OIE

RESET: Evropski zeleni dogovor je šansa za energetsku tranziciju BiH

RESET BiH energetsku tranziciju Evropski zeleni dogovor

Slika: Balkan Green Energy News

Objavljeno

19.11.2020.

Komentari

3 Comments

Podeli

Objavljeno

19.11.2020.

Komentari

3 Comments

Podeli

Evropski zeleni dogovor je šansa za razvoj BiH i zemlja može da u energetskom sistemu postigne održivost u pogledu zaštite životne sredine i klime i učini ga savremenim i konkurentnim, navode stručnjaci iz RESET-a u pregledu energetske politike zemlje i njenih perspektiva.

Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju – RESET, novoformirani think tank ili nezavisni ekspertski institut koji okuplja stručnjake i pripadnike akademske zajednice iz Bosne i Hercegovine, objavio je svoj prvi strateški dokument – prikaz energetske politike BiH “EU Green Deal – zadnja prilika za održivi i inkluzivni razvoj energetskog sektora u BiH”.

Zalaganjem za energetsku tranziciju koja će u narednim decenijama dekarbonizovati BiH i dovesti do zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, elektrifikacije sektora grejanja i transporta, kao i unapređenja energetske efikasnosti, RESET planira da postane uticajan učesnik u kreiranju sveobuhvatne politike održive energetske tranzicije.

Delovanje centra zasniva se na multidisciplinarnom i inovativnom pristupu u kreiranju politike i mera transformacije energetskog sektora uz uvažavanje aspekata socio-ekonomske održivosti i pravične tranzicije.

Uključivanje otvara put ka investicijama u energetici

Autori prikaza energetske politike BiH i njenih perspektiva su Mirza Kušljugić, Vjekoslav Domljan, Damir Miljević i Ognjen Marković. U ovom dokumentu autori analiziraju uticaj Evropskog zelenog dogovora – European Green Deal na BiH, kao i na druge zemlje Zapadnog Balkana, te podvlače da uključivanje u taj plan omogućava zemljama regiona realizaciju potrebnih investicija u održive energetske kapacitete.

Evropski zeleni dogovor propisuje potpunu dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine, uz mogućnost daljeg povećanja ambicija u međuvremenu, kao i potpunu dekarbonizaciju do polovine veka.

Prvi korak u ovom procesu za svaku od EU zemalja, ali i zemalja regiona, pa tako i za BiH, je donošenje i implementacija Nacionalnog energetskog i klimatskog  plana (eng. National Energy and Climate Plan – NECP).

EU sprema porez na ugljen-dioksid

Autori upozoravaju da zemlje Zapadnog Balkana koje se ne opredele za dekarbonizaciju mogu očekivati uvođenje mera od strane unije koje imaju za cilj da zaštite klimatsku politiku EU i njen energetski sektor i privredu od nelojalne konkurencije. Kao primer mogućih mera navode uvođenje prekograničnog poreza na ugljen-dioksid, tzv. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBA mehanizam već od polovine 2021. godine.

Naime, izvoz električne energije iz zemalja regiona koje nisu članice EU, a koje ne primjenjuju tzv. ETS mehanizam (šema ograničavanja i trgovanja emisijama CO2), u EU zemlje će biti „opterećen“ dodatnom taksom (CBA) koja će se nadograđivati na izvoznu cenu električne energije.

Takođe, uvođenje CBA mehanizma nije namenjeno samo za izvoz električne energije, nego i za izvoz robe za čiju proizvodnju se koristi električna energija proizvedena iz fosilnih goriva.

Da bi BiH učestvovala u Evropskom zelenom dogovoru, moraće da uredi tržište električne energije, prirodnog gasa i nafte i derivata i razdvoji energetske kompanije, stoji u dokumentu.


Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli, predsednik RESET-a

RESET BiH energetsku tranziciju Evropskim zelenim dogovorom
Slika: RESET

Prema nedavno objavljenoj studiji Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) “Perspektive obnovljive energije za CESEC region”, region Zapadnog Balkana ima ogromne ekonomski isplative potencijale obnovljive energije. Stoga je budući razvoj energetskog, a posebno elektroenergetskog sektora opravdano bazirati na obnovljivim izvorima energije, prije svega solarne i energije vjetra.

Pošto je proizvodnja iz vjetroelektrana i fotonaponskih solarnih elektrana, trenutno najjeftinijih, varijabilna i stohastična, za njenu integraciju potrebno je mijenjati koncept planiranja i operativnog vođenja elektroenergetskog sistema. Preduslov za efikasno balansiranje proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora je uspostavljanje likvidnih organizovanih tržišta – berzi električne energije (dan-unaprijed i unutar dana) u svim državama Zapadnog Balkana kao i njihovo međusobno povezivanje i integracija sa berzama u Evropskoj uniji.

