OIE

U Srbiji sve lakše korišćenje solarne energije – šta treba da znate ukoliko želite da sami proizvodite struju?

solarne elektrane prozjumeri srbija

Photo: Balkan Green Energy News

Objavljeno

30.12.2020.

Država

Komentari

23 Comments

Podeli

Objavljeno

30.12.2020.

Država

Komentari

23 Comments

Podeli

Kada jedno domaćinstvo ili firma iz Srbije odluči da instalira solarne panele i započne proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, i tako postane prozjumer (eng. prosumer od reči producer – proizvođač i consumer – potrošač), u Srbiji to više nije nemoguća misija, čak je vrlo jednostavno. Situacija se malo komplikuje kada prozjumer želi i da prodaje električnu energiju koju proizvede, ali ni to nije neizvodljivo. Zato ako ste razmišljali o solaru, samo napred!

Naš portal se ovom temom bavio i pre dve godine u tekstu Iz ličnog iskustva – Šta vas sve čeka ako u Srbiji želite da postanete prozjumer? U odnosu na situaciju tada, danas je ipak jasnije šta je to što se u Srbiji može uraditi u sektoru solarne energije, ali je i relativno bolja situacija ne zato što se država potrudila da ovu oblast uredi ili što je finansijski podržala solarne projekte, poput Rumunije, Italije, Hrvatske i ostatka EU i tako podstakla proizvodnju čiste i zelene energije u procesu demokratizacije energetike, već zato što se tržište solara samo i nezaustavljivo razvija.

Solarni paneli smanjuju mesečne račune za električnu energiju i doprinose čistijoj i zdravijoj životnoj sredini

Dva su razloga zbog kojih se domaćinstva ili firme odlučuju da instaliraju solarne fotonaponske panele na krovovima kuća ili firmi. Prvi je ekonomski jer će im ta investicija smanjiti mesečne račune za električnu energiju, firmama dodatno obezbediti konkurentnost i efikasnost u poslovanju, a drugi je sve češće ekološki i želja i pojedinaca i biznis sektora da doprinesu čistijoj i zdravijoj životnoj sredini kroz proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Cena instaliranja solarnih panela u poslednjih desetak godina smanjena je oko 90%

Korišćenje solarne energije za zagrevanje vode koristi se već više desetina godina, ali za prozvodnju električne energije postalo je zanimljivo unazad nekoliko godina, zbog pojeftinjenja solarne tehnologije. Cena instaliranja solarnih panela i prateće opreme u poslednjih desetak godina smanjena je oko 90%, pa je snaga fotonaponskih elektrana u svetu u istom periodu povećana sa 40 gigavata (GW) na 578 GW.

Sa manjim brojem sunčanih sati Nemačka ima skoro 50 GW instalisane snage u solaru, a Srbija oko 10 MW, što je čak pet hiljada puta više

Na većem delu teritorije Srbije broj časova sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama. Tako se u Nemačkoj proizvodi oko 1.000 kilovat-sati (kWh) po instalisanom kilovatu (kW) solarnih panela, a u Srbiji 1.200-1.400 kWh. Ipak i sa manjim brojem sunčanih sati Nemačka ima skoro 50 GW instalisane snage u solaru, a Srbija oko 10 MW, što je čak pet hiljada puta više!

Iako Srbija nema propise koji bi regulisali status prozjumera i podstakli njihov razvoj, stvari ipak idu napred, pa je instalirano više stotina solarnih fotonaponskih elektrana koje građanima i firmama obezbeđuju zelenu električnu energiju.

Period otplate investicije za građane 6-8 godina

conseko miodrag vukovic solarna energija prozjumeri

O solaru u Srbiji razgovarali smo sa Miodragom Vukovićem, doktorom nauka i osnivačem i vlasnikom firme Conseko. Vuković je jedan od pionira u oblasti razvijanja projekata i primene solarne energije u Srbiji s obzirom da je u ovom poslu već 12 godina.

