OIE

BEF 2023: Zapadni Balkan mora da dobije finansijsku pomoć za dekarbonizaciju

bef 2023 dekarbonizacija zapadni balkan finansiranje

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

11.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Zemlje Jugoistočne Evrope, i članice Evropske unije i one koje to nisu, nemaju dilemu da je dekarbonizacija neminovna, ali prve imaju više novca da je sprovedu, nego ove druge. Obezbeđivanje finansiranja je ključno da zemlje Zapadnog Balkana sprovedu pravednu energetsku tranziciju, pa je zato neophodno da one zajednički zatraže pomoć Evropske unije, poruka je sa panela Energetski sistem Jugoistočne Evrope – strategije izlaska iz krize.

Beogradski energetski forum 2023. tokom dva dana okupio je predstavnike vlada i najvećih kompanija kako bi razgovarali o energetskoj tranziciji u Jugoistočnoj Evropi. Najvećoj energetskoj konferenciji u regionu prisustvovalo je četiri stotine učesnika iz 28 zemalja, uključujući i predstavnike međunarodnih organizacija.

Prestanak korišćenja uglja: ne ide glatko ni u članicama EU, a tek u regionu

bef 2023 dekarbonizacija zapadni balkan finansiranje mirza kusljugic
Mirza Kušljugić (RESET) i Rosen Hristov (Ministarstvo energetike Bugarske)

Rumunija je zakonski propisala da namerava da zatvori termoelektrane 2030. godine, uz zadržavanja određene rezerve do 2032. Đorđe Agaficej, državni savetnik u Vladi Rumunije, rekao je da je će ugalj biti zamenjen nuklearkama, gasnim elektranama, kao i solarnim parkovima i vetroelektranama.

Rumunija namerava da instalira još dva bloka u nuklearki Černa Voda, kao i mali modularni nuklearni reaktor, možda i prvi u Evropi i svetu, najavio je Agaficej.

Bugarska, kako je naveo Rosen Hristov, ministar energetike Bugarske, trenutno pregovara sa Evropskom komisijom o revidiranju cilja za smanjenje CO2 zacrtanog u nacionalnom planu za oporavak i otpornost (eng. national recovery and resilience plan). Prethodna vlada je postavila cilj za smanjenje emisija CO2 koji su se sa dolaskom energetske krize ispostavili kao neostvarivi, dodao je on, i naveo da je reč o smanjenju emisija CO2 u sektoru energetike 40 odsto do 2026.

Bugarska pregovara da umanji cilj za smanjenje CO2 iz energetike, a Severna Makedonija ažurira strategiju energetike

Sa Evropskom komisijom se razgovara o tome da se ovaj plan poveže sa planom REPowerEU i planovima za pravednu tranziciju i napravi jedna koherentna celina kako bi se prestanak korišćenja uglja, kako je istakao, sproveo na društveno pravedan i ekonomski ostvariv način.

Predlog je da se, između ostalog, dupliraju ciljevi za obnovljive izvore energije sa 3,5 GW na 6,5-7 GW, a glavna ideja je da dostignu ciljevi EU za dekarbonizaciju uz obezbeđivanje energetske sigurnosti i korišćenje prirodnih potencijala koje ima Bugarska.

Plan je da se izgrade četiri nuklearna reaktora, zatim nove hidroelektrane, kao i elektrane na obnovljive izvore energije.

Severna Makedonija je prvo odredila 2027. godinu kao datum za prestanaka korišćenja uglja, a onda je to promenjeno na 2030. Viktor Andonov, savetnik premijera Severne Makedonije za energetiku, je rekao da je prvi datum određen 2018-2019. u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. Fokus u tada usvojenom planu je na vetroparkovima i solarnim elektranama, a njihovu integraciju bi obezbedila reverzibilna hidroelektrana Čebren.

Đokić: Trenutni pristup će ugroziti građane i privredu u BiH

Sastavni deo tog plana su i elektrane na gas snage 450 MW, koje su posmatrane kao tranziciono gorivo, zbog čega je bilo neophodno da se krene u diverzifikaciju snabdevanja jer trenutno gas dolazi samo iz Rusije i samo preko Bugarske. Ove godine, prema rečima Andonova, planirano je da krene gradnja gasovoda prema Grčkoj, a zemlja je, takođe, deo projekta novog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu, koji je u izgradnji.

Severna Makedonija je trenutno u proceduri ažuriranja strategije razvoja energetike, koja će, prema njegim rečima, uzeti u obzir energetsku krizu, pa će se videti koji će biti ciljevi, ali je namera vlade da ispoštuje REPowerEU plan.

Vlasti u Republici Srpskoj su, kako je rekao Petar Đokić, ministar za energetiku i rudarstvo, potpuno svesne potrebe dekarbonizacije i tranzicije, ali u optimalnim rokovima kako bi se izbegle posledice za državu, a posebno građane.

Đokić smatra da bi u narednih pet godina mogle da budu izgrađene elektrane na solar, vetar i vodu, pa bi udeo fosilnih goriva bio smanjen sa 60 na 30 odsto.

bef 2023 dekarbonizacija zapadni balkan finansiranje petar djokic giles dickson
Petar Đokić (Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srpske) i Džajls Dikson (WindEurope)

Vrednost svih projekata u energetici u narednim godinama je trenutno 3,15 milijardi konvertibilnih maraka, a veoma je značajno da će u tome nacionalna elektroprivreda imati posebnu ulogu, čime se stvara sigurnost za domaće snabdevanje, naglasio je Đokić.

On je skrenuo pažnju na problem emisija, ne samo u sektoru energetike, već pre svega u industriji i podsetio da je industrija u BiH zbog devedesetih morala da prvo prođe konsolidaciju, a tek je nedavno krenula u fazu razvoja zbog čega je dosta iza evropskih, a i regionalnih zemalja.

Sa velikim opterećenjima koja donosi nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP), kao što je oporezivanje emisija CO2, a tu je i prekogranična taksa na CO2, pitanje je da li će naš energetski sektor moći da se održi, naglasio je Đokić.

On smatra da je to pogrešan pristup jer će BiH biti dovedena u jako nepovoljno stanje, koje će pogoditi građane i izazvati energetsko siromaštvo. Zato je potrebno mnogo dijaloga o ovim pitanjima i razumevanja za mere koje će preduzimati BiH, rekao je Đokić.

Rezimirajući ono što se čulo, moderator, profesor Mirza Kušljugić, iz organizacije RESET, zapitao je da li je Zapadnom Balkanu možda potreban sličan plan kao REPowerEU ili da se nađe način da se zemlje regiona priključe ovom evropskom planu.

Mehanizmi za razvoj obnovljive energije: koliko subvencija, toliko muzike

bef 2023 dekarbonizacija zapadni balkan finansiranje George Agafitei
Đorđe Agaficej (Vlada Rumuniije)

Problem finansiranje energetske tranzicije vidljiv je već u postojećim modelima za razvoj zelene energije.

Broj prozjumera u Rumuniji se u 2022. uvećao tri puta, na 40.000, a ove godine se očekuje da se dostigne i brojka od 100.000! Na pitanje šta je tome doprinelo, Đorđe Agaficej, državni savetnik u Vladi Rumunije, naveo je da ove godine očekuju da se broj poveća za 87.000 zahvaljujući programu koji obezbeđuje 4.000 evra subvencije za prozjumera. Ideja je da veće subvencije dobijaju regioni koji imaju više sunčanih sati.

Kada  je reč o razvoju mreže Rumunija namerava da poveća njen kapacitet za prihvat elektrana snage od 5 GW i za to je obezbeđeno 400 miliona evra.

Andonov: Da bi energetska tarnzbcija bila uspešna mora da postoji balans između velikih i srednjih investitora i potrošača

I Bugarska primenjuje slične modele subvencionisanja kao Rumunija za prozjumere, ali priprema se i pilot projekta za virtuelne elektrane u kojem bi građani iznajmljivali krovove kako bi se instalirali solarni paneli i udružili u jednu elektranu koja bi struju prodavala na tržištu.

Kada je reč o subvencijama pristup je takav da tamo gde je reč o razvijenim tehnologijama, kao što su vetar i solar, tu je namera da se privuče privatni kapital, a gde to nije slučaj, kao što je geotermalna energija, baterije, planirane su subvencije, naglasio je ministar Rosen Hristov.

Severna Makedonija je dosad na više aukcija potpisala ugovore o premijama za 130 MW, što je, prema rečima Viktora Andonova, bio signal za investitore da je Vlada na putu dekarbonizacije i da će podržati investicije.

On smatra da ako zemlja želi da energetska tranzicija bude uspešna mora da napravi balans između velikih i srednjih investitora i potrošača. Zato je za velike usvojen zakon o strateškom partnerstvu, i već su potpisani ugovori sa kompaniijama kao što su Akuo, wpd, Mytilineos. Za srednje su organizovane aukcije, a za prozjumere su usvojene uprošćene procedure i dobjaju subvencije od 1.300 evra.

Đokić: Divni brodovi bez mora

Republika Srpska i dalje nema dovršen regulatorni okvir za građansku energiju, ali je Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) pokrenula program subvencionisanja građana da instaliraju solarne panele.

Rezultati, kako je rekao ministar Petar Đokić, nisu ono što se očekivalo, a kao jedan od razloga za malo nerazumevanje ideje, on je naveo to što je program ERS-a pokrenut u vreme predizborne kampanje, pa su mnogi mislili da ima veze sa tim, a nije imao.

On smatra da će sve krenuti bolje i brže kada prvi paneli budu instalirani i kada ljudi u praksi budu videli kako to funkcioniše. Poreski tretman prozjumera je, kako je rekao, razlog zašto regulativa nije do kraja definisana.

Đokić smatra da će prenosna mreža biti problem jer region ima potencijal da proizvodi mnogo više struje, a neće moći da je prenese do potrošača, pre svega u Evropi.

Investicije u elektrane o kojima se priča neće dati rezultate, i imaćemo divne brodove bez mora, poručio je Đokić.

„Finansiranje nije problem u EU, ali jeste na Zapadnom Balkanu“

bef 2023 dekarbonizacija zapadni balkan finansiranje viktor andonov
Viktor Andonov (Vlada Severne Makedonije)

Na pitanje koji bi savet dao regionu za finansiranje energetske tranzicije Džajls Dikson, direktor evropskog udruženja WindEurope,  priznaje da je potrebno dosta novca, ali ekonomski gledano finansiranje energetske tranzicije je jeftinije nego da se ne uradi ništa.

Ima dosta novca u EU fondovima, pre svega, u nacionalnim planovima za oporavak i otpornost, nekih 200 milijardi, tu su i strukturalni i kohezivni fondovi, kao i fondovi za zemlje kandidate i partnere, kazao je. Zatim, ima kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB), dodao je Dikson.

Ima dovoljno izvora, a tu je i privatni kapital, kojem je neophodna perspektiva stabilnih prihoda, u čemu pomažu CfD i PPA ugovori, rekao je.

Dikson: Sve je više kompanija, koje žele da se dekarbonizuju korišćenjem obnovljive energije

„Do pre samo pet godina oni su mislili da su vetar i solar skupi, nestabilni, da im komplikuju stabilnost snabdevanja, a sada mole investitore da izgradimo elektrane“, poručio je Dikson.

Na savete iz EU, Viktor Andonov je kratko odgovorio: Nema nedostatka novca u Evropi, ali ima na Zapadnom Balkanu, i to je očigledno.

On je priznao da novac iz EU stiže, ali to je samo nekih 20-30 odsto onoga što je potrebno. Kao primer naveo je regione uglja Bitolj i Kičevo, za koje je u projektu dijagnosticiranja pravedne tranzicije, koji je finansiran sredstvima EBRD-a i EU, pripremljen preliminarni plan.

„To je dobar početak, moramo da shvatimo da će to desiti, da li za 10 ili 15 godina. Zbog toga moramo da donesemo pametne odluke, i to na vreme, ili će na kraju biti i teže i skuplje“, rekao je on.

Andonov: Svima su isti ciljevi, ali nemaju svi isto finansiranje

Andonov smatra da bi trebalo da pratimo plan REPowerEU, ali da se obezbede posebni fondovi za pravednu tranziciju za region, i to bi trebalo da bude zajednička inicijativa zemalja Zapadnog Balkana.

Stvari su, kako je naveo, proste, jer Severna Makedonija ima 20-30 odsto više sunčanih sati nego Rumunija i imaće sigurno više prozjumera ako daje subvencije od 4.000 evra umesto 1.300.

„Svi imamo iste ciljeve za dekarbonizaciju, ali evropske zemlje imaju više sredstava nego region, i dobro bi bilo da pokrenemo ovu inicijativu preko Energetske zajednice jer će tako rezultati biti mnogo bolji“, predložio je Andonov.

Hristov: Nigde nema besplatnog ručka

Ministar Petar Đokić smatra da bi o finansiranju tranzicije u BiH trebalo govoriti sa specifičnom pristupom i dodao da nije dobro što finansijeri imaju sumnju prema političkoj stabilnosti u zemlji.

U strukturi dogovorenih investicija u RS dominantne su investicije privatnih partnera, sa čak 70 odsto, i to je najbolji mogući odnos u ovom trenutku, dodao je on, ali i naveo da je državna kompanija ERS važna u novim investicijama.

Kolege iz Rumunije i Bugarske na problem finansiranja gledaju na stvari malo drugačije.

Tako je Đorđe Agaficej naglasio da je za privlačenje privatnog kapitala ključna politička stabilnost i predvidljiva  regulativa, dok je ministar Rosen Hristov rekao da nije baš precizno reći da članice EU imaju na raspolaganju milijarde evra jer nema besplatnog ručka.

Članice EU pune budžet EU i onda dobijaju deo, kao što je to slučaj sa nacionalnim budžetima, poručio je on.

Hristov je naveo da Bugarska još nije dostavila planove za pravednu tranzciju, jer se vodi principom da bi tri puta trebalo meriti, a jednom seći.


Dikson: Evropska unija trenutno sprovodi četiri mere kako bi ubrzala investicije u vetar i solar

bef 2023 dekarbonizacija zapadni balkan finansiranje dzajls dikson

 

Udeo energije vetra u ukupnoj potrošnji u EU trenutno je 17 odsto, a cilj je da se dostigne 43 odsto, što znači da godišnje mora da se instalira duplo više vetroparkova – 30 GW umesto sadašnjih 15 GW.

Džajls Dikson, direktor evropskog udruženja WindEurope, je naveo da se trenutno sprovode četiri mere kako bi se to promenilo.

Prvo je da se u izdavanje dozvola uvede princip da je gradnja novih elektrana na obnovljivu energiju preovladavajući javni interes, što je zacrtano u evropskim zakonima. Nije ideja, kako je rekao, da se zaštiti svaka ptica ili riba, već njihova populacija. Kao primer da se stvari menjaju naveo je Nemačku gde su u prvom kvartalu izdate dozvole za 2 GW vetroelektrana na kopnu, što je tri puta više nego pre tri godine.

Druga stvar je novi pristup razvoju prenosne mreže, a to je, kako je rekao, da je odgovornost na operatorima prenosne i distributivne mreže da obezbede priključak, a ne na investitorima, koji, naravno, imaju balansnu odgovornost i obezbeđuju sistemske usluge. 

Lanci snabdevanja su treći sektor i EU je, prema njegovim rečima, jasno rekla da ne želi da zameni rusku zavisnost kineskom. Njena poruka je da bi nove vetroparkove trebalo izgraditi turbinama iz EU, ne iz Kine, dodao je on, i naveo da je zbog toga pokrenut nova industrijska strategija EU.

I, na kraju, EU je, takođe, poručila da moraju da se ojačaju tržišni signali za investore, pa je pohvalio nameru Srbije da uvede dvostrane ugovore o razlici (eng. contract for difference – CfD), za koje je Evropska komisija rekla da obezbeđuju prave signale za investitore, jer obezbeđuju stabilne prihode, a tu su i PPA ugovori.

U svemu tome, i u aukcijama, naravno, važno je da cena održava stvarne troškove opreme i da bude indeksacije u slučaju inflacije, poručio je Dikson.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Restrikcije proizvodnje rekordno niske cene ugrozavaju investicije zelenu energiju u Grckoj Spaniji

Restrikcije proizvodnje, rekordno niske cene ugrožavaju investicije u zelenu energiju u Grčkoj, Španiji

11. maj 2023. - Investitori u zelene elektrane potcenili su efekat ograničavanja proizvodnje i pad cena, pa u Grčkoj i Španiji prete bankrotstva

hrvatska spremnici baterije subvencije damir habijan

Hrvatska spremila 500 miliona evra za instaliranje baterija

11. maj 2023. - Zahvaljujući Nacionalnom programu za oporavak i otpornost (NPOO) i planu Evropske komisije REPowerEU Hrvatska je dobila 1,6 milijardi evra

severna makedonija berza elektricne energije memo spajanje sa eu brisel

Severna Makedonija 2026. očekuje prvo spajanje berzi električne energije sa nekom od članica EU

11. maj 2023. - U Evropskom parlamentu održan je Forum za integraciju tržišta električne energije na kojem su učestvovali predstavnici Zapadnog Balkana

Povelja o solaru drzave firme fabrikama fotonaponskih panela EU

Povelja o solaru okupila države, firme u podršci fabrikama fotonaponskih panela u EU

11. maj 2023. - Povelja o solaru EU je pridobila potpise 23 ministara energetike i stotinak predstavnika ovog sektora. Obećali su da će pomoći proizvođačima opreme.