Životna sredina

Crna Gora uredbom pokrenula trgovinu emisijama štetnih gasova

Crna Gora uredba trgovina emisijama

Foto: Philip Barrington, Pixabay

Objavljeno

24.02.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

24.02.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Program, neophodan po pravilima EU, zamišljen je za ograničavanje delatnosti industrijskih i energetskih postrojenja koje doprinose klimatskim promenama. Crna Gora sad ima sistem i za aukcije kredita i trgovinu emisijama.

Posle usvajanja Zakona o zaštiti od negativnih uticaja klimatskih promena, vlada u Podgorici je objavila Uredbu o aktivnostima odnosno delatnostima koje emituju gasove sa efektom staklene bašte za koje se izdaje dozvola za emisiju gasova sa efektom staklene bašte. To je prvi podzakonski akt nakon što je parlament usvojio paket u decembru. Crna Gora je okvir za aukcije i trgovinu emisijama, tačnije kreditima ili jedinicama, dobila 6. februara, a stupio je na snagu 21. februara.

Cilj je, kako se navodi, ograničiti delovanje industrijskih i energetskih pogona koje šteti životnoj sredini. Vlasti su saopštile da će uvođenje nacionalnog sistema trgovine emisijama biti korak ka ulazak u šemu koju ima Evropska unija, po pridruživanju tom bloku.

Emiteri gasova s efektom staklene bašte prolaze kroz postepeno prilagođavanje, stoji u izjavi iz kabineta. Nova regulativa pokriva ukupnu količinu kredita i registar.

Sekretarijat Energetske zajednice ističe da Crna Gora predvodi region u uspostavljanju trgovanja emisionim kreditima

Energetska zajednica je pohvalila Crnu Goru, ističući da ona „nastavlja da vodi… u uspostavljanju kompletnog sistema potrebnog da se smanji ispuštanje gasova s efektom staklene bašte, zaštiti ozonski omotač i za prilagođavanje klimatskim promenama“. Ovaj potez približio je balkansku zemlju pravnim tekovinama EU u oblasti klimatskih promena, dodao je sekretarijat organizacije.

Propisi određuju operatere u Crnoj Gori koji učestvuju u trgovanju emisionim kreditima. Minimalna cena je 24 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida. Inače, to je jedini gas koji se navodi u spisku. Korisnik je Fond za zaštitu životne sredine. U njega se sliva i 0,1 odsto od cene koja se naplaćuje za prenos.

Minimalna cena je 24 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida

Prihod mora da se koristi za mere zaštite životne sredine, podršku proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i za inovacije. Zacrtano je smanjenje dozvola za 1,5 odsto godišnje ili ukupno 460.000 tona od 2020. do 2030, kada bi nivo trebalo da stigne na 2,84 miliona tona.

Sertifikati se izdaju mesečno i godišnje

Referentni polazni podaci o vrednostima ukupnih emisija su u Nacionalnom izveštaju o klimatskim promenama. Sertifikati se izdaju mesečno i godišnje.

Neki mogu da se dodele besplatno, radi sprečavanja izmještanja energetski intenzivnih grana industrije iz Crne Gore, stoji u direktivi o trgovini emisijama. Bankrotiranom Kombinatu aluminijuma Podgorica ad (KAP) i proizvođaču čelika Toscelik Alloyed Engineering Steel doo odobren je paket u ovoj kategoriji – 1,02 miliona tona odnosno samo 5.800 tona, za 2020. godinu. Taj iznos se onda smanjuje svake godine, za po 15 procentnih poena.

Besplatni paket za KAP, Toščelik i Pljevlja smanjuje se svake godine

Druga varijanta za odobravanje kreditâ bez naplate je za termoelektrane na ugalj, gde bi oni bili ekvivalentni akcizama na ugalj i lokalnim naknadama za vađenje tog goriva i njegovog korišćenja za proizvodnju struje. Ovaj, drugi slučaj je samo za pogon u Pljevljima, gde se loži lignit.

On je pod kontrolom državne Elektroprivrede Crne Gore. Pljevlja su dobila isti iznos kao KAP, ali ovaj nivo se obara po samo pet poena godišnje do ukidanja „nakon 2025. godine.“

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Si Djinping Kina nece vise graditi elektrane na ugalj van svojih granica

Si Đinping: Kina neće više graditi elektrane na ugalj van svojih granica

22 септембра 2021 - Kina, koja je trenutno najveći graditelj i finansijer termoelektrana na ugalj u balkanskim zemljama, najavila...

Studija Batuta donosi spisak osam industrijski zagadjenih lokaliteta u Srbiji bor

Studija Batuta: desetak industrijski kontaminiranih lokacija u Srbiji ugrožava zdravlje ljudi

22 септембра 2021 - Publikacija je urađena 2020, ali je dostupna javnosti postala zahvaljujući nevladinoj organizaciji Asocijacija za razvoj grada Bora.

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

20 септембра 2021 - Sve ono što se dešava u vezi sa ovom elektranom može se svesti na pitanje: da li se isplati investirati u elektranu na ugalj u vremenu dekarbonizacije.

Srbija prikupila milijardu evra prvoj emisiji zelenih obveznica

Srbija prikupila milijardu evra u svojoj prvoj emisiji zelenih obveznica

17 септембра 2021 - Srbija je uspela da svoje prve zelene obveznice plasira uz najmanju godišnju kuponsku stopu u svojoj istoriji, jedan odsto, i prikupi milijardu evra