Građani i firme mogu da biraju između dve opcije: proizvodnja i potrošnja ili uz to i prodaja energije

Svima onima koji su zainteresovani za ugradnju solarnih panela, a ima ih, kako kaže, dosta, on za početak poručuje da bi trebalo razlikovati dve osnovne situacije kod fizičkih i pravnih lica, koje određuju proceduru instaliranja i njeno trajanje. Prva je kada solarna elektrana proizvodi energiju koja se samo troši u okviru domaćinstva ili firme (ovde postoje dve opcije – sistem sa i bez baterija za skladištenje energije), i druga kada se uz to energija i prodaje tako što se višak isporučuje u mrežu Elektroprivrede Srbije (EPS).

“U prvom slučaju imamo fotonaponski sistem sa hibridnim inverterom sa baterijama, koji nije povezan sa mrežom EPS-a. Koliko se energije proizvede toliko može i da se potroši, s tim što višak može da se sačuva u baterijama. Ako paneli ne proizvode dovoljno energije, a baterije su, prazne, onda se sistem prebacuje na mrežu EPS-a i obezbeđuje se nesmetano snabdevanje”, objašnjava Vuković, i dodaje da ovakav sistem može da obezbedi električnu energiju i u trenucima prestanka napajanja iz mreže.

Solarni paneli su rešenje da električnu energiju dobiju i oni objekti koji nemaju priključak na mrežu EPS-a

Ova elektrana je idealno rešenje za vlasnike objekata koji nisu uopšte priključeni na mrežu EPS-a jer može da im obezbedi snabdevanje energijom.

Građani obično postavljaju ovakve sisteme snage 2-15 kW, jer za veće snage nema ekonomske računice zbog većih baterija koje su skupe. Kako ovakve elektrane nisu povezane sa mrežom EPS-a, prema članu 144 Zakona o planiranju i izgradnji, za njih nisu potrebne nikakve dozvole. Procedura je komplikovanija ako građani ne žele da imaju baterije zbog čega fotonaponski sistem mora da bude sinhronizovan sa mrežom EPS-a, pa su potrebne određene dozvole.

Ugradnja fotonaponskih panela za građane košta oko 700 evra po kilovatu snage

Druga opcija za građane je kombinacija proizvodnje, potrošnje i prodaje, ali ovaj proces je solidno dug i komplikovan i tek se očekuje da država uredi i reguliše ovaj segment da bi građanima olakšala posao.

Instalacija fotonaponskog sistema za građane košta nekoliko hiljada evra, u proseku oko 700 evra po kilovatu. Period otplate je 6-8 godina, a trošak je manji za oko 500 evra ako se ne ugrađuju baterije.

Privreda se opredeljuje za elektrane do 150 kW ili one veće sa više od 500 kW

Solarna elektrana 50 kW u fabrici Philip Morris conseko
Solarna elektrana snage 50 kW na fabrici Philip Morris u Nišu (slika: Conseko)

Firme obično instaliraju sisteme snage od 20 kW do 150 kW. One mogu vlasnicima da obezbede i proizvodnju i potrošnju i prodaju, s tim da je u slučaju prodaje električne energije potrebno dodatno vreme, oko godinu dana, da se prođe kroz proceduru pribavljanja dozvola. Kod privrede reč je najčešće o elektranama koje su povezane sa sistemom EPS-a odnosno sinhronizovane su na mreži.

Kada je reč o firmama, za snage veće od 160 kW potrebno je da se ispune određeni tehnički uslovi koje definiše operator distributivnog sistema (ODS) EPS Distribucija. U suštini to se odnosi na ugradnju opreme koja omogućava ODS-u da isključi ovu elektranu daljinski, u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti. Ta oprema povećava trošak, pa je, kako ističe Vuković, investicija manje isplativa za elektrane snage 160-300 kW.

Instalacija solarnog sistema firme košta 600-650 evra po kilovatu

Zbog toga se privreda sa većom potrošnjim energije odlučuje za elektrane snage do 160 kW ili veće od 500 kW, sve do 2 MW. Ovakvih većih elektrana ima nekoliko u Srbiji i u toku je priprema za gradnju još nekoliko, navodi on, i dodaje da i Conseko radi na jednom takvom projektu. Reč je o industrijskim objektima sa krovovima površine od 3.000 kvadrata i više.

Instalacija solarnog sistema firme košta oko 650 evra po kilovatu za elektrane snage veće od 30 kW, a 600 evra za snagu veću od 100 kW.