Pored toga, potrebno je da operatori elektroenergetskog sistema pristupe mehanizmima regulacije frekvencije koji su uspješno implementirani unutar asocijacije ENTSO-E – inicijativama IGCC i MARI – kako bi se smanjili troškovi balansiranja uslijed stohastične prirode obnovljivih izvora. Ovo treba da budu prioritetne mjere unutar predstojećih nacionalnih energetskih i klimatskih – NECP planova.


Bosna i Hercegovina bi s ETS-om dobila pristup sredstvima

Alternativa pomenutom prekograničnom porezu na ugljen-dioksid, zvanično mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBA), bilo bi priključivanje evropskom Sistemu za trgovanje emisijama – ETS, navodi Ognjen Marković. To bi povećalo cene električne energije, ali bi energetski sektor dobio sredstva za potrebe energetske tranzicije, dodao je.

Inače, Crna Gora je jedina u regionu uvela sistem za aukcije dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i trgovanje tim instrumentima. Emiteri iz industrijskog i energetskog sektora prolaze kroz postepeno prilagođavanje, tako što se ukupan broj sertifikata smanjuje za 1,5 odsto godišnje. Prihod mora da se koristi za mere zaštite životne sredine, podršku proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i inovacije.

Računica po ekvivalentnom modelu, sa cenom od 24 evra po toni CO2, koliko iznosi u Crnoj Gori, pokazuje da bi se u BiH u prvoj godini primjene u fond slilo 156 miliona evra, kažu u RESET-u.


Ognjen Marković, ekspert u energetici, član Upravnog odbora i predsednik Savetodavnog veća RESET-a

RESET Evropski zeleni dogovor energetsku tranziciju BiH
Slika: RESET

Prema nekoliko studija, izvoz električne energije bi mogao biti opterećen sa CBA taksom od 14 do 17 eura po megavat-satu. Pod određenim pretpostavkama, uključujući i izvoznu konkurentnost električne energije (koja je upitna u ovom slučaju), fondovi zemalja uvoznika električne energije iz BiH bi se povećali za 52 do 63 miliona eura, pri čemu BiH od ovih fondova ne bi imala nikakve koristi.

Treba naglasiti da bi se eventualno uvođenje CBA mehanizma moglo primijeniti i na izvoznu robu za čiju se proizvodnju koristi električna energija proizvedena iz fosilnih goriva, a BiH u EU izvozi 72 procenta svog ukupnog izvoza.


Dekarbonizacija i digitalizacija

Dekarbonizacija i digitalizacija su osnov nastupajuće svetske industrijske revolucije, kažu autori i dodaju da energetska tranzicija mora da bude pravična prema gubitnicima i inkluzivna, što podrazumeva uključivanje što većeg broja građana i drugih društvenih aktera.

Sve države Zapadnog Balkana pripadaju grupi najmanje ekonomski razvijenih evropskih zemalja i one su, uglavnom zbog političkih i ekonomskih razloga, na margini ozbiljnih dešavanja i promena u svetu, a naročito u Evropi, navodi Ognjen Marković. Energetska tranzicija i dekarbonizacija je u regionu tek počela i još uvek se shvata kao nevoljno preuzeta obaveza, a ne kao prilika za ubrzani razvoj na novim osnovama, kazao je.


Damir Miljević, ekonomista, konsultant u energetici, član Upravnog odbora RESET-a

RESET BiH mora energetsku tranziciju Evropskim zelenim dogovorom
Slika: RESET

Propuštanje ove prilike za uključivanje Zapadnog Balkana u novu industrijsku i razvojnu paradigmu i grčevito insistiranje na zadržavanju postojećeg stanja i sporom procesu tranzicije, prvenstveno u elektroenergetskom i transportnom sektoru, koštalo bi ove zemlje daleko više nego što je to neophodno i, što je još gore, ostavilo ih da i ubuduće kaskaju u razvoju za zemljama u okruženju.

Stoga, hitna promjena preovladavajućeg načina razmišljanja, a time i sadašnjih politika, planova razvoja i aktivnosti u svim segmentima društva, a posebno u segmentu koji se odnosi na energetski sektor, predstavlja ne samo priliku za zemlje Zapadnog Balkana da se izbore sa posljedicama recesije i ekonomske i socijalne ugroženosti, nego i posljednju šansu da se obezbjedi osnova za ekonomski rast i razvoj.

Problem postaje još teži kada se uzme u obzir činjenica da je pandemija Covid 19 već ostavila vrlo ozbiljne posljedice po privredu, građane i budžete zemalja Zapadnog Balkana, a da će njene posljedice biti još i veće s obzirom da niko sa sigurnošću ne može predvidjeti koliko će ona trajati i kad će završiti. Ono što se sa sigurnošću može predvidjeti je da nakon pandemije ništa više neće biti isto kao prije nje.


Budućnost zemlje je u solarnoj energiji

Ugalj je prošlost u odgovornom delu planete, kao i termoblokovi koji ga prate, ističe Vjekoslav Domljan. BiH, a posebno Hercegovina, treba da se okrene izgradnji velikih solarnih farmi i postavljanju panela na krovove kuća, zgrada, objekata malih firmi i zgrada javnih institucija. U planu su solarne farme od 60 odnosno 200 MW, poručio je.

