Kosovski KEK planira da instalira solarnu elektranu od 100 megavata

KEK je saopštio da će razvijati infrastrukturu za proizvodnju zelene energije, u šta ulazi projekat solarne elektrane od 100 megavata. Premijer Kosova* Albin Kurti poručio je operateru termoelektrana pod kontrolom vlade da treba da postane jedan od nosilaca diverzifikacije izvora energije.

Energetska korporacija Kosova (KEK) je objavila da je pokrenula postupak za razvoj infrastrukture za projekte obnovljivih izvora energije, među kojima je jedna solarna elektrana. Kosovo.Energy prenosi da se za taj pogon planira sto megavata kapaciteta, kako je vršilac dužnosti generalnog direktora Përparim Kabashi naveo dok su premijer Albin Kurti i ministarka ekonomije Artane Rizvanolli bili u obilasku ove kompanije pod kontrolom vlade.

Preduzeće za eksploataciju uglja i upravljanje termoelektranama je sprovelo studiju izvodljivosti za pomenuti fotonaponski sistem. Po Kabashijevim rečima, trebalo bi da se uradi jedna i za potencijalne vetroelektrane. KEK je takođe otkrio da namerava da rekonstruiše zastarelu termoelektranu Kosovo A.

KEK mora da bude proaktivan, inovativan u energetskoj tranziciji

Kurti je izjavio da ovaj proizvođač struje „mora da bude proaktivan i inovativan“ u diverzifikaciji izvora tako što će u miks dodavati zelenu energiju, da je Vlada Kosova* KEK-u namenila centralnu ulogu i da on treba da bude jedan od nosilaca transformacije.

Kompanijin finansijski bilans je pozitivan, podsetio je premijer. Ona je nadmašila svoj plan proizvodnje u prvoj polovini godine s učinkom od 4,3 miliona tona, a prošle godine je u mrežu isporučila šest teravat-sati električne energije, rekao je. Kurti je napomenuo da je oprema zastarela, da je prosečna starost zaposlenih previsoka i da nedostaje inženjera i inženjerki i obećao je podršku.

Obnavljanje plana za rekonstrukciju termoelektrane Kosovo A, u kojoj rade samo još dva bloka od njih pet, kontroverzna je tema. Svetska banka i Evropska komisija već dugo pritiskaju vladu da je zatvori. Taj sistem je izgrađen i dopunjavan šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a Evropska unija smatra da je takav poduhvat ekonomski neizvodljiv.

Zamenskog kapaciteta nema, a Kosovu A su dani odbrojani

Kosovo* je suočeno s izazovom na polju energetske bezbednosti, jer je projekat nove termoelektrane na ugalj prošle godine završio u ćorsokaku, a uvođenje obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem je previše sporo da bi se nadomestili postojeći kapaciteti na lignit. To fosilno gorivo se koristi u proizvodnji gotovo celokupne električne energije.

Osim toga, vlada će u nekom trenutku morati da uvede sistem ekvivalentan onom po kojem se u Evropskoj uniji naplaćuju emisije ugljenika. Referentna cena dozvola za ispuštanje jedne tone ugljen-dioksida je ove nedelje prvi put premašila 58 evra. Trend rasta čini proizvodnju struje iz uglja sve manje isplativom i čak podriva planove za revitalizaciju elektrana na to gorivo da bi im se produžio životni vek.

Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju slične izazove, mada se Severna Makedonija ističe po ambicioznom planu da kapacitete na lignit pre kraja 2027. zameni postrojenjima koja će upotrebljavati gas i obnovljive izvore. Zapadni Balkan je na raskršću.

Kosovu B sledi revitalizacija

KEK namerava da rekonstruiše i svoju drugu elektranu, Kosovo B, i da instalira sistem za smanjenje emisija azotnih oksida na nivoe koji su u skladu s evropskim propisima. EU bi trebalo da isplati većinu sredstava potrebnih za projekat. Tokom obilaska kompanije, Kurti je rekao da je uveren da će Kosovo* vremenom potpuno eliminisati zagađenje vazduha.

Ministarka Rizvanolli je obećala da će energetska tranzicija biti pravična i za KEK i njegove zaposlene. Kompanija je ranije objavila i da radi na projektu uz podršku EU za izgradnju pet postrojenja za prečišćavanje vode i otpadne vode za Kosovo B koja treba da obore potrošnju vode za 15 odsto, jer će voda biti ponovo upotrebljavana.