Firmama se investicija u solarne elektrane od 30 kW do 150 kW isplati za 6-7 godina, a za elektrane snage veće od 500 kW period otplate je pet godina, navodi Vuković.

Ugradnja po modelu “ključ u ruke”

solarne elektrane tipovi prozjumeri conseko

U zavisnosti od toga šta je krajnji cilj izgradnje solarne elektrane zavisi i procedura razvijanja projekta, odnosno trajanje samog poduhvata.

Ako fizička ili pravna lica žele samo da proizvode i troše električnu energiju koju su proizveli, kao i da imaju baterije za skladištenje energije, onda je procedura jednostavna i ceo projekat se veoma brzo realizuje.

Na osnovu sagledavanja karakteristika domaćinstva ili firme – površine i položaja krova, kao i potrošnje energije – Conseko, firma čiji je naš sagovornik vlasnik, priprema optimalno rešenje. Od trenutka kada donesu odluku da realizuju ovu investiciju do prvih kilovata koje elektrana proizvede obično prođe od tri sedmice do mesec ipo, navodi Vuković.

Ali, ako fizička ili pravna lica žele i da prodaju viškove električne energije onda je potrebno pribaviti lokacijske uslove, građevinsku dozvolu, rešenje o priključenju elektrane na distributivnu mrežu.

Građani moraju da postanu članovi energetske zadruge da bi prodavali energiju

Kod fizičkih lica ovde postoje dve faze, prva u kojoj moraju da pribave ova odobrenja, kao i druge saglasnosti, i druga, kada treba da postanu članovi neke energetske zadruge jer samo preko nje mogu da prodaju energiju, sami to ne mogu.

Podaja energije je izvodljiva, ali ko to želi mora da ima strpljenje, poručuje Vuković, i kao primer navodi energetsku zadrugu Elektropionir sa kojom Conseko sarađuje.

Jedan od osnivača zadruge je arhitekta Ana Džokić, a razlog je problem koji je i sama imala sa ugradnjom solarnih panela. Inače, ovo je druga energetska zadruga u Srbiji, prva Sunčani krovovi osnovana je u Šapcu.

Džokić kaže da su zadrugu osnovali pre godinu dana sa idejom da pokažu da je moguće proizvoditi energiju, trošiti je, ali i prodavati.

Firme prodaju energiju preko ugovora sa firmama koje su snabdevači na tržištu

“Procedura za prikupljanje potrebne dokumentacije za moju solarnu elektranu je u toku. Sada sam na trećem od 13 stepenika koliko ih ukupno ima. Kada tu papirologiju završimo onda ćemo preko zadruge da sklopimo ugovor o prodaji energije i tako ćemo zaokružiti sve ono što bi građani trebalo da urade ako žele da postanu pravi prozjumeri, što znači ne samo da proizvode i troše energiju, nego i da je prodaju. To iskustvo ćemo onda podeliti sa svima koji su zainteresovani”, objašnjava ona.

Kada je reč o firmama situacija je nešto manje komplikovana. To dokazuje primer auto-servisa Cubi iz Novog Sada čija solarna elektrana od 144 kW proizvodi energiju za njegovu potrošnju, ali i omogućava prodaju.

Instalaciju elektrane i učešće u administrativnoj proceduri obavio je Conseko. Vuković kaže da Cubi plasira viškove u mrežu preko ugovora o prodaji energije koji je potpisao sa firmom, koja je privatni snabevač električnom energijom.

Cela procedura u slučaju Cubija trajala je godinu dana, navodi on, i dodaje da Conseko svojim klijentima nudi ne samo tehničku ekspertizu, isporuku opreme, ugradnju, već i pribavljanje svih potrebnih saglasnosti i odobrenja, kao i savete u vezi sa načinima prodaje energije.

Solarna elektrana 144 kW Cubi Novi Sad conseko
Solarna elektrana snage 144 kW na krovu firme Cubi Novi Sad (slika: Conseko)

Tržište finansija prati porast investicija u solar

Nekoliko banaka je na tržište plasiralo kreditne linije za finansiranje projekata kupovine i instaliranja solarnih panela. Među prvima je to uradila ProCredit banka koja kroz beskamatne kredite finansira projekte obnovljivih izvora energije, ali i podržava mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva da unaprede energetsku efikasnost.

