U fokusu

Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

damir miljevic mirza kusljugic gradjanska energija

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

29.07.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

29.07.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Autori: Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) i editori serijala analiza politika „Energetska tranzicija u BiH – prilike i izazovi“

Energetska kriza nameće ubrzanje energetske tranzicije, a za njenu održivost neophodna je decentralizacija i demokratizacija sektora, tačnije aktivno uključivanje građana i malih i srednjih preduzeća. Građanska energija je pravi model za dekarbonizaciju potrošnje i RESET potencira da je presudna za održivost transformacije energetskog sektora na Zapadnom Balkanu.

Gde smo sad?

Analiza uzroka aktuelne energetske krize u Evropi i prijedlog mjera za njeno ublažavanje[1] ukazuju da je energetsku tranziciju potrebno značajno ubrzati. U zemljama Zapadnog Balkana (ZB) efekti krize se ogledaju u rekordno visokim cijenama energenata, a posebno električne energije[2]. U slučaju pogoršanja krize u Evropi postoji opasnost da dođe i do ugrožavanja sigurnosti snabdijevanja električnom energijom u regiji ZB.

Ovi trendovi potiču investicije u obnovljive izvore energije (OIE). Pri tome prednjače privatne inostrane kompanije koje pripremaju projekte vjetroelektrana (VE) i solarnih elektrana (SE) velikih snaga. Plasman energije iz ovih projekata je većinom namijenjen za izvoz na tržište EU. Istovremeno su intenzivirane investicije lokalnih privatnih preduzeća u manje distributivne SE, uglavnom za vlastitu potrošnju.

Dakle, trenutno je izgradnja OIE pokretana motivima ostvarivanja profita. Učešće građana u investiranju u OIE je zanemarivo uglavnom zbog niskih, subvencioniranih cijena električne energije.

Održiva energetska tranzicija pored dekarbonizacije podrazumjeva i decentralizaciju i demokratizaciju sektora uz značajno učešće lokalnih aktera, prije svega građana, malih i srednjih preduzeća i lokalnih zajednica, u vlasničkoj strukturi proizvodnih kapaciteta. Vlasništvo u proizvodnji (npr. u solarnoj elektrani) pokreće aktivnosti poboljšanja energetske efikasnosti, elektrifikacije i energetskog menadžmenta. Jedino tako građani mogu biti aktivni učesnici održive energetske tranzicije.

Zašto se pojavila građanska energija?

Zakonska i podzakonska regulativa koja potiče uključivanje građana u energetsku tranziciju u zemljama u regiji ZB je u početnim fazama implementacije. I kada postoji regulatorna osnova razvoj projekata distributivne proizvodnje se susreće sa brojnim preprekama. Jedan od razloga je i otpor koji javne elektroprivrede, koje de facto imaju monopol u proizvodnji, distribuciji i snabdijevanju, pružaju razvoju distributivne proizvodnje.

I pored barijera decentralizovana proizvodnja posebno u malim i srednjim preduzećima (MSP) bilježi značajan rast i nije motivisana samo finansijskim efektima nego i potrebom za povećanjem sigurnosti snabdijevanja te smanjivanjem rizika od budućih fluktuacija cijena električne energije.

Elektroprivredama je u interesu da podržavaju razvoj distributivne proizvodnje

Pad troškova tehnologija OIE, prije svega fotonaponskih sistema, omogućio je građanima, lokalnim privrednim subjektima, javnim ustanovama i lokalnim zajednicama da mogu relativno jednostavno i troškovno prihvatljivo proizvoditi energiju za vlastite potrebe, a eventualni višak energije skladištiti, razmjenjivati i prodavati. Mogućnost da se navedeni subjekti mogu uključiti u proizvodnju, potrošnju, distribuciju, snabdjevanje, agregaciju i skladištenje energije naziva se konceptom građanske energije.

