Najčitaniji tekstovi na portalu Balkan Green Energy News u 2023.

Prekogranična taksa na CO2 (eng. CBAM) prodrmala je Zapadni Balkan, a kako i ne bi, kada može da ugrozi najvitalniji deo privrede, onaj koji izvozi u Evropsku uniju. Interesovanje je veliko za detalje nove regulative, ali i za modele i tehnologije kojima može da se smanji ili izbegne ovaj trošak. Vremena ima da izvoznici izbegnu najgori scenario, dok na drugoj strani svi oni koji žele da koriste solarnu energiju ne gube vreme. Građani i preduzetnici, ali sve više i lokalne samouprave, proizvodnjom struje za sopstvenu potrošnju sprovode demokratizaciju energetike, i to u zemljama koje tradicionalno imaju manjak one važnije vrste demokratije.

Tema poreza na emisije CO2 je novitet na listi najčitanijih tekstova na portalu Balkan Green Energy News u odnosu na listu za 2022. godinu. To je slučaj i sa aukcijama i strateškim partnerstvima za gradnju elektrana na obnovljive izvore, kao i rešenjima za skladištenje energije.

Prozjumeri, subvencije za energetsku efikasnost i zagađenje vazduha su teme starosedeoci na listi najčitanijih tekstova.

Koliko je dobro što je zagađenost vazduha jedina tema sa negativnim prizvukom na listi, toliko je i loše, jer je reč o problemu koji odnosi ljudske živote.

Uz nadu da će se sledeće godine nešto ipak promeniti, čestitamo vam Novu 2024! Naravno, i preporučujemo da pogledate šta je bilo najčitanije na engleskoj verziji portala (Most read in 2023)!

1. Oporezivanje CO2 je tu – CBAM i sistem za trgovinu emisijama na Zapadnom Balkanu

Otrežnjenje. To je u najkraćem opis onoga što se desilo 1. oktobra, kada je počeo prelazni period uvođenja prekogranične takse Evropske unije na CO2 (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM). Firme na Zapadnom Balkanu shvatile su da je oporezivanje CO2 realnost ako žele da nastave da izvoze robu u EU.

Iako smo ovakav razvoj situacije najavljivali godinama, kako bismo pomogli privredi, koja ima puno pitanja, ali i donosiocima odluka, koji i dalje odugovlače, osim konkretnih saveta za firme kako da ispune svoje obaveze, pozvali smo eksperte da predlože svoje rešenje za oporezivanje CO2 u regionu.

Veliko interesovanje izazvali su stavovi Ljube Maćića, specijalnog savetnika u Ekonomskom institutu i bivšeg dugogodišnjeg predsednika Saveta Agencije za energetiku (AERS), Janeza Kopača, konsultanta i bivšeg direktora Sekretarijata Energetske zajednice, i Johanesa Hajdekera, savetnika premijera Severne Makedonije.

Balkan Green Energy News će i 2024. nastaviti da bude platforma za razmenu mišljenja na temu uvođenja sistema za trgovinu emisijama.

Uvođenje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici

2. Solarni podkast za nastavak demokratizacije energetike na Zapadnom Balkanu

Teško da je ko očekivao da će od čuvena 4D energetske tranzicije, demokratizacija uhvatiti najviše maha na Zapadnom Balkanu, posebno imajući u vidu krhkost demokratije u tom regionu.

Instalacija solarnih panela na krovovima domaćinstava, firmi, a od ove godine i stambenih zgrada, nastavila se nesmanjenim tempom.

Trend je takav da se pridružuju i lokalne samouprave koje planiraju da izgrade solarne elektrane – za početak tu su Mostar i Herceg Novi.

Svima koji razmišljaju da korišćenjem solarne energije smanje račune, postanu energetski nezavisni, ali i doprinesu da se umanje zagađenje životne sredine i emisije CO2, preko su potrebni konkretni saveti, pa je naš portal nastavio da razvija ideju proizvodnje energije za sopstvenu potrošnju i pokrenuo Solarni podkast.

Nova forma interakcije sa publikom ima podršku projekta Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji sprovodi nemačka razvojna agencija GIZ u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Posle prve četiri epizode u ovoj godini, 2024. uslediće novi razgovori, ali sada teme neće biti samo prozjumeri, već i ostala dešavanja u sektoru energetike.

