Energetska efikasnost

BEF 2023: Infrastruktura, tehnologije i finansiranje za ugljeničnu neutralnost do 2050: šanse i izazovi za region Zapadnog Balkana

BEF 2023: Infrastruktura, tehnologije i finansiranje za ugljeničnu neutralnost do 2050: šanse i izazovi za region Zapadnog Balkana

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

22.05.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

22.05.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Za transformaciju energetskih sistema u regionu u moderne, nisko-ugljenične sisteme, ključni preduslovi su infrastruktura, dostupnost tehnologije i finansiranja. Ovi preduslovi trenutno su tek delimično ispunjeni i brzina tranzicije u mnogome će zavisiti od efikasnosti u izgradnji infrastrukture, komercijalizacije tehnologija u razvoju, i obezbeđivanja finansijske podrške za proces dekarbonizacije.

Kad je reč o energetskoj infrastrukturi u Srbiji, „Elektromreža Srbije“ (EMS) ima ambiciozne planove za razvoj prenosne mreže, koji uključuju investiranje oko milijardu evra u narednih 10 godina, pri čemu bi oko polovine sredstava trebalo da bude uloženo iz sopstvenih sredstava, a ostatak iz kredita, rekao je na Beograskom energetskom forumu 2023 Aleksandar Kragović, direktor Direkcije za investicije u EMS.

On je kao najbitnije projekte koje EMS planira u narednih 10 godina, i koji će omogućiti bolju integraciju OIE u prenosni sistem, tranzit električne energije i funkcionisanje tržišta električne energije izdvojio Transbalkanski koridor, Severni koridor i Panonski koridor, kao i Centralnobalkaski koridor.

„Očekujemo da ćemo do 2035. godine imati još sedam interkonektivnih dalekovoda, odnosno  dodatne interkonekcije na 400 kV. To će osnažiti prenosni sistem, povećati fleksibinost i pouzdanost snabdevanja električnom energijom, a u budućnosti olakšati i funkcionisanje tržišta električne energije. Što se tiče kapaciteta mreže, verujem da ćemo biti spremni za zahteve energetske tranzicije. Verovatno će biti još aktivnosti po pitanju fleksibilnosti energetskog sistema i obezbeđivanju balansne regulacije, to je nešto što sledi i na tome treba raditi“, rekao je Kragović.

Aleksandar Kragović
Aleksandar Kragović, direktor Direkcije za investicije u EMS

Obnovljivi izvori energije su odgovor na globalne izazove

Mona Ben Salem, generalna sekretarka za Centralnu Evropu AKUO Energy, rekla je da nema sumnje da su obnovljivi izvori energije odgovor na globalne izazove kao što su klimatska kriza i održive cene energije i da je to slučaj i u zemljama Zapadnog Balkana.

Razvoj OIE je moguće uskladiti i sa specifičnostima regiona, kao što je veliki značaj poljoprivrede, što pokazuju i projekti u kojima se zemljište koristi za više namena i poljoprivredna proizvodnja kombinuje sa korišćenjem solarne energije (agrivoltaics). „Verujem da ovaj koncept ima smisla na Zapadnom Balkanu i da ćemo u regionu moći da vidimo više takvih projekata“, navela je ona.

Mona Ben Salem
Mona Ben Salem, generalni sekretar za Centralnu Evropu AKUO Energy

Važno mesto u procesu energetske tranzicije ima i elektrifikacija industrije, koja treba da doprinese ostvarivanju karbonske neutralnosti do 2050. Petar Šainović, direktor kompanije Siemens Energy rekao je da je sa tehnologijama koje su sada dostupne i nalaze se u komercijalnoj upotrebi moguća elektrifikacija oko 50 odsto potrošnje fosilnih goriva u industriji, dok se za neke procese još uvek rade istraživanja i ova rešenja nisu još komercijalno dostupna.

Pomoću trenutno dostupnih tehnologija moguća je elektrifikacija oko 50 odsto potrošnje fosilnih goriva u industriji

„Vidimo da postoji tržišni potencijal u oblasti elektrifikacije industrije koji će se ubrzano povećavati. Imamo ambiciju da napravimo competence centar za elektrifikaciju industrije u Beogradu, jer već sada imamo više od 50 inženjera koji rade za evropska, afrička i bliskoistočna tržišta na ovakvim projektima“, naveo je Šainović.

Petar Šainović
Petar Šainović, direktor kompanije Siemens Energy

Skladištenje energije: natrijum-jonske baterije

Povećanja udela OIE u proizvodnji energije i elektrifikacija saobraćaja i industrijskih procesa zahteva obezbeđivanje adekvatnih rešenja za skladištenje energije. Natrijum-jonske baterije, iako počivaju na materijalu koji je dostupniji i jeftiniji od litijuma, imaju slabije performanse.

