinu zaredom u 2026. godini, i to ispod 500 milijardi dolara. Međutim, očekuje se da će investicije u prirodni gas porasti na 330 milijardi dolara, što je najviši nivo u poslednjoj deceniji, uz podršku talasa novih projekata za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), posebno u Sjedinjenim Državama i Kataru, navodi se u izveštaju.
Izvori sa niskim emisijama i dalje čine više od 70% ukupnih investicija u proizvodnju električne energije širom sveta
Očekuje se da će investicije u projekte obnovljivih izvora energije iznositi oko 665 milijardi dolara u 2026. godini, uključujući 365 milijardi dolara za solarnu energiju.
Iako je godišnji rast investicija u obnovljive izvore energije ublažen nakon nekoliko godina brze ekspanzije, izvori sa niskim emisijama i dalje čine više od 70 odsto ukupnih investicija u proizvodnju električne energije širom sveta, objasnila je IEA.
Investicije u nuklearnu energiju premašiće 80 milijardi dolara godišnje, nastavljajući rast, sa blizu 80 GW novih nuklearnih kapaciteta u izgradnji u 15 zemalja.
Očekuje se da će investicije u ugalj porasti na 180 milijardi dolara u 2026. godini, što je najviši nivo od 2012. godine. Na Kinu otpada skoro 70 odsto ovih ulaganja.
