Nacionalni plan drži Sloveniju na putanji da ukine emisije štetnih gasova

Ova bivša jugoslovenska republika ostaje posvećena smanjivanju zavisnosti od fosilnih goriva i teži da se više osloni na vlastite energente. Ambicija iz predloga, da se neto emisije štetnih gasova, onih s efektom staklene bašte, dovedu na nulu najkasnije polovinom veka, zadržana je u Celovitom nacionalnom energetskom i klimatskom planu. Sledeći korak je koncepcija energetike za period do 2060. godine.

Hidrocentrale ostaju broj jedan, odlučila je vlada u Ljubljani. Posle nekoliko meseci rada i rasprava, usvojila je nacionalni energetski i klimatski plan za sledećih deset godina i otkrila da će nuklearna energija održati svoj udeo. Ova bivša jugoslovenska republika je ostala pri ambiciji da obori emisije štetnih gasova toliko da pre polovine veka postane neutralna.

To znači da mora da dovede takozvani ugljenični otisak na nulu. Mere da se postigne neto balans obično uključuju projekte energetske efikasnosti i uvođenje obnovljivih izvora, pošumljavanje i obnavljanje staništâ te zbrinjavanje štetnih nusproizvoda kao što je metan.

Poznat i po opštim akronimima NECP i NEPN na engleskom odnosno slovenačkom, državni plan stavlja oslonac na gradnju solarnih i vetroelektrana za pokrivanje potražnje i smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva. Uvršteno je i spaljivanje otpada.

Kabinet i ministarka za infrastrukturu Alenka Bratušek opredelili su se da naruče analizu proizvodnje struje u hidroelektranama i mogućnosti promena s obzirom na proglašeni cilj postizanja neutralnosti do 2050. godine u ispuštanju gasova s efektom staklene bašte. Oni su tokom postupka donošenja plana kritikovani što nisu ucrtali nove kapacitete tog tipa.

Realistične ambicije

Države članice Evropske unije moraju da predaju svoje NECP-ove da bi mogle da pristupe kohezionim fondovima u sklopu budžeta od 2021. do 2017. godine. Celoviti nacionalni energetski i klimatski plan za Sloveniju, kako se zvanično zove, takođe se poziva na viziju neutralnosti zgradarstva u pogledu ugljenika za 2050. godinu.

Bratušek je procenila da su politika i mere propisane do 2030. realistično ambiciozne. Sledeći korak je dugoročna strategija za klimu, budući da NECP daje projekcije samo zaključno sa 2040. godinom.

Bratušek je izrazila nadu u pronalaženje ekološki održivih rešenja za planirane kapacitete proizvodnje električne energije na vodotokovima

Lokacije novih hidrocentrala nisu utvrđene jer su projekti na srednjem toku Save dobili negativnu ocenu uticaja na životnu sredinu, izjavila je ministarka i nagovestila da će se vlasti pozabaviti tim pitanjem. Ona je obećala da će raditi na omogućavanju rada predloženih pogona „u suživotu s prirodom.“

Ukidanje upotrebe uglja

Što se tiče Nuklearne elektrane Krško, NEK, vlada je potvrdila da odluku o gradnji drugog bloka mora da donese do 2027. godine. Bratušek je rekla da je za društvo neutralno u ispuštanju gasova s efektom staklene bašte neophodan prestanak upotrebe uglja i da će ta tema biti pokrivena kada se izradi nacionalna koncepcija energetike za period do 2060. godine.

Zavisnost od uvoza energenata je jedna od glavnih briga navedenih u dokumentu

Novi plan pruža i usmerenje za održivi prevoz i industrijske aktivnosti. Ona je kazala da je pažnja najviše posvećena samoodrživosti u energetici i ukazala na rizik od skoka cena uvoza.

Slede kazne

Nivoi postavljeni za 2030. su „minimalni“ da se izbegnu kazne, tvrdi ministarka i navodi da će država verovatno sledeće godine morati da plati 10 miliona evra na ime neuspeha u podizanju udela obnovljivih izvora u bruto konačnoj potrošnji energije na jednu četvrtinu.

Ambicije za energetsku efikasnost nadmašuju EU, dok cilj za obnovljive izvore zaostaje

Za deset godina će se koristiti 30 odsto manje uglja nego sad, peti blok termoelektrane Šoštanj biće isključen, a uvoz tog fosilnog goriva za grejanje u Ljubljani će u međuvremenu biti obustavljen, ponovila je.

Slovenija ima ambiciju da postigne energetske uštede od 35 procenata, u poređenju s ciljem EU od 32,5 odsto. Ova zemlja sada gura udeo zelene energije ka 27 procenata sa trenutnih 13, dok 27-člani blok puca na 32 odsto. Donosioci odluka će imati priliku da u prepravci za tri ili četiri godine izmene cilj.