ProCredit banka podržava solarne projekte kroz beskamatne kredite

“Naša namera je da u narednom periodu intenziviramo ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i da pružimo još sveobuhvatniju podršku svima koji su zainteresovani za takvu vrstu investicija. U saradnji sa svojim poslovnim partnerima, uvoznicima i distributerima solarnih sistema, pripremili smo veoma atraktivnu ponudu za nabavku opreme i postavljanje manjih solarnih elektrana, namenjenu kako preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, tako i fizičkim licima. U pitanju su beskamatni krediti naše banke, koji omogućavaju da svako ko želi da investira u solarne panele to i učini”, poručuje Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Prema Smiljkovićem rečima, najveću volju za promenom, ali i uštedama koju instalacija solarnih elektrana donese, pokazali su privrednici, ali uveren je da će i domaćinstva prepoznati brojne benefite koji nisu samo finansijski. “U momentu kada je zagađenje vazduha u Beogradu i drugim većim gradovima tema broj jedan, mi želimo da, svojim primerom, damo ohrabrenje i podsticaj drugima”, rekao je on.

UniCredit Lizing u saradnji sa okviru saradnje sa GEFF Srbija Lizingom nudi mogućnost instalacije panela preko lizinga

Ništa manje interesantna nije ni ponuda UniCredit Lizinga koja je u okviru saradnje sa GEFF Srbija Lizingom, kreditnom linijom Evropske banke za obnovu i razvoj, na tržište plasirala mogućnost finansiranja izgradnje solarnih elektrana putem lizinga. Ovaj model posebno je interesantan za mala i srednja preduzeća, kao i za registrovana poljoprivredna gazdinstva kojima je pristup tržištu kapitala po pravilu limitiran.

Poljoprivreda i prehrambena industrija imaju najbolje uslove da koriste solarnu energiju

Domaće firme koje posluju u poljoprivredi i prehrambeno-prerađivačkom sektoru trenutno u Srbiji imaju najpovojnije uslove da ugrade solarne panele, pre svega zbog povoljnih fnansijskih ponuda, kaže Vuković.

Naime, za smanjenje troškova za navodnjavanje i električnu energiju, one mogu da dobiju refundiranje i do 60% iznosa investicije u solarne panele u okviru IPARD programa. Fond za razvoj, takođe, obezbeđuje finansiranje i refundira čak 15-25% od vrednosti investicije.

IPARD program omogućava refundiranje i do 60 odsto troškova investicije

“Bez obzira što solarna tehnologija omogućava čistiji vazduh i manje štetnih emisija, ona donosi uštedu privredi jer joj smanjuje troškove za električnu energiju. Time, privredna društva u Srbiji postaju konkurentnija ne samo u zemlji nego i u inostranstvu. Kada se na to doda subvencija do 60% onda je više nego jasno da je ovo odlična prilika”, navodi Vuković.

Ako se u računicu uključi i taksa na CO2 koju uskoro planira da uvede EU kako bi oporezovala robu iz zemalja koje ne oporezuju emisije CO2, kao što to ona radi, što će poskupeti robu koju Srbija izvozi, jasno da će instaliranje solarnih panela za proizvodnju energije za sopstvenu potrošnju biti najbolje rešenje da privreda smanji troškove i izbegne nove.

Šta bi trebalo promeniti regulativi

Solarna hibridna elektrana snage 50 kW na krovu garaze Obilicev venac conseko
Solarna hibridna elektrana snage 50 kW na krovu garaže Obilićev venac (slika: Conseko)

Kako olakšati građanima i privredi da sama proizvodi i troši energiju, kao i da viškove prodaje?

Vuković navodi da je za početak najvažnije da se pojednostave procedure da građani i firme mogu bez velikih prepreka da postave solarne panele da bi proizvedenu električnu energiju mogli sami da koriste.

Uvođenje net meteringa olakšalo bi prozjumerima da prodaju energiju

Jedno od rešenja je da se za elektrane snage do 10 kW, u slučaju kada prozjumer instalira sistem koji nema baterije, ne bi trebalo tražiti lokacijske uslove, ni odobrenje EPS-a, jer je to snaga koja je znatno manja od odobrene snage njihovog postojećeg priključka – 17,25 kW.

