Električna energija

Elektromreža Srbije planira pet novih interkonekcija sa susedima

Srbija do 2035. dobija pet novih interkonekcija sa susedima ems dalekovodi

Gradnja Transbalkanskog koridora u Srbiji (foto: EMS)

Objavljeno

26.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Srbija bi do 2035. godine trebalo da dobije pet novih interkonekcija za prenos električne energije koje će je dodatno povezati sa BiH, Bugarskom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom.

Interkonekcije će povećati prenosne kapacitete čime će se ojačati transfer energije preko Srbije u pravcu sever-jug i istok-zapad, razmena energije sa susedima, ali i pojačati sigurnost snabdevanja u samoj zemlji.

Reč je o projektima Transbalkanski koridor, Novi interkonektivni dalekovod između Srbije i Hrvatske, Panonski koridor za prenos električne energije, Severni CSE koridor za prenos električne energije i Centralno-balkanski koridor za prenos električne energije.

Pet interkonektivnih projekata su na spisku 141 projekta u najnovijem evropskom Desetogodišnjem planu razvoja mreže 2022. (eng. Ten-Year Network Development Plan – TYNDP), koji je na javnoj raspravi do 16. septembra. Plan priprema Evropska mreža operatora prenosnih sistema za električnu energiju (eng. European Network of Transmission System Operators for Electricity – ENTSO-E).

Jedina granica Srbije na kojoj nije uočena potreba za novim investicijama je granica sa Albanijom

Planom se na svake dve godine od 2012. definišu prioritetni projekti na evropskom nivou koje sprovode operatori prenosnog sistema, što je u Srbiji Elektromreža Srbije (EMS).

U EMS-u kažu da se realizacija svih navedenih projekata predviđa pre 2035.

Ako se ima u vidu i da su očekivana ulaganja u segmente ovih projekata na teritoriji Srbije veća od 500 miliona evra, postaje jasno koliki se izazov nalazi pred EMS-om, kažu u ovoj kompaniji, i dodaju da cilj neće biti nedostižan.

Investicije su procenjene na 500 miliona evra

U EMS-u podsećaju da je prvi korak u pokretanju novog interkonektivnog projekta uočavanje potrebe za njim i preporučivanje vrednosti povećanja prekograničnih kapaciteta u odnosu na postojeće stanje, uvažavajući pritom ekonomsku opravdanost ulaganja.

U Jugoistočnoj Evropi je predložen značajan broj povećanja prenosnih kapaciteta, i to na gotovo svakoj granici u regionu.

Primera radi, prema rezultatima projekta TYNDP 2020, jedina granica Srbije na kojoj nije uočena potreba za novim investicijama je granica sa Albanijom, što znači da je uočeno čak sedam granica na kojima bi povećanje prenosnih kapaciteta do 2040. bilo opravdano, navode u EMS-u.

Transbalkanski koridor za prenos električne energije

ems investicije dalekovodi interkonekcije entsoe
Novi dalekovodi Srbije sa susedima (foto: ENTSO-E)

Projekat predstavlja okosnicu buduće uloge Srbije kao energetskog čvorišta u ovom delu Evrope. Pod ovim projektom, koji samo na teritoriji Srbije obuhvata izgradnju preko 250 kilometara vodova i povećanje instalisane snage transformatorskih stanica od 1.200 MVA, podrazumeva se podizanje novih 400 kV vodova na pravcu od trafo-stanice (TS) Obrenovac, kao jednog od važnijih čvorišta u sistemu, preko TS Bajina Bašta, pa sve do državnih granica sa BiH i sa Crnom Gorom. To će povećati kapacitete na granicama sa ovim državama, što će postati posebno bitno nakon što se završi i planirana sekcija ovog projekta u Crnoj Gori, kao i polaganje drugog podvodnog kabla između Crne Gore i Italije.

Ovime će Srbija postati nezaobilazni deo prenosnog puta električne energije koji će povezivati Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku sa jedne i Italiju sa druge strane. Uz sve ovo, projekat obuhvata i nedavno završeni 400 kV dalekovod od TS Kragujevac 2 do TS Kraljevo 3, uz podizanje TS Kraljevo 3 na 400 kV naponski nivo.

