Tržišta dizela ostaju pod značajnim pritiskom usled nastavka poremećaja u izvozu i uz cene koje se nisu mnogo spustile s rekordnog nivoa, a sve uglavnom zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku. Međunarodna agencija za energetiku očekuje da će u prvom kvartalu 2027. rast globalne ponude nafte, i to uz pad potražnje za gorivom, pogurati u suficit dizel i gasno ulje, kako se naziva širi segment istog goriva. Ipak, malo je verovatno da će minus u zalihama biti nadoknađen pre druge polovine godine.
U svom mesečnom Izveštaju o tržištu nafte (Oil Market Report), Međunarodna agencija za energetiku (IEA) predviđa da će u tekućem tromesečju dnevna svetska potražnja biti 2,5 miliona barela manja nego u istom periodu prošle godine, a 2,6 miliona barela po danu niža za celu 2026. godinu. Budući da je iranski rat ograničio dostupnost derivata i petrohemijskih proizvoda, katapultirao cene goriva i pogoršao putanju privrede, udeo dizela u tom padu bi iznosio 25 odsto.
Očekivani delimični oporavak od dva miliona barela po danu za 2027. rezultira globalnom dnevnom potrošnjom nafte od 620.000 barela (0,6 procenata) ispod nivoa iz 2025. godine, navodi se među poslednjim podacima.
Radi konteksta, kada se sirova nafta potpuno preradi, benzin čini 43,4 procenta zapremine, udeo gasnog ulja (dizela i destilovanih goriva) iznosi 28,1 procenat, a kerozinskog segmenta 9,4 odsto. Gasno ulje, glavni pokretač globalne privrede, trenutno je deficitarno na globalnom nivou. Ono pokreće pomorski saaobraćaj, kamione, vozove, poljoprivrednu mehanizaciju i fabrike. Usled napada ukrajinskih dronova na rafinerije u Rusiji, nestašica je postala ekstremna.
Za 2027. predviđen snažan porast isporuka nafte, ali bi sukobi mogli da ga ugroze
Snabdevanje naftom je samo u septembru bilo 2,5 miliona barela veće po danu nego prethodnog meseca, dostigavši 102,3 miliona. U tome su glavnu reč imali proizvođači iz regiona Persijskog zaliva. Predviđa se da će snabdevanje nafte ove godine zabeležiti godišnji pad od 5,8 miliona barela po danu na 100,7 miliona barela, a za 2027. sledi rast za 7,7 miliona po danu.
Međutim, nastavak okršaja oko Persijskog zaliva učinio je oporavak krhkim, upozorili su autori izveštaja. Bombardovanje naftovoda Istok-Zapad (Petroline) u Saudijskoj Arabiji 11. septembra i eksponencijalni rast cena prevoza dodatno su podstakli skok cena nafte.
Oružani sukobi u regionu Persijskog zaliva nisu prestali, što slabi izglede za predviđeni oporavak tržišta
Prognoza glasi da će prerada nafte u rafinerijama u svetu ove godine pasti za 2,3 miliona barela dnevno na 81,7 miliona dnevno, kao i da će 2027. porasti 2,8 miliona barela po danu. Tržišta dizel-goriva su ostala pod značajnim pritiskom, jer je nastavak poremećaja u snabdevanju rezultovao vansezonskim smanjenjem zaliha uoči jesenjeg održavanja rafinerija i vrhunca zimske potražnje.
Isporuka rafinisanih proizvoda i tečnog naftnog gasa (LPG) iz regiona Bliskog istoka rasla je znatno sporije od tokova sirove nafte i ostala ispod polovine svojih predratnih nivoa.
Kontinuirani poremećaji u izvozu sa Bliskog istoka, pogoršani i manjim količinama iz Rusije i pojedinih azijskih zemalja, smanjili su globalnu dostupnost dizela i gasnog ulja za 1,5 miliona barela po danu u drugom kvartalu i 1,7 miliona u trećem, gledano na godišnjem nivou, što je tržišta dizela izložilo ekstremnom pritisku.
Iako su globalne cene dizela oslabile sa rekorda od preko 200 američkih dolara po barelu zabeleženih u septembru, referentne vrednosti su i dalje skoro dvostruko više od cene sirove nafte i vlastitih pretkriznih nivoa. Nečuveni uzlet cena dizela već ima široke ekonomske posledice kroz povećanje troškova robe i pogoršanje realnih prihoda, ekonomske aktivnosti i inflacije, istakla je IEA.
Svetske zalihe nafte su krajem prošlog meseca bile značajnih 509 miliona barela ispod predratnih nivoa.
Stiska na tržištu gasnog ulja nastavlja se i 2027.
Tržištima gasnog ulja nedostaju ključne zalihe za pokrivanje potražnje uoči vrhunca zimske sezone, dodaje se u dokumentu. Više cene su oslabile potražnju jer su potrošači odložili kupovinu lož-ulja koliko su mogli. Nasuprot tome, inače relativno neelastična potražnja za dizelom održala se na snažnoj razini, podržana merama država širom sveta za ublažavanje udarca na potrošače.
Veća globalna proizvodnja u rafinerijama vratiće tržište gasnog ulja, uključujući dizel, u suficit u prva tri meseca sledeće godine, predviđa IEA. Međutim, to je nedovoljno da se, barem pre druge polovine sledeće godine, nadoknadi nagomilani deficit u zalihama.
Od kratkoročnog značaja je da je Kremlj prošle nedelje postigao dogovor u načelu sa Sjedinjenim Državama da Rusija plasira oko 4,8 miliona metričkih tona (skoro 36 miliona barela) dizela na svetsko tržište, od čega 300.000 odmah, a u novembru 500.000 metričkih tona.