Solarni podkast: Privreda u Srbiji se uhodava u izgradnji solarnih elektrana za svoje potrebe

Jedna od glavnih pokretačkih snaga demokratizacije energetike na Zapadnom Balkanu jesu stručnjaci okupljeni oko RESET-a. Oni su krajem godine predstavili svoje preporuke za razvoj građanske energije.

3. Subvencije (nasušne)

Subvencije su tema koja ne gubi na čitanosti već godinama. Pomoć za zamenu stolarije i ugradnju izolacije, instalaciju solarnih panela i toplotnih pumpi ili nabavku efikasnijih kotolova za grejanje omogućavaju građanima da podignu kvalitet stanovanja i smanje troškove.

Spisak lokalnih samouprava koje dobijaju subvencije za solarne panele i energetsku efikasnost u Srbiji

4. Strateška partnerstva za razvoj OIE – Srbija izabrala UGT i Hyundai

Strateška partnerstva sa privatnim kompanijama, kao način da se ubrza razvoj obnovljivih izvora energije, model je kojem pribegava više država u regionu. Prva je počela Severna Makedonija, nastavila Srbija, a istim koracima planira i Crna Gora.

Srbija je tako ove godine za strateškog partnera za gradnju solarnih elektrana ukupne snage 1 GW izabrala konzorcijum kompanija Hyundai Engineering, Hyundai ENG America i UGT Renewables.

S obzirom na veliki kapacitet, ovakvi projekti bi, ukoliko budu uspešni, mogli da predstavljaju krupan korak ka hvatanju priključka Zapadnog Balkana sa EU.

Srbija odabrala konzorcijum Hyundai Engineering – UGTR za strateškog partnera za 1 GW solara

5. Beogradski energetski forum – BEF 2023 (spremite se za BEF 2024)

Posle veoma uspešne konferencije Privreda Srbije na tržištu električne energije, održane 2022, Balkan Green Energy News je napravio korak dalje i organizovao Beogradski energetski forum – vodeći događaj u sektoru energetike u regionu Jugoistočne Evrope.

Ministri, regulatori, investitori, bankari i eksperti okupili su se kako bi razgovarali o energetskoj tranziciji. Konferenciji je prisustvovalo 400 učesnika iz 28 zemalja, tri ministra energetike, predstavnici međunarodnih organizacija i čak 60 govornika na osam panela.

Novo izdanje – BEF 2024. biće održano 13. i 14. maja u hotelu Crowne Plaza. Svi koji u ovom trenutku čine prvu ligu energetske tranzicije regiona ili žele da postanu njen deo, sredinom maja biće u Beogradu.

Evo podsećanja o čemu se govorilo na BEF-u 2023:

Beogradski Energetski Forum 2023 – mesto susreta lidera energetske tranzicije Jugoistočne Evrope

6. Zagađenje vazduha ili šta je potrebno da se desi da nadležni učine nešto?

Uz subvencije, i vazduh je tema za koju interesovanje ne jenjava. S pravom. Podaci govore da je situacija zabrinjavajuća, ali reagovanje nadležnih, uz retke izuzetke, izostaje.

Šta je potrebno da se nešto promeni? To je pitanje koje u komentarima na naše tekstove čitaoci stalno ponavljaju.

Nažalost nije bilo dovoljno ni to što se Beograd pridružio Skoplju i Sarajevu u grupi gradova koji nabavljaju prečišćivače vazduha za predškolske i školske ustanove.

Naslovi nekih od najčitanijih tekstova govore sami za sebe:

Lekić: Vladina računica zagađenosti vazduha u Beogradu nije merodavna

Šabac bez konkurencije u svetu po zagađenosti vazduha

Raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom u Srbiji: 21 grad u crvenom

Beograd nabavlja prečišćivače vazduha za predškolske i školske ustanove

7. Sve više aukcija, ali i ugovora o otkupu električne energije

Aukcije su i dalje trenutno najprihvatljiviji model za investicije u nove elektrane na obnovljive izvore energije, iako ugovori o otkupu električne energije (PPA) uzimaju maha. Aukcije zasad odgovaraju developerima i finansijskim institucijama, pre svega, ali i vladama.

Srbija je ove godine raspisala i završila prve aukcije, koje su bile polovično uspešne, jer je kvota za vetar podeljena, ali ne i za solar. I Albanija je završila svoju prvu aukciju za vetar, a najavljenu aukciju za solar još nije raspisala.