Da bi se olakšala prodaja viškova električne energije može se uvesti sistem net metering koji se u susednim zemljama već godinama jednostavno odobrava za snage do 11 kW, a u Poljskoj do 40 kW.

U suštini mora da se da prostor za sticanje statusa prozjumera i u Srbiji, kaže Vuković.

U većini zemalja EU to je već urađeno, ali se otišlo i korak dalje, jer su uvedeni i podsticaji da se potrošači podstaknu na ovu investiciju. Kako bi Srbija, ali i ostale zemlje regiona, lakše i brže pripremile propise za regulisanje statusa prozjumera i uvođenje olakšica za povećanje njihovog broja Sekretarijat Energetska zajednice je nedavno pripremio Smernice o integraciji prozjumera u mrežu.

Stvari su u drugim zemljama otišle toliko daleko da zainteresovani građani u Holandiji, na primer, da bi dobili status prozjumera treba samo da se prijave na sajtu, upišu ime, snagu elektrane, i to je sve. Samo tokom prošle godine ova zemlja je dobila 200.000 novih prozjumera. Šta bi bilo da su svi prolazili proceduru za dobijanje lokacijskih uslova i odobrenja za priključenje elektrane.

Kod nas je, međutim, procedura ista i za nekoliko kilovata i za sto kilovata, zaključuje Vuković.

Komentara: (23)

Saša / 31.12.2020.

Jako dobar članak !
Tema vrlo interesantna i odlično obrađena..praktično, dobijate odgovore na sva pitanja koja bi želeli da postavite !
Svi naši veliki sistemi su spori i inertni i treba vršiti pritisak na njih da se stvari u proizvodnji solarne energije ubrzaju da bi postale pristupačne većem broju ljudi, što pojedincima, što preduzećima.
Sigurno je da ima mnogo zainteresovanih.

goran / 31.12.2020.

Ovaj tekst budi nadu da cemo moci da na svoje kuce postavimo solarne panele a da procedura dobijanja neophodnih dokumenata bude pojednostavljena. Neverovatno je samo da uvek prode jako puno vremena da usvojimo neka resenja koja druge zemlje koriste vec desetinama godina.

Andrija (ENERGIA Gas and Power) / 01.01.2021.

Mislim da kvalitetniji tekst na ovu temu nije izašao skorije. Bravo za Miodraga za vrlo konkretno sagledavanje svih bitnih aspekata i prepreka da koncept Prosumer zaživi u Srbiji.
Komentari u nastavku:
I dalje se spominje famozni član 144/145. Zakona o planiranju i izgradnji koji ostavlja prostor svima da ga tumače kako im odgovara što je i ovde slučaj. Solarni kolektori, nisu fotonaponski paneli. Ukoliko se na mestu primopredaje sa distributivnim sistemom ostvaruje paralelni režim rada (uporedo se struja uzima iz elektrane i dopunjuje iz mreže) onda je potrebno ući u proceduru za priključenje elektrane prvenstveno sa EPSom zbog sigurnosti sistema.

Period otplate koji se spominje je nerealan, jer zavisi od mnogo faktora i može se slobodno reći da je od 7 do 10 godina za većinu projekata, za domaćinstva preko 10 godina. Smatram da investitori treba da se fokusiraju na Project life cycle i budu svesni da njihov posao na prestaje sa ugradnjom elektrane, već postoje i troškovi održavanja, tako da treba da se pozabave formiranjem i tih usluga, koje trenutno ne postoje kao jasno definisana usluga.

