OIE

NEKP Slovenije: Lokalne zajednice i ekološki propisi sprečavaju razvoj obnovljive energije

slovenija-nekp-vetropark

Slika: Pixabay

Objavljeno

22.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

22.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Slovenačke vlasti kao glavne prepreke za razvoj obnovljivih izvora energije vide protivljenje lokalnih zajednica i ekološke propise, navodi se analizi finalnog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Slovenije koju je pripremila Evropska komisija (EK).

Slovenija je u NEKP-u zacrtala da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije dostigne 27% do 2030. (u 2018. je bio 21%). EK smatra da je cilj od 27% veoma neambiciozan, jer je ispod cilja od 37%, koliko se dobija na osnovu formule iz uredbe o upravljanju u okviru Energetske unije i klimatske akcije.

Formula, naime, određuje koliki bi trebalo da budu nacionalni ciljevi članica kako bi se dostigao cilj na nivou EU od 32%.

Slovenija namerava da poveća udeo obnovljivih izvora sa 21% na 27%

EK je pripremila analize finalnih NEKP-ova svih država članica. U njima je navela i u kojoj meri su članice prihvatile njene preporuke na nacrte planova.

NEKP predstavlja plan svake država EU o tome kako namerava da doprinese energetskim i klimatskim ciljevima EU do 2030. u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, interkonekcija i istraživanja i inovacija.

EU do 2030. namerava da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte 40% u odnosu na 1990. (30% emisije koje nisu obuhvaćene Sistemom za trgovanje emisijama EU u odnosu na 2005), poveća udeo obnovljivih izvora na 32% i energetsku efikasnost 32.5%.

Ovde možete pročitati analize NEKP-ova za Bugarsku i Hrvatsku.

Obnovljivi izvori: Potencijal Slovenije će ostati neiskorišćen

Kako je u analizi navela EK, Slovenija je samo delimično prihvatila preporuku EK na njen predlog NEKP-a da postavi ambicioznije ciljeve za obnovljive izvore.

Prepreke su Natura 2000 i suprotstavljanje lokalnih zajednica gradnji vetroparkova i hidroelektrana

Slovenija kao poteškoće u povećanju svog udela u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora navela ekološka ograničenja jer je oko 35% njene teritorije deo mreže zaštićenih područja Natura 2000, kao i protivljenje lokalnih zajednica projektima vetroelektrana i hidroelektrana, navodi se u analizi EK.

U sektoru električne energije, kako se navodi u finalnom NEKP-u, Slovenija želi da poveća udeo obnovljivih izvora u potrošnji električne energije sa 38,6% u 2020. na 43% do 2030.

Zemlja planira da poveća kapacitet solarnih elektrana sa 400 MW na 1.650 MV

Povećanje ovog udela namerava da ostvari proizvodnjom iz hidroelektrana, solarnih elektrana i kogeneracionih postrojenja na drvnu biomasu. Slovenija, takođe, planira da poveća kapacitet solarnih elektrana sa 400 MW na 1.650 MW, a vetroparkova sa 10 MW na 150 MW.

Slovenija planira da udeo obnovljive energije u grejanju i hlađenju poveća sa 36,4% u 2020. na 41,4% do 2030, a u transportu sa nekoliko procenata na 20,1%.

EK je, ipak, u analizi istakla da će slovenački potencijal u pogledu obnovljivih izvora energije, kao što je hidroenergija, solarna energija i energija vetra ostati u velikoj meri neiskorišćen.

slovenija-nekp-obnovljivi-izvori-energije

Investicije: Potrebno 28 milijardi evra

Za sprovođenje mera predviđenih NEKP-om, Sloveniji će biti potrebne investicije od 28 milijardi evra. Za energetski deo u svim sektorima neophodno je 12,6 milijardi evra, a za sektor zgradarstva oko 9,5 milijardi evra.

Nacionalni energetski i klimatski plan kao izvore finansiranja naveo je izvore na nivou EU i Slovenije. Deo sredstava iz javnih prihoda mogao bi da bude obezbeđen i poreza na CO2 koji će biti uveden.

Emisije: Smanjenje 20% u odnosu na 2005.

Slovenija namerava da do 2030. za 20% smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektorima izvan Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) u poređenju sa 2005.

Ovaj cilj je ambiciozniji od cilja koji je prema uredbi o podeli napora EU (Effort Sharing Regulation – ESR) za Sloveniju određen na 15%, navela je u analizi komisija.

Inače, ova uredba je doneta da bi kroz nacionalne ciljeve članica raspodelila napore za dostizanje cilja za smanjenje emisija od 30% na nivou EU.

Energetska efikasnost: Skromni planovi

Slovenački doprinos cilju EU za energetsku efikasnost do 2030. ima skromne ambicije u oblasti primarne potrošnje energije i slabe ambicije u oblasti finalne potrošnje energije.

Finalni NEKP sadrži cilj smanjenja finalne potrošnje energije 20% do 2030. u poređenju sa 2005. godinom, navodi se u analizi EK.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

profesori srbija poruka dekarbonizacija ugalj politicari

Poruka profesora Univerziteta u Beogradu političarima: Nastavak korišćenja uglja koštaće Srbiju skuplje nego primena mera za dekarbonizaciju

25 November 2020 - Zemlja će skuplje proći ako ne uradi ništa da smanji emisije CO2, koje najvećim delom potiču iz energetike, nego da sprovede dekarbonizaciju.

Rumunija termoelektrane na ugalj

Rumunija odlučila da više neće graditi termoelektrane na ugalj

20 November 2020 - U vladi tvrde da Rumunija više neće dobiti nijednu termoelektranu na ugalj, a CE Oltenia nagoveštava da će napustiti poslednji takav projekat.

Francuzi 2021. počinju gradnju vetroparka Bašaid i geotermalne elektrane u Srbiji

19 November 2020 - IEL OIE Balkan Renewable Energy najavljuje gradnju vetroparka Bašaid kod Kikinde, snage 85 MW, i jedne geotermalne elektrane.

federacija bih ukida subvencije mhe

Federacija BiH od 2021. ukida subvencije za male hidroelektrane

19 November 2020 - Vlada Federacije BiH priprema više izmena propisa kako bi se sprečio negativan uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu.