OIE

Nacionalni energetski i klimatski plan Hrvatske: Udeo obnovljivih izvora do 2030. biće 36,4% 

hrvatska nacionani energetski i klimatski plan NEKP

Slika: Pixabay

Objavljeno

16.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Finalni Nacionalni energetski i klimatski plan Hrvatske (NEKP) postavio je cilj da udeo obnovljive energije do 2030. godine bude 36,4%, što će biti porast od 8,4% u odnosu na najnovije dostupne podatke, navodi se u analizi Evropske komisije.

EK je pripremila analize finalnih NEKP-ova svih država članica. U njima je navela i u kojoj meri su članice prihvatile njene preporuke na njihove nacrte planova.

NEKP predstavlja plan svake država EU o tome kako namerava da doprinese energetskim i klimatskim ciljevima EU do 2030. u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, interkonekcija i istraživanja i inovacija.

EU do 2030. namerava da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte 40% u odnosu na 1990. (30% emisije koje nisu obuhvaćene Sistemom za trgovanje emisijama EU u odnosu na 2005), poveća udeo obnovljivih izvora na 32% i energetsku efikasnost 32.5%.

EK: Podržati ulaganja u obnovljive izvore kroz stabilan zakonodavni okvir

Nakon sagledavanja finalnog NEKP-a i investicionih i reformskih prioriteta koji su identifikovani za Hrvatsku, EK joj je u analizi sugerisala da u okviru nacionalnog plana oporavka i otpornosti, koji priprema, predvidi određene investicije i mere u sektorima energetike i klimatskih promena.

Te mere uključuju, na primer, podršku investicijama u obnovljive izvore kroz stabilan zakonodavni okvir koji uključuje i konkurentno tržište električne energije.

Obnovljivi izvori: ambiciozan cilj

Hrvatski NEKP definisao je cilj od 36,4% za udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnje energije do 2030. Ovaj procenat EK u analizi smatra dovoljno ambicioznim jer je veći od 32%, koliko se dobija na osnovu formule iz uredbe o upravljanju u okviru Energetske unije i klimatske akcije. Formula određuje koliki bi trebalo da budu nacionalni ciljevi članica kako bi se dostigao cilj na nivou EU od 32%.

Emisije GHG: smanjenje ispod nivoa iz 2005.

Cilj za 2030. godinu za emisije gasova staklene bašte koji nisu obuhvaćeni Sistemom za trgovanje emisijama (EU ETS) je 7% ispod nivoa iz 2005. Trenutno je smanjenje na 1% u poređenju sa podacima iz 2005.

Hrvatska čak smatra da će sprovođenjem postojećih mera ovaj cilj nadmašiti i da će smanjenje biti 18,5%.

hrvatska nekp nacionani energetski i klimatski plan

Investicije: potrebno 19 milijardi evra

Potrebe Hrvatske za investicijama za period 2021-2030. procenjuju se na 19 milijardi evra. Najveći deo trebalo bi da bude potrošen na obnovu zgrada i proizvodnju električne energije.

Energetska efikasnost: slabe ambicije

Hrvatski doprinos cilju EU za energetsku efikasnost do 2030. ostao je nepromenjen u odnosu na nacrt plana, i EK ga smatra slabom ambicijom.

Plan, ipa, uključuje nameru da se stopa energetske rehabilitacije sa sadašnjih 0,7% godišnje poveća na 3% u periodu 2021-2030.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Vetropark Tusnica i solarna elektrana Zvizdan na mrezi u BiH do kraja 2023.

Vetropark Tušnica i solarna elektrana Zvizdan na mreži u BiH do kraja 2023.

24 септембра 2021 - Dve elektrane gradi isti investitor koji je pored Tomislavgrada instalirao i vetropark Jelovača, drugu vetroelektranu u BiH.

Poljski sporazum sa industrijom vetra - dogovor za pravednu energetsku tranziciju

Poljski sporazum sa industrijom vetra – dogovor za pravednu energetsku tranziciju

24 септембра 2021 - Poljska je potpisala sporazum sa predstavnicima industrije vetra kako bi povećala učešće domaćih firmi u gradnji vetroelektrana na moru.

termalna baterija twest e2s srbija surcin test

Termalna baterija za čuvanje i proizvodnju energije u termoelektranama bez CO2 emisija

23 септембра 2021 - Švajcarsko-nemačka kompanija E2S Power predstavila je u svom test centru u Srbiji inovativnu termalnu bateriju...

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napustenim kopovima uglja

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napuštenim kopovima uglja

23 септембра 2021 - Ministar Petar Đokić razgovarao je o investicijama sa poslovodstvom Rudnika i Termoelektrane "Ugljevik" koji je deo Elektroprivrede Srpske.