Klimatske promene

Na šta su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi?

Obaveze zemalja Zapadnog Balkana iz Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi

Slika: Twitter

Objavljeno

13.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, zemlje regiona obavezale su se na niz konkretnih akcija, uključujući uvođenje takse na emisije ugljen-dioksida i tržišnih modela za podsticanje obnovljivih izvora energije, kao i postupno ukidanje subvencija za ugalj.

Kako je saopštio Sekretarijat Energetske zajednice, ugovorne strane su se, takođe, dogovorile da svoje zakone usklade sa klimatskim zakonom EU, kada ga ova unija usvoji.

Regija se obavezala da radi na tome da Evropa bude klimatski neutralna do 2050.

Ugovorne strane Energetske zajednice – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. godine Evropa bude klimatski-neutralan kontinent, navodi se u Sofijskoj deklaraciji.

Zelena agenda predviđena je Evropskim zelenim planom

Najviši zvaničnici vlada zemalja Zapadnog Balkana podržali su Zelenu agendu za Zapadni Balkan na samitu u Sofiji održanom 10. novembra.

Inače, Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim planom, koji je skup mera da EU bude klimatski neutralna do 2050. Nedavno su predstavljene i Smernice za sprovođenje Zelene agende, koje donose predlog aktivnosti i mera koje bi EU i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da zajednički usvoje.

Regionalni savet za saradnju  biće zadužen za pripremu akcionog plana za sprovođenje Sofijske deklaracije

Sekretarijat Energetske zajednice je, inače, intenzivno učestvovao u izradi Sofijske deklaracije i pozdravio je njeno usvajanje.

U Sofijskoj deklaraciji se navodi da su se zemlje regiona dogovorile da Regionalni savet za saradnju (eng. Regional Cooperation Council – RCC) koordinira pripremu akcionog plana za sprovođenje deklaracije.

Ugovorne strane Energetske zajednice su se obavezale da će sprovesti mere u pet oblasti: klima, energija i mobilnost, cirkularna (kružna) ekonomija, sprečavanje zagađenja, održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane, i biodiverzitet.

Spisak mera

Obavezujemo se da ćemo zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. Evropa bude klimatski-neutralan kontinent, uvođenjem stroge klimatske politike i reformom energetskog i transportnog sektora, a posebno kroz sledeće mere, navodi se u deklaraciji.

Neke od mera su:

  • Usklađivanje sa klimatskim zakonom EU nakon njegovog usvajanja čiji je  cilja da EU bude klimatski neutralna do 2050;
  • Definisanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. u skladu sa pravnim okvirom Energetske zajednice i pravnom tekovinom EU, kao i razvoj i primena Nacionalnih energetskih i klimatskih planova sa jasnim merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
  • Nastavak usklađivanja sa Sistemom za trgovanje emisijama EU (EU ETS), kao i uvođenje drugih modela za oporezivanje emisija, kako bi se promovisala dekarbonizacija u regionu;
  • Analiza i revidiranje svih propisa koji podržavaju progresivnu dekarbonizaciju energetskog sektora i njihova potpuna primena, pre svega kroz Energetsku zajednicu;
  • Saradnja u pripremi procene socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije na svaku zemlju i na nivou regiona u cilju pravedne tranzicije;
  • Davanje prioriteta energetskoj efikasnosti i njeno poboljšanje u svim sektorima;
  • Povećanje udela obnovljivih izvora energije i obezbeđivanje neophodnih uslova za investiranje, u skladu sa pravnim tekovinama EU i Energetske zajednice;
  • Smanjiti i postepeno ukinuti subvencije za ugalj, strogo poštujući pravila državne pomoći;
  • Aktivno učestvovati u inicijativi Regioni uglja u tranziciji za Zapadni Balkan.
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Na pomolu preokret u klimatskim politikama - Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

Na pomolu preokret u klimatskim politikama – Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

22 септембра 2022 - Globalni finansijski mehanizam za nadoknadu gubitaka i štete usled klimatskih promena mogao bi da bude...

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

14 септембра 2022 - Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2021.

UNECE izveštaj o statusu obnovljive energije – obnovljivi izvori su rešenje za ublažavanje klimatskih promena

14 септембра 2022 - Obnovljiva energije i štednja energije su ključne za ublažavanje klimatskih promena, istakli su REN21 i UNECE pred objavljivanje izveštaja

Studija: Naftne kompanije daju iskrivljenu sliku o zelenim investicijama

Pet najvećih naftnih kompanija „zelenim“ PR-om pokušavaju da se predstave kao ekološki odgovorne

09 септембра 2022 - Novi izveštaj organizacije Influence Map pokazuje da pet najvećih naftnih kompanija nastavljaju sa širenjem dezinformacija...