„U ovom trenutku, sistemi skladištenja zasnovani na litijumu sa svojim cenama i performansama obezbeđuju pozitivan povraćaj investicije“, rekao je Vasim Sarvar Dilov, direktor kompanije Rimac Energy, koja je na Beogradskom energetskom forumu 2023 predstavila inovativna rešenja sa kojima izlazi na tržište stacionarnih sistema za skladištenje energije.

Cena natrijum-jonskih baterija će se u budućnosti smanjiti, ali da će one po performansama zaostajati

On je rekao da se može očekivati da se u narednim godinama smanji cena natrijum-jonskih baterija, ali da će po performansama zaostajati. Zbog toga je moguće da će biti opcija za one koji žele nižu cenu i mogu da priušte dodatni prostor (jer dolaze sa manjom gustinom energije od litijumskih baterija).

Dodatno, ukazao je da bi masovnija upotreba ove tehnologije zahtevala i razvoj lanca snabdevanja i postojanje ekonomije obima koje je važno za smanjenje cena. „U Evropi je fokus na povećanju efikasnosti baterija koje imaju primenu pre svega u automobilskoj industriji, dok u Kini rade ne samo na razvoju tehnologija za natrijum-jonske baterije, već i na razvoju lanca snabdevanja. Čak i da imamo evropsku kompaniju natrijum-jonskih baterije u bliskoj budućnosti, potrebno je šira diskusija o lancu snabdevanja koji je potrebno izgraditi“, rekao je Sarvar Dilov.

Wasim Sarwar Dilov
Vasim Sarvar Dilov, direktor kompanije Rimac Energy

Finansiranje u ugljeničnu neutralnost

Predstavnik bankarskog sektora na panelu o infrastrukturi, tehnologijama i finansiranju, Pavle Milekić, stručnjak za finansiranje OIE iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), rekao je da ova finansijska institucija godišnje investira oko 1,3 milijarde evra u region Zapadnog Balkana u sve tehnologije, od čega oko 600 miliona u Srbiju.

Između ostalog, EBRD pruža podršku projektima vetroparkova, razvoju regulatornog okvira za aukcije za OIE u zemljama regiona, ali i izradi ranih studija izvodljivosti za inovativne tehnologije, kao što je vodonik, gde je potrebno analizirati ponudu i tražnju, regulativu kao i potencijalno tržište.

Predmet pažnje su i sistemi za skladištenje u regionu, razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila i modernizacija distributivne mreže (smart grid), kao i druge inovativne tehnologije. „I dalje nudimo konvencionalno finansiranje ali smo spremni smo da radimo zajedno sa investitorima i državom na ubrzanju zelene tranzicije i da budemo inovativni i u strukturiranju finansiranja“, rekao je on.

Pavle Milekić
Pavle Milekić, stručnjak za finansiranje OIE iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)

O ulozi gasa u energetskoj tranziciji govorio je Vugar Veisalov, zadužen za spoljna pitanja u Transjadranskom gasovodu (TAP), koji je naglasio da nema sumnje da će ovaj energent biti prisutan još niz godina i imati važnu ulogu u održivoj zelenoj tranziciji.

Postoji potencijal da se u nekom trenutku Transjadranskim gasovodom započne i transport vodonika

On je rekao da ova kompanija ima posebnu jedinicu za energetsku tranziciju i da postoji potencijal da u nekom trenutku ovim gasovodom počne da se transportuje i vodonik, pri čemu će razvoj tog procesa zavisiti od rezultata studija, proširenja kapaciteta i razvoja u upotrebi ovog energenta. „TAP kao kompanija ozbiljno uzima pitanje energetske tranzicije i spremni smo da razmotrimo sve načine da podržimo energetsku tranziciju na održiv način“, naveo je on.

Vugar Veysalov
Vugar Vejsalov, Transjadranski koridor
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dvostruko vece subvencije ove godine energetsku sanaciju domacinstava Beogradu

Dvostruko veće subvencije ove godine za energetsku sanaciju domaćinstava u Beogradu

22. maj 2023. - Ministarka Dubravka Đedović Handanović uručila je ugovore gradskim opštinama o sredstvima za energetsku sanaciju za domaćinstva

Srbija subvencionise energetsku sanaciju domacinstava u skoro svim opstinama i gradovima

Srbija subvencioniše energetsku sanaciju domaćinstava u skoro svim opštinama i gradovima

22. maj 2023. - Još 12.000 domaćinstava u 137 gradova i opština uključujući tri na KiM moći će da dobije subvencije za energetsku efikasnost

srbija toplane biomasa eu kfw projekat donacija djedovic miscevic vucevic konrad

Pet srpskih gradova prebacuje grejanje sa mazuta i uglja na biomasu

22. maj 2023. - U okviru druge faze programa “Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji” izgradiće se pet toplana na biomasu

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

22. maj 2023. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači