OIE

Energetska tranzicija: teret ili razvojna šansa za BiH?

Energetska tranzicija razvojna sansa za BiH

Slika: Pixabay

Objavljeno

11.09.2020.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.09.2020.

Komentari

0

Podeli

Eksperti Damir Miljević, Nikola Rajaković i Igor Kalaba pozvali su na reforme u BiH i da se sprovede energetska tranzicija ka prestanku upotrebe uglja u BiH. Nova analiza nagoveštava da bi proces bio najisplativiji ukoliko krene odmah.

Bosna i Hercegovina mora da ozbiljno i što pre započne proces energetske tranzicije, jer će u suprotnom doživeti finansijski i društveni kolaps, tvrde autori poslednje analize koju je objavio Centar za životnu sredinu iz Banjaluke. Dokument nazvan ‘Energetska tranzicija: teret ili razvojna šansa za BiH’ izrađen je u okviru kampanje ‘Stop prljavoj energiji – budućnost je obnovljiva’, čiji je cilj prelazak elektroenergetskog sektora BiH na obnovljive izvore energije, te zaštita životne sredine i zdravlja građana.

Napisali su ga ekonomski analitičar Damir Miljević, univerzitetski profesor Nikola Rajaković i Igor Kalaba iz Centra za životnu sredinu (CZŽS). Oni su pokrili česte zabludama vezane za energetsku tranziciju.

Uporne zablude

Izveštaj se bavi političkim, tehničko-tehnološkim i ekonomskim aspektom, prikazuje trenutnu sliku, najnovije trendove te prepreke i prilike za BiH u procesu dekarbonizacije energetike. Određene zablude su i dalje duboko ukorenjene ne samo u široj, već i u stručnoj javnosti i među pojedinim donosiocima odluka, rekao je Kalaba.

Energetska tranzicija mora da se sprovede zarad dobrobiti BiH i njenih građana

“Neke od tih zabluda su ekonomske prirode, npr. da su obnovljivi izvori energije skupi, neke su tehnološke – da je energetski sistem baziran na obnovljivim izvorima nestabilan, i sl. Ovom analizom odgovaramo na ta pitanja i doprinosimo debati i što skorijem početku energetske tranzicije u BiH”, izjavio je.

Tim je utvrdio da je energetska tranzicija zbog niza razloga najbolji put za BiH, ne samo zbog međunarodnih obaveza, već primarno zbog dobrobiti BiH i njenih građana, te da je najisplativija ako se sprovede što pre. Pored toga, ona je tehnički izvodiva, a stabilan energetski sistem koji se oslanja isključivo na obnovljive izvore je uz promjenu paradigmi i upotrebu modernih tehnologija itekako moguć, saopštio je CZŽS.

Energetska tranzicija teret razvojna sansa BiH

Brojke ne lažu

Miljević je ukazao na brojeve, rekavši da oni nisu podložni debatama i politikanstvu. Po njegovim rečima, sektor uglja je gubitaš i sa novim trendovima će to nastaviti da bude, dok cena obnovljivih izvora drastično pada iz godine u godinu. Neophodno je što pre prilagoditi sve strateške dokumente, jer je to nova šansa za privredu, smatra ovaj stručnjak.

U izveštaju je istaknuto da treba odrediti rok za prestanak korišćenja uglja i to najkasnije 2050. godine

“Takođe, neophodno je što prije izvršiti izmjenu sistema podsticaja obnovljivih izvora energije, budući da trenutni sistem favorizuje iznimno štetne male hidroelektrane koje uz pomoć novca građana uništavaju naše vodotokove i ekosisteme, a troše novac koji bi se morao usmjeriti u podršku za građane koji mogu postati proizvođači energije, te tako smanjiti troškove energije za svoja domaćinstva, a u isto vrijeme rasteretiti elektroprivrede u BiH”, izjavio je.

Autori su preporučili reviziju nacionalnih strategija za energetiku, transport, građevinarstvo i zaštitu životne sredine da bi se težište stavilo na tačno određen datum dekarbonizacije ne kasniji od 2050. godine, koja je trenutni cilj u EU. Po novom pristupu bi se uveli desetogodišnji pragovi za detaljnu analizu i prilagođavanje.

Značaj mladih aktivista i aktivistkinja i pandemije bolesti COVID-19

Rajaković je za Balkan Green Energy News kazao da pandemija koronavirusa tek treba da se detaljno analizira, ali da će verovatno ubrzati energetsku tranziciju.

“Bez obzira na činjenicu da veza nije direktna, potrošnja energije i struje drastično je pala u zemljama koje su uvele zabranu kretanja. Potreba za transformacijom ka neto neutralnim emisijama ugljenika je jača nego pre godinu dana. Ugalj i dalje može da ima svoje mesto, ali isključivo ukoliko se ugljen-dioksid zarobljava i skladišti pomoću CCS (carbon capture and storage) tehnologije. S druge strane, ovo gorivo je tako mnogo skuplje”, naveo je.

Rajaković: Svaka zemlja bi trebalo da krene putem dekarbonizacije koji je najpovoljniji za nju

Ohrabrujuće je što mladi aktivisti i aktivistkinje tuže svoje vlade zbog zaostajanja za ciljevima iz Pariskog sporazuma, rekao je profesor, dodavši da je nova generacija prepoznala greške iz prošlosti. “Struka je veoma važna jer je mnogo putanja ka tranziciji, tako da moramo da odredimo one najpovoljnije za svaku zemlju. Balkan ima dobar potencijal, ali i svoje nasleđe u uglju”, podsetio je Rajaković.

Vlada mora da preusmeri sredstva

Tim je napisao da država mora da uvede princip da zagađivač plaća i to uključujući ispuštanje CO2 te da usmeri sredstva u aktivnosti vezane za dekarbonizaciju. Po zaključcima, vlada mora da ukine subvencije za fosilna goriva i zatim bi se podržala energetska tranzicija u BiH sa posebnim naglaskom na opštine trenutno ovisne o rudnicima i termoelektranama. To bi značilo i zbrinjavanje tamošnjih radnika koji će izgubiti posao.

Subvencije za komercijalna postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora treba da se ukinu i da se preusmere na potrošače, energetske zadruge, proizvodnju za vlastite potrebe, energetsku efikasnost i borbu protiv energetskog siromaštva, podvukli su eksperti.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

TES 2030. gubitak 870 miliona evra CO2 ember

TEŠ bi do 2030. mogao da napravi gubitak od 870 miliona evra zbog troškova CO2

10 May 2021 - Termoelektrana Šoštanj bi mogla da bude zatvorena pre 2033, što je najraniji rok koji Slovenija razmatra za prestanak korišćenja uglja.

Idrija u Sloveniji dobija sistem za skladištenje struje i postaje pametan grad

07 May 2021 - Uz baterije i upravljanje lokalnom distributivnom mrežom iz projekta NEDO, Idrija će pri nestanku struje moći da održi snabdevanje za prioritetne službe

HEP-HE-Senj-instalisana-snaga

HEP povećava instalisanu snagu HE Senj za 20 MW

05 May 2021 - Hrvatska elektroprivreda (HEP) potpisala je ugovor o zameni opreme u HE Senj, u sklopu projekta kojim će se kapacitet ove hidroelektrane povećati za 20 MW.

Drina-Buk-Bijela-hidroelektrana

Kamen temeljac za HE Buk Bijela biće položen 17. maja

04 May 2021 - Kamen temeljac za HE Buk Bijela na Drini, koja je zajednički projekat Srbije i Republike Srpske, biće položen 17. maja, najavila je srpska premijerka Ana Brnabić.