Električna energija

Kopač: Proizvođači struje iz uglja u Energetskoj zajednici profitiraju jer ne plaćaju emisije CO2

Kopac-elektrane-na-ugalj-energetska-zajednica-cena-emisije-co2

Pixabay/InstagramFOTOGRAFIN

Objavljeno

09.07.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.07.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Proizvođači i trgovci strujom proizvedenom iz uglja u Energetskoj zajednici ostvaruju rekordne profite jer ne moraju da plaćaju cenu emisija CO2, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač na predstavljanju studije o uticaju klimatskih promena.

Dok Evropska unija priprema uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i novog paketa propisa za prelazak na čiste izvore energije (Fit for 55), elektrane na ugalj u Energetskoj zajednici povećavaju proizvodnju, upozorio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Preduzeća koja upravljaju tim elektranama i trgovci strujom koriste situaciju jer nisu dužni da snose troškove za ispuštanje CO2 kao što to čine takve firme u Evropskoj uniji, rekao je.

“Razlika u ceni između neplaćanja za emisije CO2 u Energetskoj zajednici i, recimo, 50 evra po toni u EU čini ovaj posao izuzetno unosnim,” kazao je Kopač na predstavljanju studije pod nazivom Klimatska neutralnost u Energetskoj zajednici – pokretači i predlozi politika (Carbon Neutrality in the Energy Community – Drivers and Policy Proposals).

Kopač je naveo da se ovaj disparitet mora prevazići državnom politikom i finansijskim i pravnim merama, a da će inače potrajati još nekoliko godina.

Uvesti takse na emisije iz uglja i zaštititi ugrožene

Novac od oporezivanja korišćenja uglja treba da bude usmeren na finansiranje zelene tranzicije, dodao je. U suprotnom, prema njegovim rečima, evropske integracije ugovornih strana Energetske zajednice će usporiti. Izvoznici u EU biće suočeni sa prekograničnom taksom na CO2 ukoliko se ne počne sa plaćanjem za emisije gasova sa efektom staklene bašte ili se postojeći sistemi u tim zemljama ne usklade sa Sistemom za trgovanje emisijama EU.

Kopač je ranije predložio uvođenje takse na električnu energiju proizvedenu iz uglja i korišćenje tih prihoda za pomoć ranjivim zajednicama. Sistem treba da bude osmišljen tako da se taksa postepeno povećava, a da se prihodi usmeravaju ka ranjivim zajednicama.

Planiranjem se može uštedeti mnogo

Studiju o tome kako postići klimatsku neutralnost izradio je Centar za zelenu politiku (Green Policy Center), a finansirala Evropska fondacija za klimu (European Climate Foundation). Studija razmatra posvećenost EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine i nudi predloge ugovornim stranama Energetske zajednice.

“Postizanje klimatske neutralnosti nije lak proces. Ali to je neizbežno. Nema rasprave o tome da li postoje klimatske promene ili ne i da li treba delovati ili ne,” rekao je József Feiler, regionalni direktor Evropske fondacije za klimu.

Teži način je da se ne planira i da nas na to natera majka priroda, podvukao je. Feiler je dodao da se poslovno i političko okruženje menja u celom svetu. “Planiranje i sprovođenje promena štedi mnogo novca i rešava probleme ljudi na terenu, ali i vlada i kompanija,” naglasio je on.

Količina vode u rekama bi mogla skoro da se prepolovi do 2100. godine

Jedan od autora, Predrag Momčilović sa Geografskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je Zapadni Balkan posebno ugrožen klimatskim promenama. On je u studiji napisao da se za region predviđa porast temperature do kraja veka za četiri do pet stepeni Celzijusa u slučaju konstantnog porasta emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu, kao i da će prag od 1,5 stepeni biti pređen najkasnije 2035. godine.

Predviđa se da će sredinom ovog veka početi osetne promene u godišnjoj količini padavina – porasta u severnim delovima i kontinuiranog intenzivnog pada na jugu, uključujući i priobalna područja. Vrela i sušna leta koja smo već iskusili će se nastaviti sa većom učestalošću i dužim talasima vrućina, rekao je Momčilović i skrenuo pažnju na to da se očekuje nagli porast količine padavina u zimu.

Godišnji protok vode u rekama bi mogao da se smanji za preko 45% do 2100. godine, a ruralne zajednice bi verovatno bile nesrazmerno više pogođene nestašicama i lošijim kvalitetom vode, zaključeno je u studiji.

Prete nam glad i bolesti

Momčilović je skrenuo pažnju i na rizik od invazivnih vrsta i širenja zaraza i bolesti kukuruza, šećerne repe, voća i drugih važnih izvora hrane. Gubici u prinosu kukuruza mogu dostići i 52% do kraja veka, pokazala je studija.

Klimatske promene i porast temperatura stvaraju povoljno okruženje za izbijanje epidemija bolesti poput malarije, denga groznice, groznice Zapadnog Nila i kolere, dodaje se u studiji.

Direktor Centra za zelenu politiku András Huszár rekao je da bi se uvođenjem plaćanja za emisije CO2 u Energetskoj zajednici mogli izbeći negativni efekti prekogranične takse na CO2 i ostvariti prihodi za zelenu i pravednu tranziciju. Klimatska akcija, prema njegovim rečima, ne treba da znači gubitak posla za veliki broj ljudi, već otvaranje novih radnih mesta i preobuku. On je takođe podvukao da će sve više novca biti dostupno ugovornim stranama za prevenciju i kontrolu uticaja klimatskih promena na koordinisan način.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Vetropark Tusnica i solarna elektrana Zvizdan na mrezi u BiH do kraja 2023.

Vetropark Tušnica i solarna elektrana Zvizdan na mreži u BiH do kraja 2023.

24 септембра 2021 - Dve elektrane gradi isti investitor koji je pored Tomislavgrada instalirao i vetropark Jelovača, drugu vetroelektranu u BiH.

Poljski sporazum sa industrijom vetra - dogovor za pravednu energetsku tranziciju

Poljski sporazum sa industrijom vetra – dogovor za pravednu energetsku tranziciju

24 септембра 2021 - Poljska je potpisala sporazum sa predstavnicima industrije vetra kako bi povećala učešće domaćih firmi u gradnji vetroelektrana na moru.

termalna baterija twest e2s srbija surcin test

Termalna baterija za čuvanje i proizvodnju energije u termoelektranama bez CO2 emisija

23 септембра 2021 - Švajcarsko-nemačka kompanija E2S Power predstavila je u svom test centru u Srbiji inovativnu termalnu bateriju...

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napustenim kopovima uglja

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napuštenim kopovima uglja

23 септембра 2021 - Ministar Petar Đokić razgovarao je o investicijama sa poslovodstvom Rudnika i Termoelektrane "Ugljevik" koji je deo Elektroprivrede Srpske.