Novi interkonektivni dalekovod između Srbije i Hrvatske

Projekat podrazumeva izgradnju 400 kV voda od TS Sombor 3 u Srbiji do TS Ernestinovo u Hrvatskoj. Time će se, osim podizanja prenosnog kapaciteta na ovoj granici, olakšati i plasiranje električne energije proizvedene u obnovljivim izvorima u regionu Bačke. Ovaj dalekovod bi na teritoriji Srbije trebalo da ima dužinu od oko 30 kilometara.

Panonski koridor za prenos električne energije

Projekat je odgovor na potrebu za povećanjem prekograničnog kapaciteta na granici između Srbije i Mađarske, te, shodno tome, podrazumeva podizanje novog dvosistemskog interkonektivnog dalekovoda na ovoj granici.

U cilju povećanja efekata projektu su dodate još dve sekcije. Nova veza regiona Bačke sa ostatkom prenosnog sistema, što će, osim pružanja alternative dalekovodima koji trenutno obavljaju ovu ulogu, olakšati evakuaciju energije iz obnovljivih izvora čije se priključenje očekuje u Bačkoj. Druga sekcija će služiti za jačanje veze TS Sremska Mitrovica 2 sa transformatorskim stanicama lociranim istočno od nje.

Ukupna dužina dalekovoda je veća od 170 kilometara.

Severni CSE koridor za prenos električne energije

U okviru ovog projekta biće izgrađena nova TS 400/110 kV Beograd 50 koja će predstavljati važno čvorište preko koga će se energija dovoditi do konzumnih područja Srema i Beograda, čime će se na duži period obezbediti pouzdanost napajanja potrošača.

Projekat uključuje i podizanje novog dvosistemskog 400 kV dalekovoda od ove TS do regije Južnog Banata, poznate po potencijalu za podizanje vetroelektrana. Da bi se uticaj ovog projekta na evakuaciju energije iz obnovljivih izvora još više istakao, uključeno je i dupliranje postojeće interkonektivne veze između Srbije i Rumunije na Đerdapu, čime će se povećati i prenosni kapacitet na ovoj granici.
Ukupno će biti izgrađeno više od 80 kilometara vodova, uz dodatnih 600 MVA instalisane snage transformacije.

Centralno-balkanski koridor za prenos električne energije

ems dalekovodi transbalkanski koridor

Nijedan od prethodnih projekata ne cilj povećanja prenosnih kapaciteta na tako velikom broju granica kao ovaj, jer će to uraditi na granicama sa Bugarskom, BiH i Crnom Gorom, uz uspostavljanje novog 400 kV pravca koji će se prostirati od granice sa Bugarskom do granica sa druge dve države.
Ovim će se, kako ističu u EMS-u, pored već isticanog toka energije preko teritorije Srbije u pravcu sever-jug, povećati kapacitet mreže u pravcu istok-zapad, čime će Srbija ojačati svoju poziciju čvorišta evropskog elektroenergetskog sistema.

Pošto projekat uključuje i novi dvosistemski dalekovod od TS Jagodina 4 do regiona Kostolca, nakon njegove realizacije će prenosni sistem Srbije raspolagati sa oko 340 kilometara novih vodova, uz dodatnih 400 MVA instalisane snage transformacije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Struja egipatske solarne vetroelektrane najjeftinija Africi

Struja iz egipatske solarne i vetroelektrane biće najjeftinija u Africi

26. avgust 2022. - U Egiptu su pred izgradnjom po jedan ogromni solarni i vetropark, iz kojih će struja biti prodavana po najnižim cenama u celoj Africi

epcg solari konkurs solarni paneli

EPCG nastavlja projekat Solari: konkurs za još 5.000 solarnih elektrana

26. avgust 2022. - Na ovaj način još 5.000 domaćinstava, pravnih lica i stambenih zajednica dobija priliku da pod povoljnim uslovima proizvodi zelenu energiju

EU Energetska zajednica Srbiji energetskoj tranziciji Varhelji Várhelyi

EU, Energetska zajednica izrazile podršku Srbiji u energetskoj tranziciji

26. avgust 2022. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović sastala se s visokim zvaničnicima iz Evropske komisije i Sekretarijata Energetske zajednice

Poskupljuje struja u Republici Srpskoj

Poskupljuje struja u Republici Srpskoj

26. avgust 2022. - Kupce električne energije u Republici Srpskoj od Nove godine očekuju promene, koje će većini doneti uvećane račune