Glavne svetske razvojne banke prestaju da finansiraju elektrane na ugalj

Skoro sve svetske razvojne banke, među kojima su i evropske i kineske, prestaće da finansiraju gradnju termoelektrana na ugalj i pružiće podršku razvoju zelene energije, navodi se u studiji koju je objavio Centar za globalnu razvojnu politiku Bostonskog univerziteta.

Koliko su za finansiranje gradnje novih elektrana na ugalj važne razvojne banke govori podatak da je finansijer dve temoelektrane u regionu, bloka 7 u TE Tuzla i bloka B3 u TE Kostolac baš jedna takva banka – kineska Eksport-import banka (Eksim banka).

Finansijer dve termoelektrane koje se trenutno grade u BiH i Srbiji je kineska razvoja banka – Eksim banka

U analizi pod nazivom Lights On: State of International Development Finance, Coal and Green Energy analizira se poslovanje razvojnih finansijskih institucija posle dva velika obećanja koja su dali Kina i grupa najvećih ekonomija sveta – G20. Ove banke, kao što su Evropska investiciona banka (EIB), nemačka razvojna banka KfW ili Međunardona banka za obnovu i razvoj (IBRD), obično su u vlasništvu država.

Prvo je u septembru Kina saopštila da u inostranstvu neće više razvijati nove projekte za proizvodnju električne energije na ugalj, a onda je krajem oktobra isto obznanila i grupa G20.

Analiza Centra za globalnu razvojnu politiku Bostonskog univerziteta analizira kako obaveze razvojnih banaka preuzete do 1. novembra utiču na obim raspoloživog finansiranja u sektoru razvojnih banaka i daje preporuke i za one koji daju kredite i za one koji ih uzimaju.

Dve kineske banke su najveći međunarodni javni finansijeri proizvodnje električne energije iz uglja

Najava Kine, kako se ističe, dramatično je smanjila raspoloživo finansiranje razvojnih finansijskih institucija, imajući u vidu da su Kineska razvojna banka i Eksim banka najveći međunarodni javni finansijeri proizvodnje energije iz uglja.

Ali, situacija za one koji žele da grade termoelektrane na ugalj se dodatno pogoršala kada su se na oktobarskom samitu članice G20 obavezale da će prekinuti svoju podršku sektoru uglja van svojih granica. Zanimljivo je da su ovu obavezu prihvatile i Južnoafrička Republika i Južna Koreja koje imaju značajne portfelje za finansiranja energetike u inostranstvu.

Obaveza G20 uključuje Južnoafričku Republiku i Južnu Koreju koje su poznate kao veliki finansijeri uglja u inostranstvu

Imovina razvojnih finansijskih institucija koje su se obavezale da će prestati da finansiraju uglja sada čini ogromnu većinu imovine svih ovakvih institucija, navodi se u studiji. S obzirom da je reč o bankama koje obezbeđuju rizični kapital za ostvarenje ciljeva energetskog razvoja zemalja u razvoju, one igraju glavnu ulogu u naporima ovih država da obezbede dovoljno energije za snabdevanje.

Neke od banaka koje se nisu obavezale da prestanu da finansiraju ugalj su Razvojna bankuaLatinske Amerike (CAF), Islamska razvojna banka (IsDB) i Nova razvojna banka (NDB).

Međutim, među glavnim akcionarima ovih banaka su Brazil, Kina, Indija, Rusija, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika, koje su deo G20, što bi moglo da signalizira promene i u njihovoj politici, navodi se u studiji.