x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Nacionalni energetski i klimatski plan Hrvatske: Udeo obnovljivih izvora do 2030. biće 36,4% 

16.10.2020. | Komentari: 0Autor:

Slika: Pixabay
Nacionalni energetski i klimatski plan Hrvatske: Udeo obnovljivih izvora do 2030. biće 36,4% 

Finalni Nacionalni energetski i klimatski plan Hrvatske (NEKP) postavio je cilj da udeo obnovljive energije do 2030. godine bude 36,4%, što će biti porast od 8,4% u odnosu na najnovije dostupne podatke, navodi se u analizi Evropske komisije.

EK je pripremila analize finalnih NEKP-ova svih država članica. U njima je navela i u kojoj meri su članice prihvatile njene preporuke na njihove nacrte planova.

NEKP predstavlja plan svake država EU o tome kako namerava da doprinese energetskim i klimatskim ciljevima EU do 2030. u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, interkonekcija i istraživanja i inovacija.

EU do 2030. namerava da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte 40% u odnosu na 1990. (30% emisije koje nisu obuhvaćene Sistemom za trgovanje emisijama EU u odnosu na 2005), poveća udeo obnovljivih izvora na 32% i energetsku efikasnost 32.5%.

EK: Podržati ulaganja u obnovljive izvore kroz stabilan zakonodavni okvir

Nakon sagledavanja finalnog NEKP-a i investicionih i reformskih prioriteta koji su identifikovani za Hrvatsku, EK joj je u analizi sugerisala da u okviru nacionalnog plana oporavka i otpornosti, koji priprema, predvidi određene investicije i mere u sektorima energetike i klimatskih promena.

Te mere uključuju, na primer, podršku investicijama u obnovljive izvore kroz stabilan zakonodavni okvir koji uključuje i konkurentno tržište električne energije.

Obnovljivi izvori: ambiciozan cilj

Hrvatski NEKP definisao je cilj od 36,4% za udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnje energije do 2030. Ovaj procenat EK u analizi smatra dovoljno ambicioznim jer je veći od 32%, koliko se dobija na osnovu formule iz uredbe o upravljanju u okviru Energetske unije i klimatske akcije. Formula određuje koliki bi trebalo da budu nacionalni ciljevi članica kako bi se dostigao cilj na nivou EU od 32%.

Emisije GHG: smanjenje ispod nivoa iz 2005.

Cilj za 2030. godinu za emisije gasova staklene bašte koji nisu obuhvaćeni Sistemom za trgovanje emisijama (EU ETS) je 7% ispod nivoa iz 2005. Trenutno je smanjenje na 1% u poređenju sa podacima iz 2005.

Hrvatska čak smatra da će sprovođenjem postojećih mera ovaj cilj nadmašiti i da će smanjenje biti 18,5%.

hrvatska nekp nacionani energetski i klimatski plan

Investicije: potrebno 19 milijardi evra

Potrebe Hrvatske za investicijama za period 2021-2030. procenjuju se na 19 milijardi evra. Najveći deo trebalo bi da bude potrošen na obnovu zgrada i proizvodnju električne energije.

Energetska efikasnost: slabe ambicije

Hrvatski doprinos cilju EU za energetsku efikasnost do 2030. ostao je nepromenjen u odnosu na nacrt plana, i EK ga smatra slabom ambicijom.

Plan, ipa, uključuje nameru da se stopa energetske rehabilitacije sa sadašnjih 0,7% godišnje poveća na 3% u periodu 2021-2030.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.