OIE

Subotica usvojila plan detaljne regulacije za vetropark od 633 megavata

Subotica plan detaljne regulacije vetropark 633 megavata

Slika: Unsplash

Objavljeno

06.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Subotica je napravila korak u projektu za vetropark Maestrale Ring, koji bi sa 632,8 megavata sada bio najveći na evropskom kopnu. Gradska skupština je glasala za predlog detaljnog plana regulacije prostora na kojem Fintel energija namerava da podigne postrojenje.

Skupština grada Subotice podržala je plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, projekat vetroelektrane koji razvija Fintel Energia Group. U poslednjem finansijskom izveštaju za Beogradsku berzu, kompanija je navela da će kapacitet biti 632,8 megavata, u poređenju sa 599,2 megavata iz ranijih objava.

Obuhvaćeno 6.700 hektara

Predrag Radivojević, direktor Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica, kazao je da područje koje dokument pokriva ima 6.700 hektara i da će postrojenje proizvoditi preko jednog teravat-sata struje godišnje, što odgovara potražnji više od 200.000 domaćinstava. Međutim, on je govorio o ranijem ciljanom kapacitetu, blizu 600 megavata, tako da je moguće kasnije proširenje.

Predviđena godišnja proizvodnja je iznad jednog teravat-sata, po rečima lokalnog zvaničnika

Šef firme kojom upravlja najseverniji grad u Srbiji dodao je da će biti unapređeno više od sto kilometara atarskih puteva, da bi oprema mogla da se doveze do lokacija za 113 tornjeva. Po ranijim informacijama, kamenjem je trebalo da bude posuto 75 kilometara. Radivojević je procenio da će na izgradnji biti angažovano tri do četiri stotine radnika.

U celoj Evropi samo Ukrajina razvija veće projekte vetroelektrana

Sa 632,8 megavata, Subotica bi u ovom trenutku imala najveći jedinstveni vetropark na evropskom kopnu, ali dva još veća projekta su u razvoju u Ukrajini.

Fintel energija, podružnica italijanske kompanije, ima portfelj vetroelektrana od 993,7 megavata u Srbiji. Prva faza pogona Košava u Vršcu je najveća među onima već na mreži, sa svojih 69 megavata. Uz još dva pogona, firma upravlja vetrogeneratorima od 85,5 megavata.

U pomenutom polugodišnjem izveštaju iz avgusta, druga faza vetrofarme Košava (65,5 megavata) i postrojenja Ram (10 megavata) bili su u izgradnji. Pri kraju razvojnog puta bilo je pet jedinica od po deset megavata.

Torak u Somboru, s predviđenom snagom od 140 megavata, bio je u razvoju, kao i postrojenje koje treba da dobije Subotica i vetropark Košava 2, čiji bi kapacitet trebalo da bude 9.9 megavata. Sve lokacije su u Bačkoj, Banatu i Velikom Gradištu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Struja egipatske solarne vetroelektrane najjeftinija Africi

Struja iz egipatske solarne i vetroelektrane biće najjeftinija u Africi

6. novembar 2020. - U Egiptu su pred izgradnjom po jedan ogromni solarni i vetropark, iz kojih će struja biti prodavana po najnižim cenama u celoj Africi

epcg solari konkurs solarni paneli

EPCG nastavlja projekat Solari: konkurs za još 5.000 solarnih elektrana

6. novembar 2020. - Na ovaj način još 5.000 domaćinstava, pravnih lica i stambenih zajednica dobija priliku da pod povoljnim uslovima proizvodi zelenu energiju

EU Energetska zajednica Srbiji energetskoj tranziciji Varhelji Várhelyi

EU, Energetska zajednica izrazile podršku Srbiji u energetskoj tranziciji

6. novembar 2020. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović sastala se s visokim zvaničnicima iz Evropske komisije i Sekretarijata Energetske zajednice

toplotne pumpe dekarbonizacija grejanje zagrevanje vode iea izvestaj

IEA: Globalna energetska kriza izazvala snažan rast korišćenja toplotnih pumpi

6. novembar 2020. - Globalna prodaja porasla skoro 15 odsto u 2021, dvostruko više od proseka u protekloj deceniji, predvođena Evropom gde je rast 35 odsto