Evropski parlament je pozvao Evropski savet i Evropsku komisiju da povećaju pomoć zemljama Zapadnog Balkana u zakonodavstvu na polju zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Među preporukama je da se države kandidati za članstvo u Jugoistočnoj Evropi uključe u transevropske mreže za saobraćaj i energetiku TEN-T i TEN-E i da se udvostruče nepovratna sredstva iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), navodi se u dokumentu.


Vjekoslav Domljan, rektor Univerziteta Sarajevo School of Science and Technology (SSST), član Upravnog odbora RESET-a

RESET BiH u energetsku tranziciju Evropskim zelenim dogovorom
Slika: RESET

Preduvjet daljnjeg razvoja je da se iz temelja promijeni anakrona zakonska regulativa, omogući pojava prosumera (proizvođača električne energije za vlastite potrebe) i energetskih zadruga te radikalno transformira fond za obnovljive izvore energije.

Umjesto da taj fond doprinosi pojeftinjenju električne energije i tako povećanju društvenog blagostanja, nedavno je odnosna naknada čak i povećana. I najpovršnija cost-benefit analiza bi pokazala koliko je štetno po društveno blagostanje da skupina povlaštenih investitora razara prirodnu i socijalnu okolinu i za to biva nagrađena novcem poreznih obveznika, koji im plaćaju tarife po cijenama iznad tržišnih.


Zbog uglja preti obaranje prihoda iz inostranstva

Država je do sada napravila nacrte strategija prilagođavanja klimatskim promenama i niskoemisionog razvoja do 2030. na nacionalnom nivou te razvoja Federacije BiH 2021-2027, kao i okvir ciljeva Ujedinjenih nacija za domaći razvoj.

U slučaju neadekvatno vođenog procesa dekarbonizacije, presušiće devizni prilivi od izvoza tržišno nekonkurentne energije iz uglja i javiće se potreba za dodatnim devizama za kupovinu jeftinije i globalno prihvatljivije zelene energije, zaključuje RESET i ukazuje na to da je priroda obdarila BiH obnovljivim izvorima.


Nihad Harbaš, energetski ekspert, sekretar RESET-a

RESET Evropski zeleni dogovor energetsku tranziciju
Slika: RESET

EU politika je jasna – Energijska efikasnost prije svega! Stoga je ključna teza energijske efikasnosti smanjenje potrošnje energije i troškova realizacijom mjera uz zadržavanje ili povećanje nivoa komfora, proizvodnju jednakog ili većeg broja proizvoda, povećanje konkurentnosti, itd.

Znači, koristiti manje energije, a postići isti ili veći efekat u pogledu ušteda energije, novca i smanjenja emisije zagađujućih materija. Time bi se i potreba za proizvodnjom energije smanjivala, ali i pružila mogućnost privrednog razvoja bez dodatnog opterećenja okoliša.


 

Komentara: (3)

Fikret / 19.11.2020.

Zaustavite zlochin nad bosanskim rijekama, STOP MHE FOREVER

Tarik Kupusović / 25.11.2020.

Bravo! Svaka čast, momci! Biće nešto od nas, Bosna i Hercegovina ima zaista vrijedne i sposobne ljude!

Jovan / 25.11.2020.

postovanje…kako se mogu ukljuciti ekoloska udruzenja kao sto je nase…ekolosko udruzenje gradjana PRVA EVROPSKA ZELENA RENESANSA…sjediste u Bijeljini…lijep pozdrav…Jovan

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Mali Zvornik toplanu na biomasu 2 35 miliona evra

Mali Zvornik gradi toplanu na biomasu vrednu 2,35 miliona evra

26 November 2020 - Dva kotla na drvnu sečku snage po 900 kilovata i rezervni na gas, kapaciteta 2,5...

HEP grejne mreze Zagrebu sredstava EU

HEP pokrenuo obnovu grejne mreže u Zagrebu pomoću sredstava iz EU

23 November 2020 - HEP će upotrebiti svoj najveći grant do sada iz fondova EU, 55,8 miliona evra, za revitalizaciju 68,5 kilometara grejne mreže u Zagrebu

RESET BiH energetsku tranziciju Evropski zeleni dogovor

RESET: Evropski zeleni dogovor je šansa za energetsku tranziciju BiH

19 November 2020 - Evropski zeleni dogovor je šansa za razvoj BiH i konkurentnost energetskog sistema, navode stručnjaci iz RESET-a u prikazu energetske politike BiH i njenih perspektiva.

Britanski zeleni plan zabrani kola na dizel benzin 2030

Britanija zabranjuje automobile na dizel i benzin već 2030. godine

18 November 2020 - Novi britanski zeleni plan pomera rok za prestanak prodaje automobila na benzin i dizel sa 2040. na 2030. godinu.