S obzirom da ovo nije naučni tekst, već promotivni, spominje se firma, cene koje nudi (možda nije loše uzeti ih sa rezervom), energetske zadruge koje postoje, smatram da ljudi koji čitaju ovaj tekst, a biće ih mnogo jer je jako kvalitetan, treba da znaju da je CUBI od 144kW slučaj prvog Prosumera u Srbiji.
Da je CUBI pre elektrane već bio klijent snabdevača ENERGIA Gas and Power (EGP), najvećeg privatnog snabdevača u Srbiji.
Da je EGP bio uključen u realizaciju ovog projekta od samog početka u proceduralnom smislu i prvi ukazao na činjenicu da može da podrži kao balansna grupa predaju viškova i samim tim se krenulo u realizaciju projekta i odabira partnera za izgradnju elektrane. Conseko je svojim velikim iskustvom doprineo da se projekat realizuje, vodeći se procedurom koja je u tom trenutku svim akterima bila nedovljno poznata.
EGP kao privatni snabdevač, nema dovoljno prostora da promoviše svoje inovativno delovanje, a tržišna barijera za zdravu konkurenciju EPS Snabdevanju i dalje postoji, dominantna barijera je strah krajnjih potrošača da promene snabdevača. Zbog toga, kada se javi prilika treba spomenuti EGP, a ne reći privatni snabdevači, jer je EGP za kratko vreme doprineo da se koncept Prosumera prvo definiše, a zatim i ozbiljno promoviše po Srbiji. Sama Ana i članovi njene energetske zadruge “Elektropionir” mogu da posvedoče o zalaganju EGPa da i koncept Energetskog zadrugarstva zaživi u Srbiji.
Nadam se da će biti prilike za autorski tekst, koji bi dao osvrt na koncept Prosumer iz ugla tržišta i kako se u sve to uklapa balansna odgovornost i npr. slabosti neto merenja kao podsticajne mere za OIE.
Napomenuo bih i veliki doprinos “RES fondacije” koja je dosta doprinela da se odgovarajući akteri spoje i da se stvori kritična masa za implementaciju Prosumer koncepta.

Nebojsa Petrovic / 06.01.2021.

Sve je to lepo receno.
Ja sam dobio sve potrebne dozvole za izgradnju solarne elektrane od 50kw I kada sam se obratio ministarstvu energetike za objasnjenje kako da koristim proizvedenu energiju rekli su mi da svu energiju moram da prodam EPS u a onda svu potrosenu energiju preuzetu od njih da platim njima proverio sam cene I dosao do saznanja da ja prodajem po ceni od 4,5 dinara a kupujem tu istu moju energiju po 15 dinara odustao sam od gradnje her sa lopovima nema posla

Branko Zivkovic / 07.01.2021.

Nebojsa,

To sto ste napisali nije tacno. Prvo ne morate svu energiju koju proizvedete da prodate eps-u vec deo te energije mozete da koristite u sopstvenoj potrosnji a deo mozete da prodate. Svakako Eps nije jedini kupac, imaju i druge firme koje vrse otkup ali svakako necete dobiti vecu cenu od ove koju ste pomenuli. Mislim da je greska u vasem slucaju ta sto ste pogresno informisani od firme koja vam je to radila. Solarni mrezni sistemi se prvenstveno koriste za ustedu u postojecoj potrosnji a viskovi ako budu onda se prodaju , svakako na njih se ne oslanjamo da ce vratiti investiciju. Ocigledno je da u vasem slucaju vama u sustini nije potrebna elektrana od 50 kW jer nemate gde tu struju da plasirate u postojecoj potrosnji.

Dejan Miljković / 07.01.2021.

Interesuje me , za objekat od 50 m2,
kolika bi bila investicija u opremu potrebnu za normalno funkcionisanje domaćinstva.

borislav / 07.01.2021.

Ja sam pre 5 godina izgradio solarnu elektranu od 5 kW na krovu od garaže , s tim da je inverter trofazni od 10 kW te se može proširiti na 10 kW . Sve dozvole sam pribavio i kada sam trebao da sepriključim na distributivnu mrežu , saznao sam da ću morati dap,atim priključenje preko 1000 € i da ća otkupna cena biti oko 3,5 dinarapo kWh , što je ispalo da sa već uloženih 85000€ investicija bi se isplatila za oko 50 godina , a vek trajanja elektrane u punom kapacitetu je 30 godina . Njihovo obrazloženje za tako nisku otkupnu cenu je da elektro prenos i od hidro i termoelektrana otkupljuje po toj ceni ne uzimajući u obzir da su svi ti kapaciteti izgrađeni od narodnih para i da taj naro ima pravo na dividendu na uložena sredstva u obliku jeftinije struje , a da su ovo privatna ulaganja i da se moraju tretirati da se isplati investiranje u razumnom roku ( za rizična ulaganja za 5-7 g i za sigurnija ulaganja za 10-15 godina). Zato do boljih dana i vlasti koja će više misliti o zameni uvoznih energenata domaćom ekološkom energijom i poboljšanju platnog bilansa i države i sog naroda veliki pozdrav.