Elektroprivrede u regiji zbog niskih, subvencioniranih cijena za domaćinstva i mala preduzeća trebaju imati interes da podržavaju razvoj distributivne proizvodnje i građanske energije. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG)  pokretanjem projekata Solari 500+ i Solari 3000+[3] i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) sa sličnim projektom[4] su iskazale interes da u ovom konceptu dekarbonizacije aktivno učestvuju.

Premda, prema dostupnim informacijama, oba projekta su bazirana na modelu iznajmljivanja krovova (engl. „rent-a-roof“) što se ne može svrstati u projekte građanske energije, ali treba pozdraviti svaki napor koji doprinosi ubrzavanju procesa tranzicije u segmentu koji se odnosi na povećanje korištenja distributivnih OIE.

Dva osnovna modela

Građanska energija se pojavljuje kroz dva osnovna modela:

  • model kupca – proizvođača (eng. prosumer) i
  • model energetskih zajednica (zajednice obnovljivh izvora energije).

Model kupca – proizvođača podrazumjeva da svaki građanin, privredni subjekt, javna ustanova ili lokalna zajednica može proizvoditi energiju za sopstvene potrebe, a eventualni višak energije koju proizvede skladištiti za buduće potrebe ili predavati u sistem pod utvrđenim uslovima.

Model energetskih zajednica omogućava navedenim akterima da zajednički, udruženi u različitim kombinacijama, mogu proizvoditi energiju za sopstvene potrebe, skladištiti je, agregirati, razmjenjivati, distribuirati, prodavati ili kupovati, odnosno aktivno učestvovati na tržištu. Ove zajednice se mogu javljati u različitim organizacionim i privrednim formama kao što su energetske zadruge, preduzeća, zajednice stanara ili drugi oblici organizovanja.

Građanska energija predstavlja i najodrživiji i najefektivniji model dekarbonizacije domaće potrošnje

Ovi građanski modeli imaju važnu ulogu u dekarbonizaciji, demokratizaciji i decentralizaciji  energetskog sektora i uspostavljanju lokalnih  tržišta energije i tržišta energijskih usluga. Građanska energija ujedno predstavlja i najodrživiji i najefektivniji model dekarbonizacije domaće potrošnje, s obzirom da se najveći dio tako proizvedena energija troši na mjestu proizvodnje ili u lokalnom okruženju.

Koristi koje građanska energija donosi onima koji direktno participaraju u ovom konceptu odnose se kako na manju zavisnost od eksternih izvora snabdjevanja (a time i jačanje vlastite sigurnosti snabdjevanja) i smanjivanje ili eliminaciju rizika od budućih fluktuacija cijena energije, tako i na direktnu finansijsku korist odnosno uštedu (nakon perioda povrata ulaganja), koju akteri ostvaruju trošeći vlastitu besplatnu energiju.

Pored navedenog, participirajući u nekom od modela energetskih zajednica akteri kao vlasnici mogu da ostvare i dodatni finansijski prinos na uložena sredstva u zajednicu u zavisnosti od uspješnosti njenog poslovanja i odabranih ciljeva i modela osnivanja.

Koristi za elektroprivrede i društvo

Sa stanovišta javnih elektroprivreda u regionu razvoj građanske energije ima isključivo pozitivne efekte s obzirom da smanjuje obavezu javnog snabdijevanja, smanjuje potrebu vlastitih ulaganja elektroprivreda u nove kapacitete OIE, doprinosi smanjenju gubitaka u distribucionoj i prenosnoj mreži, otvara mogućnost za dodatnu zaradu preuzimanjem viškova energije i njihovim plasiranjem na tržištu i otvara potpuno novi segment razvoja dodatnih usluga akterima građanske energije, kao osnovu za diverzifikaciju izvora prihoda. Vodeće evropske elektroprivrede već uveliko primjenjuju ove poslovne modele.[5]

I sa stanovišta društva koristi koje intenziviranje implementacije koncepta građanske energije u zemljama regiona donose su brojne. Koristi se prije svega odnose na sigurnost snabdjevanja kroz diverzifikaciju i povećanje domaće proizvodnje i dekarbonizaciju domaće potrošnje.

Pored navedenog, kod zemalja neto uvoznika energije smanjuje se potreba za uvozom, a kod zemalja neto izvoznika oslobađaju se dodatne količine energije za izvoz, što u oba slučaja pozitivno utiče na platnu bilansu zemlje.

Intenziviranjem ulaganja u OIE kroz koncept građanske energije angažuju se u dobrom dijelu i sredstva građana i privrede koja do sada nisu bila angažovana (razni oblici štednje) na produktivan način što doprinosi otvaranju novih radnih mjesta, intenziviranju ekonomskog rasta i razvoja, a samim tim i rastu društvenog bruto proizvoda.

Građanska energija ima presudnu važnost za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

S obzirom na izneseno RESET centar za održivu energetsku tranziciju potencira presudnu važnost građanske energije za efikasnost i održivost procesa transformacije EES u regiji ZB.

U cilju podrške započetim aktivnostima u ovom području u toku 2022. godine RESET je pripremio četiri analize politika (engl. policy analysis) na teme: a) „Modeli finansiranja energetske tranzicije u Bosni i Hercegovini“[6], b) Građanska energija i demokratizacija elektroenergetskog sektora u BiH[7], c) Integracija distributivnih generatora i distribuiranih energetskih resursa[8] i d) Suzbijanje energetskog siromaštva u Bosni i Hercegovini – prvi korak u energetskoj tranziciji[9].

Navedeni dokumenti predstavljaju analitičku osnovu za zagovaranje koncepta građanske energije i za implementaciju projekata energetske tranzicije na lokalnom nivou koje implementira RESET.


[1] https://www.iea.org/reports/a-10-point-plan-to-reduce-the-european-unions-reliance-on-russian-natural-gashttps://www.iea.org/reports/a-10-point-plan-to-reduce-the-european-unions-reliance-on-russian-natural-gas

[2] https://hupx.hu/en/

[3] https://mina.news/mina-business-ekonomske-vijesti-iz-crne-gore/postavljen-prvi-solarni-panel-u-sklopu-solari-3000-i-solari-500/

[4] https://solarno.net/elektroprivreda-rs-a/

[5] https://www.linkedin.com/feed/update/urn:li:activity:6955061089235546112/

[6] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/07/FINAL-Finansiranje-tranzicije.pdf

[7] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/07/Final-Gradjanska-energija-RESET.pdf

[8] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/07/Integracija-ditribuiranih-energetskih-resursa_II-1.pdf

[9] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/05/Suzbijanje-energetskog-siromastva-u-Bosni-i-Hercegovini-%E2%80%93-prvi-korak-energetske-tranzicije.pdf

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Hidroelektrane-Srbiji-Evropi-smanje-elektricne-energije

Hidroelektrane u Srbiji i Evropi prinuđene da smanje proizvodnju električne energije

10 августа 2022 - Dotok vode do hidroelektrana u Srbiji je prepolovljen, što povećava potrebu za uvozom struje, ali je i širom Evrope slična situacija

Norveska ogranicenja izvoza elektricne energije

Norveška uvodi ograničenja za izvoz električne energije

09 августа 2022 - Norveška sprema propise za ograničavanje izvoza struje u slučajevima kada nivoi vode u akumulacijama za hidroelektrane postanu niski

Srbija EU grant dalekovode pametna brojila

EU kreditima i donacijom podržava projekte dalekovoda, pametnih brojila u Srbiji

08 августа 2022 - Srbiji je preko WBIF-a odobreno 17 miliona evra za dalekovode i unapređenje elektrodistributivnog sistema. Ta dva projekta su vredna ukupno 81 milion evra i finansiraju se iz kredita.

EPCG snizio cenu prodaju 10 odsto udela vlasnistvu

EPCG snizio cenu za prodaju 10 odsto udela u vlasništvu

06 августа 2022 - U toku je još jedan pokušaj privlačenja mogućih strateških partnera da preuzmu udeo u termoelektrani Pljevlja