Beogradski energetski forum 2026: Zapadnom Balkanu za dekarbonizaciju neophodna podrška EU

Zapadni Balkan je ostvario značajan napredak u dekarbonizaciji i integraciji sa jedinstvenim energetskim tržištem Evropske unije, ali se ta transformacija mora ubrzati, saglasili su se visoki zvaničnici na Beogradskom energetskom forumu 2026. Kako su istakli, finansijska i tehnička pomoć EU neophodna je zemljama regiona za uspeh u njihovim naporima, naročito u pogledu Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i povezivanja tržišta električne energije.

Dvodnevni Beogradski energetski forum – BEF 2026 počeo je danas po četvrti put, u organizaciji portala Balkan Green Energy News. Okupivši pet stotina učesnika i učesnica, ovaj godišnji događaj je jedinstvena priliku za dijalog između donosilaca odluka, investitora, regulatora i poslovne zajednice. Osnivačica i urednica portala Balkan Green Energy News Branislava Jovičić izjavila je da zajedno treba raditi na diverzifikaciji izvora i ruta snabdevanja, integraciji energije iz obnovljivih izvora uz mreže uz unapređenje fleksibilnosti i skladištenja, jačanju regulatornog okvira i na inovacijama i ulaganjima u zelene tehnologije koje stvaraju radna mesta i podstiču domaću industriju.

„Napredak koji smo do sada ostvarili daje nam razlog za optimizam. Međutim, brzina i obim transformacije još uvek nisu na nivou koji bi nas u potpunosti zaštitio od spoljnopolitičkih šokova i omogućio pune ekonomske i ekološke benefite“, poručila je Jovičić u svom govoru dobrodošlice.

Ona je kao dobar primer regionalne saradnje istakla pismo koje je ministar energetike i rudarstva Crne Gore Admir Šahmanović uputio Evropskom parlamentu u ime grupe ugovornih strana Energetske zajednice. Zatražile su prilagođavanje mera u segmentu električne energije, a posebno u svetlu intenzivnih aktivnosti ugovornih strana na usklađivanju sa zakonodavstvom EU i integraciji sa jedinstvenim evropskim tržištem, istakla je Branislava Jovičić.

Lorkovski: Kriza nije promenila smer tranzicije – ubrzala je plan sprovođenja

Integrisana i dekarbonizovana tržišta energenata su put da se osigura da bude što manje poremećaja u svakodnevnom životu i da se ublaže buduće energetske krize, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski u svom uvodnom obraćanju na Beogradskom energetskom forumu 2026.

„Zapadni Balkan ima znatan neiskorišćeni potencijal obnovljivih izvora domaće energije. Kako region odmiče u integraciji tržišta energenata sa EU, tranzicija može transformisati region u čvorište čiste energije, obezbeđujući održivost elektroenergetskog sektora uz dugoročnu finansijsku korist“, podvukao je. Lorkovski je rekao da bi olakšavanje prekograničnih tokova pomoglo da tržišta ostanu konkurentna, da privreda nastavi da radi, a cene u kriznim vremenima ostanu pristupačne.

Energetska zajednica već više od dvadeset godina stabilno napreduje ka zelenoj, integrisanoj budućnosti, istakao je šef sekretarijata. Trenutna kriza nije promenila pravac – ona je ubrzala plan sprovođenja, dodao je.

Kako region odmiče u integraciji tržišta energenata sa EU, tranzicija može transformisati region u čvorište čiste energije

„Danas je postalo jasno da region ne može čekati da prođe pristupanje da bi onda sustizao energetske reforme neophodne za pridruživanje dekarbonizovanom tržištu EU. To bi jednostavno bilo preskupo. Dovelo bi do toga da privredu zakoči iznenadna nesigurnost u domenu regulative“, upozorio je Lorkovski.

Kompanije bi izgubile konkurentnost zbog zastarele infrastrukture i rastućih troškova proizvodnje, dok bi se ranjiva domaćinstva odjednom našla u novoj realnosti, umesto postepeno i uz podršku neophodnu za socijalnu koheziju, objasnio je.

„Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika daje veću hitnost ovoj jednačini. Zapadni Balkan sada na granicama plaća cenu što nije dovoljno napredovao u tranziciji“, izjavio je Lorkovski. U prvom kvartalu 2026. godine, zakazana komercijalna prekogranična razmena električne energije između Zapadnog Balkana i država članica EU opala je za četvrtinu, dodao je i naveo da se to najverovatnije može pripisati CBAM-u.

Evropska komisija će najkasnije 16. maja objaviti mišljenje o usklađenosti Srbije

Što se tiče privlačenja investicija za tranziciju i njenog finansiranja, Lorkovski je ukazao na osnovne ekonomske faktore: veličinu tržišta i sigurnost za investitore. Prvi deo će biti ostvaren kroz integraciju tržišta električne energije sa EU, napomenuo je.

„Na Zapadnom Balkanu ima napretka. Srbija je usvojila relevantne akte, a očekuje se da Evropska komisija do 16. maja donese mišljenje o usklađenosti. U slučaju pozitivnog mišljenja, Srbija će ući u fazu čiji je cilj da garantuje ugovornu i tehničku spremnost za povezivanje tržišta“, rekao je Lorkovski.

Investitori će odvojiti zelena finansijska sredstva za ovaj region kada budu sigurni da je on posvećen postizanju svojim ciljevima dekarbonizacije, smatra direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Veća tržišta privlače više snabdevača, podstiču konkurenciju i grade poverenje investitora, naglasio je. Investitori će odvojiti zelena finansijska sredstva za ovaj region kada budu sigurni da je on posvećen postizanju svojim ciljevima dekarbonizacije, smatra Lorkovski.

„Uspostavljanjem sistema za određivanje cena ugljenika može da se podstakne smanjenje emisija i, u skladu sa standardima EU, to da pomogne da prihodi ostanu unutar regiona kako bi se podržala tranzicija na čistu energiju… Ugovorne strane koje odluče da krenu u uvođenje cena ugljenika treba da dobiju podršku kroz ciljanu pretpristupnu pomoć, uključujući mere za pravednu tranziciju te rešavanje pitanja priuštivosti i socijalnih i ekonomskih izazova vezanih za progresivno usklađivanje cena ugljenika“, zaključio je direktor sekretarijata.

Emisioni faktori u CBAM-u moraju da razdvoje obnovljive izvore od fosilnih goriva

Ovaj region je ostao na poziciji da treba integrisati tržište električne energije, pre uvođenja prekograničnog poreza na ugljen-dioksid, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Takođe su prvo potrebni objektivni emisioni faktori koji uvažavaju obnovljive izvore, a ne samo fosilna goriva, naglasila je.

Pad u prekograničnoj razmeni električne energije od 26 odsto od početka godine ne ide ni u prilog zemalja EU, dodala je ministarka.

„Još ne vidimo održivo rešenje za zemlje sa visokim udelom uglja, kao u našem regionu, kojim bi se prevazišla nekompatibilnost primene CBAM-a i spajanja tržišta. Očekujemo finansijsku i tehničku podršku od zemalja članica EU i Evropske unije, jer je region veoma zavisan od fosilnih goriva i to ne može da se promeni preko noći“, poručila je Đedović Handanović.

Đedović Handanović: Srbija će niskom inicijalnom cenom ugljenika izbeći nagle promene cene električne energije za građane i štititi konkurentnost svoje industrije

Srbija mora oprezno da upravlja procesom dekarbonizacije, upozorila je i podsetila da početna cena emisija iznosi četiri evra po toni ekvivalenta CO2.

„Niskom cenom emisija izbegavamo nagle promene cene električne energije za građane, štitimo konkurentnost naše industrije, održavamo sigurnost snabdevanja energijom i stabilnost poslovanja energetskih preduzeća, među kojima će najveći teret snositi Elektroprivreda Srbije. U toku su konsultacije da se prizna veći nivo poreskog kredita, da imamo pozitivnije novčane tokove Elektroprivrede Srbije. U svakom slučaju, investicije u zelenu energiju moraju da se intenziviraju“, napomenula je ministarka u uvodnom govoru na Beogradskom energetskom forumu 2026.

Kapacitet iz obnovljivih izvora utrostručen za četiri godine

EPS je u poslednje vreme uvećao kapacitet za 426 megavata, uključujući iz obnovljivih izvora, što je najviše još od ranih devedesetih godina prošlog veka, dodala je Đedović Handanović. Skrenula je pažnju i na to da je Srbija za protekle četiri godine podigla kapacitet iz obnovljivih izvora sa 420 megavata na 1,2 gigavata.

Prešavši na temu pokretanja prve faze državnog nuklearnog programa, najavila je da će neophodne analize i studije, koje preporučuje Međunarodna agencija za atomsku energiju, biti završene sledeće godine i omogućiti donošenje konačne odluke o lokaciji i tehnologiji nuklearne elektrane.