Novi Zakon o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije uvodi zabranu instaliranja kotlova za grejanje na mazut i ugalj od 2023. godine, dvogodišnji rok za izdavanje dozvola za nove elektrane, kao i izmenjena pravila za prozjumere i proizvodnju energije za sopstvenu potrošnju.
Cilj novog zakona o obnovljivim izvorima energije je transponovanje zakona iz paketa Evropske unije – Čista energija za sve Evropljane, pre svega Direktive (EU) 2018/2001 o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora i Direktive 2012/27/EC o energetskoj efikasnosti. Zakon je usvojio nacionalni parlament, a sada je stupio na snagu.
Zakon reguliše garancije porekla, status prozjumera, energetske zajednice i podsticajna sredstva
Zakon donosi izmene u vezi sa sprovođenjem nacionalnih i politika lokalnih samouprava za korišćenja obnovljivih izvora energije, definiše ciljeve, kao i mere i finansijske alate za njihovo ostvarivanje. Novim pripisom se regulišu i garancije porekla, energetske zadruge i podsticajni modeli, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu.
Zakonom je utvrđeno da udeo zelene energije u bruto finalnoj potrošnji energije ne sme da padne ispod 25 odsto na godišnjem nivou, dok je cilj od 27 odsto do 2030, sa sadašnjih 21 odsto, već definisan u nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP).
U sektoru grejanja i hlađenja zakon postavlja cilj za povećanje udela obnovljivih izvora energije od 1,3 odsto godišnje. Jedna od mera da se cilj dostigne je zabrana ugradnje kotlova za grejanje na mazut i ugalj od 2023. Sistemi daljinskog grejanja imaju obavezu da udeo obnovljive energije povećavaju za jedan odsto godišnje, uz dodatnu obavezu da pripreme planove za održivo poslovanje i omoguće kupcima da se od 2025. isključe sa mreže zbog energetske neefikasnosti tih sistema.
Sve dozvole za izgradnju elektrana moraju se izdati u roku od dve godine
Uvodi se i rok od dve godine za izdavanje dozvola za gradnju elektrana, koji je snižen na jednu godinu za elektrane snage do 150 kV. Zakon predviđa i uspostavljanje kontakt tačaka sa ciljem da se pomogne investitorima u dobijanju svih dozvola.
Propis uvodi značajne promene u sektoru proizvodnje za sopstvenu potrošnju. Prozjumeri će, između ostalog, morati da plaćaju mrežnu naknadu za energiju preuzetu iz mreže, a istovremeno će dobijati novac za viškove koje isporučuju u mrežu.