Kosovo* je objavilo poziv za svoju prvu aukciju za solar, ali ona još nije završena, dok je prvu za vetar najavilo za 2024. godinu. Federacija BiH je usvojila regulativu za raspisivanje aukcija, ali to se nije desilo ove godine, dok bi Crna Gora prvo nadmetanje za zelene projekte trebalo da objavi do 2025. godine

Ali, ova godina bila je u znaku prvih ugovora o otkupu električne energije. Potpisani su u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

U isto vreme, u EU se deo investitora, pre svega oni koji se bave isključivo zelenom energijom, protivi aukcijama na kojima su moguće negativne ponude, možda i zbog toga što naftaši na njima preko unosnih ponuda dobijaju pravo da grade vetroparkove.

Srbija odobrila premije za još dva projekta koja su učestvovala na aukciji za solarne elektrane

8. WISE Srbija: Žene kao liderke energetske tranzicije nisu mit, već realnost

Mreža žena WISE Srbija nastavlja da se razvija i širi. Ove godine su prvi put dodeljene nagrade Liderka održive energetike. Laureati su Maja Turković, izvršna potpredsednica kompanije CWP Europe, Ana Džokić, suosnivačica energetske zadruge Elektropionir, i Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Nagrade su dodeljene na konferenciji Žene Srbije u održivoj energetici – liderstvo za energetsku tranziciju, tokom koje su i predstavljeni rezultati istraživanja Uloga žena u domaćinstvu i biznisu u enegetskoj tranziciji – inicijative vredne podrške. Nagrade su osmislili Centar za promociju održivog razvoja i GIZ.

WISE Srbija: Žene kao liderke energetske tranzicije nisu mit, već realnost

9. Skladištenje energije postaje glavni fokus investitora

Dilema više nije da li obnovljivi izvori energije mogu da zamene fosilna goriva, nego kako naći odgovarajuća rešenja za njihovu neujednačenu proizvodnju. Iako ima dosta onih koji ne veruju u ovu konstataciju, izvesno je da se fokus investitora i stručne javnosti okreće prema skladištenju energije.

Reverzibilne hidroelektrane su tradicionalnije, a baterije modernije rešenje, ali u igri je desetak različitih tehnologija za skladištenje, pa će vreme pokazati koja je najbolja.

Naravno, tu je i fleksibilnost kao način da se prevaziđe varijabilnost zelene energije, sa različitim rešenjima koja dobrim delom podrazumevaju digitalizaciju, pre svega distributivne mreže.

Rimac Energy na BEF 2023 predstavio inovativne stacionarne sisteme za skladištenje energije

10. Intervju sa Dubravkom Đedović

Srbija se u Godišnjem izveštaju o implementaciji Sekretarijata Energetske zajednice pokazala kao ugovorna strana koja je najviše napredovala, a slede je Crna Gora i Ukrajina.

Zasluge za to pripadaju i Dubravki Đedović, ministarki rudarstva i energetike, koja je u intervjuu za Balkan Green Energy News najavila ambiciozne planove.

Srbija će u narednih nekoliko godina izgraditi elektrane na obnovljivu energiju snage 3.000 MW

Ovo je lista najčitanijih tekstova od 11. do 20 mesta:

11. Opština Lopare prva u BiH strateški planira energetsku tranziciju

12. Autorski tekst Nede Lazendić – Nova pravila za priključenje na prenosni sistem u Srbiji

13. Analiza politika EU za dekarbonizaciju Zapadnog Balkana: Ako se nešto ne promeni nastaviće se haotična dekarbonizacija

14. Izvesno je da će 2023. biti najtoplija u poslednjih 125.000 godina

Izvesno je da će 2023. biti najtoplija u poslednjih 125.000 godina

16. Ugalj, Klima – 1:0 ili kako je klimatska akcija doživela poraz u malom nemačkom selu

17. Lista 10 najvećih investitora u solarne elektrane na svetu – a na vrhu naftni gigant

18. Najveća evropska virtuelna elektrana sastoji se od 25.000 baterija u nemačkim domaćinstvima

19. Rekordnih 56 GW solara instalirano u EU ove godine, Bugarska i Rumunija prešle prag od 1 GW

20. Postavljeni solarni paneli za prve zadružne solarne elektrane u Srbiji

Postavljeni solarni paneli za prve zadružne solarne elektrane u Srbiji