DANICA GREEN ENERGY DOO NEVADA / 10.01.2021.

POŠTOVANI,
OTPLATA SOLARNIH ELEKTRANA U SRBIJI SA TOM MINIMALNOM OTKUPNOM CENOM U EVROPI NIJE MANJA OD 12GOD.
DOKAZALA NAŠA FIRMA U PRAKSI, VEĆ 12GOD. POSLUJEMO NA TRŽIŠTU EL. ENERGIJE U SRBIJI!

Peric aleksandar / 14.01.2021.

Interesujeme koja bi cena ugradnje bila za kucu od 100 kvadrata samo za sopstvene potrebe bila hvala

Slava / 16.01.2021.

Kolko sam ja upućen čeka se proizvodni pogon u Loznici širih razmera u proizvodnji baterija a samim tim i panela koji će biti znatno jeftiniji nego sada tako da za Srbiju u tom pogledu idu bolji dani takođe prepoloviće se moć monopolista iz ove oblasti i biće mnogo jasnije i lakše realizovati ove projekte, za sada najisplativije je snaga do 5.kv za sopstveno domaćinstvo a posebno ko se razume malo u ovo da ne plaća majstora za održavanje.

perica / 02.02.2021.

Najbolje je kad imas para za sol elektranu da tu energiju usmeris u majnovanje jer trenutno rig od 1kw donisi 25e za 24h ostalo racunajte sami.
BTC je zakon.

Noo / 04.02.2021.

Navedite jednu firmu u Srbiji koja sisteme od 1 do 10 kw radi po 700 e po kw.
I da nađete nekog da vam uvali stare (čitaj manje efikasne) modele panela opet je cena za krajnjeg kupca 950-1050 e.

Janković Nebojša / 10.02.2021.

Interesuje me za moje domaćinstvo koje u proseku troši oko 1000kw mesečno koja jačina panela treba i koliko bi to koštalo otprilike, nemoram da prodajem samo za svoje domaćinstvo, hvala unapred

Milinko / 12.02.2021.

Ova složena procedura kod nas je sasvim normalna da se ne prijavi 1000 novih proizvođača. Ovako struju proizvode veliki sistemi kao TENT Obrenovac. A tamo rade verni glasači režima na vlasti… Kada bi se dozvolilo kao u Holandija da preko sajta aplicirate za proizvođača koliko bi tada ljudi koji su nezavisni i nemaju obavezu da glasaju za postojeću vlast pokrenuli posao. Kako režim može da ih natera da glasaju za njih?
Eto to je suština problema.

marija / 18.02.2021.

Dobar dan,ja imam ideju da dam teren u najam firmi koja bi investirala u solarne elektrane.Naravno da pre toga treba izvrsiti ispitivanje i polozaj terena i naci investitora.Samo sam zelela da znam da li je to u Srbiji moguce?Hvala puno

Zoran Ljubenovic / 16.03.2021.

Ja sam pre pet godine postavio solarni elektranu od 10 kw a posle tri sam dobio kaznu od 5000 evra jer kradem struju kaznu sam platio a elektranu su mi iskljucili .objasnjenje je ovo je Srbija ovde nema demokratije ni civilizacije zabranjena je stednja struje a zelene energije ne moze da se koristi jer imamo dovoljno crnu koja nas lepo unistava!!!
Lep odgovor distribucije leskovac!!!

Ljiljana / 20.03.2021.

Bila sam vrlo zainterasovana za solarnu energiju, ali posle ovih komentara i peripetija, za sada odustajem.To je genijalno ekološko rešenje.

Stanisa / 30.03.2021.

Bukvalno na sve moguce nacine se bore da odustanete od izgradnje,EPS mora da odrzi monopol na trzistu elektricne energije,lakse je postati pilot nego pribaviti svu potebnu dokumentaciju,sta ce mi gradjevinska dozvola ukoliko je u pitanju montazni objekat?zainteresovan za izgradnju jedne solarne elektrane,nije mi potrebna nikakva pomoc drzave,samo malo vise razumevanja.hvala

Ivan / 01.04.2021.

