Električna energija

Pregled mera u Energetskoj zajednici povodom energetske krize

Energetska kriza u zemljama Energetske zajednice pregled mera koje su usvojene

Foto: byrev from Pixabay

Objavljeno

16.12.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.12.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Vlade članica Energetske zajednice najvećim delom su zaštitile domaćinstva i male firme od povećanja cena električne energije zbog energetske krize koja drma ceo svet, ali tu pogodnost nisu dobili veliki industrijski potrošači. Najveće troškove ova kriza zasad je izazvala uvoznicima električne energije, kao što su Albanija, Severna Makedonija i Kosovo*, dok proizvođači električne energije u BiH uživaju rekordne prihode, navodi se u izveštaju Uticaj skoka cene električne energije u ugovornim stranama Energetske zajednice i preduzete mere.

Pregled je pripremila Radna grupa za električnu energiju (EWG) Regulatornog odbora Energetske zajednice i sadrži mere koje je preduzelo svih devet ugovornih strana, među kojima su i Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija.

Energetska kriza izazvana snažnim skokom cena prirodnog gasa, emisionih jedinica za ugljen-dioksid i električne energije, kako se navodi u pregledu, najmanje će trajati do kraja zimske sezone.

Albanija, Kosovo* i Severna Makedonija su pod velikim uticajem energetske krize

Zemlje koje su neto uvoznice električne energije, poput Albanije, Kosova* i Severne Makedonije, trpe veliki pritisak zbog visokih cena uvoza, dok su proizvođači iz zemalja neto izvoznika, posebno u BiH, zabeležili najveće prihode, navodi se u pregledu.

Tako je Albanija od početka godine do novembra platila 213 miliona evra za uvoz električne energije. Koliko je veliki ovaj iznos može se videti kada se uporedi sa prihodom od 480 miliona evra državne kompanije OSHEE, koja snabdeva potrošače po regulisanim cenama.

Cene uvoza su veće nekoliko puta u odnosu na prošlu godinu i kretale su se od 220 do 320 evra po megavat-satu.

Proizvođači električne energije u BiH beleže rekordne prihode jer ne plaćaju porez na CO2

U takvoj situaciji nije iznenađenje što su Albanija i Severna Makedonija proglasile vanredno stanje i odlučile se, kako se navodi u pregledu Energetske zajednice, za direktnu finansijsku podršku državnim preduzećima ili potrošačima.

S druge strane, proizvođači električne energije u BiH, koja je neto izvoznik, zabeležili su rekordne zahvaljujući visokim cenama po kojima prodaju svoju robu.

Elektroprivrede u BiH su profitirale zbog činjenice da na električnu energiju koju proizvode iz uglja ne plaćaju porez na CO2, što ih čini konkurentnijim na tržištima u okolnim EU zemljama, gde se ovaj porez plaća, ističe se u izveštaju.

Cene garantovanog snabdevanje će verovatno biti povećane

Veliki deo tržišta, kako se naglašava u pregledu, u članicama Energetske zajednice i dalje snabdevaju garantovani snabdevači.

Cena za njihove potrošače će se verovatno povećati pri sledećoj reviziji cena od strane regulatora zbog viših cena uvoza i povećanja mrežnih naknada, navodi se u izveštaju.

Regulatorne agencije iz članica Energetske zajednice smatraju da bi postavljanje cena na nivou koji bi u potpunosti odražavao povećane troškove moglo da dovede do toga da će te cene biti previsoke za potrošače. Vladine mere mogle bi da budu jedini instrument da se cene održe na pristupačnom nivou, navodi se u pregledu.

Moraju se preispitati pravila balansiranja

Kada je reč o operatorima prenosnog i distributivnog sistema, oni su u određenoj meri pogođeni energetskom krizom, posebno u situaciji kada moraju da gubitke na mreži pokrivaju energijom kupljenom na tržištu. To znači, kako se dodaje, da će mrežne naknade verovatno porasti prilikom sledeće revizije tarifa od strane regulatora.

Srpski operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije (EMS) je već promenio pravila balansiranja, a drugi će ih verovatno preispitati, i povećao nivo finansijskih garancija za pokriće izloženosti na balansnom tržištu, navodi se u izveštaju.

Radna grupa za električnu energiju je istakla da bi regulatori trebalo da obezbede da balansni mehanizam odražava tržišne cene i eliminiše moguće devijacije koje izazivaju turbulentna dešavanja na tržištu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danski-gigant-dekarbonizacija-vetroparkovi-na-vodi

Danski gigant u gradnji vetroparkova na vodi traži od dobavljača da najkasnije 2025. pređu na zelenu struju

17 августа 2022 - Ørsted je saopštio da je postao prva energetska kompanija u svetu koja je zatražila od svih dobavljača da koriste samo zelenu struju

Slovenacki Petrol vetroelektrane Dazlina 35 MW Hrvatskoj

Slovenački Petrol napreduje s projektom vetroelektrane od 35 MW u Hrvatskoj

17 августа 2022 - Petrol namerava da izgradi vetropark Dazlina u Tisnom u Dalmaciji, za koji je u toku javna rasprava o studiji uticaja na životnu sredinu

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

16 августа 2022 - Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzima fotonaponski projekat u Severnoj Makedoniji procenjene vrednosti 53 miliona evra

javni-poziv-solarni-paneli-krov-ers

ERS raspisao javni poziv domaćinstvima za kreditiranje ugradnje solarnih panela

16 августа 2022 - Javni poziv je raspisan sa ciljem da 50.000 domaćinstava u Republici Srpskoj postavi fotonaponske sisteme na krovovima i tako postanu prozjumeri