Po svim komentarima koje sam proticao, znaci da se ne isplati cak ni mini elektrana od 5kw, koja bi uz domacinstvo jedan deo vracala EPS-u??? Ili sam nesto propustio ?

Bilja / 20.04.2021.

Bolje da se ne radujete ovakvim podsticajima. Pre par godina kada je ministarstvo energetike pozivalo da se ulaze u obnovljive izvore I sami smo bili zrtve velike prevare. Radio se o solarnoj elektrani od 50kw, trajalo je par godina dok smo prikupili razne dozvole I saglasnosti, projekat itd…kostalo nas je oko 9000€.Na kraju kada smo trebali da dobijemo status I pocnemo izgradnju elektrane kvote popunjene I nikom nista. Pritom svih tih godina trajalo je mislim oko 3, ministarstvo I dalje promovise I poziva na ulaganje u obnovljive izvore.Nakon toga smo se zalili I ministarstvu od kojeg smo dobili Isto obrazlozenje da su kvote popunjene pa cak I kabinetu gospodina Vucica, koji vas lepo upute ponovo na ministarstvo, I tako ko zna koliko nas je tako bacilo ne mali novac uz vodu za lepo organizovanu pljacku. Tako da se jezim na bilo koju subvenciju i projekat koju promovise nasa vlada, jer ce opet ljudima izvuci pare iz dzepa a na kraju ce ljudi imati samo probleme. Ulagati u obnovljive energije je odlican projekat u normalnim zemljama da bi se sacuvala priroda I da ne zagadjujemo okolinu ali takve stvari u zemlji Srbiji nisu primat. Predpostavljam iz licnog iskustva da je opet neka obmana kako ljudima uzeti pare, a kad dodju problemi nema resenja,tako da vam je moj savet da ne pocinjete nista, bice to opet rat sa nevidljivim

Roos / 29.04.2021.

Sa EPS-im je iskustvo loše!
Za dug od 450 dinara se javljaju izvršitelji (uterivači) koji za dug od 450 dinara ljudima naplaćuju kaznu od 5500,00 dinara uz pretnju da ako ne uplate u što kraćem roku će im doći kući da plene imovinu.
Izvršitelji pod velom države pljačkaju narod koristeći se sa agresivnim metodama.
Da li je to država Srbija koja vodi brigu o svojim građanima?
Koga ovde treba nazvati mafijom, izvršitelje, državu ili možda obe strane?

Cmiljka / 14.07.2021.

Zanimljiva tema.Zanima me gde se tacno raspitati sta je potrebno od dokumentacije za solarnu elektranu s baterijama i okvirna cena za vikend domacinstvo.Hvala

Rade / 27.07.2021.

Nigde nisam nasao cenu za vikendicu kojoj treba struja, za sport, TV, frizideru i tri sijalice normalno od 70, sveca
Boio bih zahvalan na odgovoru
Rade Gvozdenovic

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EMS konsultanta dalekovoda Obrenovac Bajina Basta

EMS traži konsultanta za izgradnju dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta

01 August 2021 - EMS će odabrati konsultantsku firmu za projekat dvosistemskog nadzemnog dalekovoda od 400 kilovolti između Obrenovca i Bajine Bašte

Hrvatski plan oporavka i otpornosti 200 miliona evra za elektricne autonomne taksije u Zagrebu

Hrvatski plan za oporavak i otpornost: 200 miliona evra za električne autonomne taksije u Zagrebu

30 July 2021 - Plan se finansira sa 6,3 milijarde evra grantova i 3,6 milijardi evra kredita, koji su obezbeđeni kroz program oporavka i otpornosti EU.

Vetropark Bajgora povezan mrezu dalekovodom

Vetropark Bajgora povezan na mrežu dalekovodom od 20 kilometara

29 July 2021 - KOSTT je pod napon stavio vod od 110 kilovolti koji povezuje podstanicu Vushtrri 1 i vetropark Bajgora od 105 megavata u izgradnji

Poziv regionima uglja sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i EU da se prijave za program razmene

Poziv regionima uglja sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i EU da se prijave za program razmene

29 July 2021 - Regioni imaju priliku da se prijave za program razmene čiji je cilj ubrzanje pravednih lokalnih energetskih tranzicija.