Evropska unija pokreće niz mera protiv skoka cena energenata, među kojima pušta na tržište 100 miliona barela nafte i dizela i produžava privremeni mehanizam državne pomoći, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon sastanka Evropskog saveta. Što se tiče sveobuhvatnije zajedničke formule Evropske unije za ublažavanje energetske krize, ali uz zadržavanje kursa u naplati emisija ugljenika, koja čini fosilna goriva skupljim, države članice i administracija u Briselu su još u pregovorima. Fon der Lajen je ponovila ključne klimatske ciljeve: zamenu uvoznih fosilnih goriva pristupačnim, čistim i domaćim izvorima energije. „Moramo da sastavimo čitavu slagalicu mera“, istakla je.
Prošlonedeljni pregovori institucija EU i država članica u Briselu bili su „dugi i zgusnuti“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Obraćajući se posle sastanka Evropskog saveta zajedno sa predsednikom tog tela Antoniom Kostom, naglasila je da „ne postoji magično rešenje“ za energetsku krizu jer svaka zemlja ima zaseban energetski miksevi.
„Moramo sklopiti celokupnu slagalicu“, poručila je Fon der Lajen. Napomenula je da su od početka rata na Bliskom istoku troškovi za uvozna fosilna goriva porasli 106 milijardi evra, bez ijednog dodatnog molekula energenata. Cene gasa su se popele 140 procenata od kraja februara, a dizela udvostručile, rekla je Fon der Lajen.
EU pušta u promet 100 miliona barela rezervi nafte i dizela
EU pušta u promet 100 miliona barela nafte i dizela iz rezervi tokom naredna četiri meseca. Pored toga, produžava u obimu i vremenu privremeni mehanizam državne pomoći uveden u februaru za ugrožene segmente industrijske proizvodnje. Zahvaljujući još jednom nedavnoj reakciji sa kratkoročnim efektom, primena Zakona o metanu, kojim se uvodi obaveza praćenja emisija za uvoznu naftu i gas, odložena je do januara 2028. godine.
Fon der Lajen je kazala da Evropska komisija pokreće strateški dijalog o evropskim rafinerijama, s glavnim ciljem da poveća broj njih u pogonu. Ta postrojenja već godinama smanjuju kapacitete i gase se. Marže profita su im znatno opale smanjile, pogotovo u proteklih nekoliko meseci, pa čak postale negativne. Sve to vodi većoj zavisnosti od uvoza goriva.
Neophodno je prebacivanje sa uvoznih fosilnih goriva ka nuklearnoj energiji i obnovljivim izvorima
Čelni ljudi država ili vlada i glavni zvaničnici EU nisu tokom diskusije uspeli da usaglase stavove o dugoročnijem vaganju između klimatskih ciljeva i skupoće energenata. U zajedničkom saopštenju su se pozvali na fundamentalne elemente već prihvaćenih ciljeva za klimu i energetiku, poput onih iz programa REPowerEU i Fit for 55 i Evropskog zelenog dogovora, usvojenih za vreme prethodne garniture.
„Sve dok Evropa zavisi od uvozne nafte i gasa, naš prosperitet ostaje izložen uticajima događaja nad kojima nemamo kontrole. Zato je izuzetno važno da ostanemo na kursu tranzicije, a to je tranzicija ka pristupačnim, čistim i domaćim izvorima energije – nuklearnoj energiji i obnovljivim izvorima. Moramo promeniti način na koji trošimo energiju, odnosno da strana fosilna goriva nadomestimo električnom energijom proizvedenom u Evropi”, naglasila je Fon der Lajen.
Šefica Evropske komisije je rekla da elektroenergetska mreža mora da se modernizuje i unapredi. Izdvojila je podatak da je prošle godine instalirano 80 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora. Još šest puta veći kapacitet trenutno čeka na odobrenje za priključenje na mrežu, navela je.
Države članice su ponaosob u specifičnim situacijama
Trenutne okolnosti hitno zahtevaju koordinisan evropski odgovor kroz ciljane i privremene mere, uzimajući u obzir specifične situacije u kojima se nalaze države članice ponaosob i zadatak da se očuva jedinstveno tržište, naglasio je Evropski savet.
Ta institucija je pozdravila inicijativu Evropske komisije za dobrovoljno objedinjavanje potražnje za energentima radi zajedničke nabavke.
Energetska tranzicija ostaje najefikasnija strategija za postizanje strateške autonomije Evrope, jačanje istrajnosti i strukturno snižavanje cena energenata, saopštio je Evropski savet
„Podsećajući na sveobuhvatni imperativ da se umanji zavisnost EU od nestabilnih tržišta fosilnih goriva, Evropski savet naglašava da energetska tranzicija ostaje najefikasnija strategija za postizanje strateške autonomije Evrope, jačanje istrajnosti, strukturno snižavanje cena energenata i obezbeđivanje čiste, obilne i domaće energije koja je potrebna za pokretanje privrede budućnosti, kroz ubrzavanje elektrifikacije, primenu obnovljivih i niskougljeničnih izvora energije, mrežu i skladištenje energije, kao i kroz podsticanje energetske efikasnosti”, navodi se u zaključcima.
Evropski savet je naveo da treba ubrzati zakonodavni proces po pitanju Rezerve za stabilnost tržišta (MSR), u cilju ublažavanja nestabilnosti cena. Reč je o mehanizmu u okviru Sistema trgovanja emisijama Evropske unije (EU ETS) namenjen da otkloni neravnotežu između ponude dozvola za emisije ugljenika – EUA, i potražnje. Te hartije od vrednosti se mogu povući sa tržišta ili ponovo pustiti u promet kako bi se ublažila kretanja cena.
U kontekstu aktuelne revizije sistema ETS i za podršku konkurentnosti evropske industrije, Evropski savet je ponovio da su dobro funkcionisanje tržišta ugljenika i njegova transparentnost i predvidivost neophodni za efikasnu zaštitu od takozvanog curenja-propuštanja ugljenika, da se smanji nestabilnost cene ugljenika i ublaži njen uticaj na cene električne energije, uz očuvanje suštinske uloge ETS-a u klimatskoj i energetskoj tranziciji putem tržišno zasnovanog cenovnog signala za emisije ugljenika koji usmerava investicije i inovacije.
Najhitnije pitanje je, međutim, da se pre kraja godine postigne sporazum o budžetu ovog bloka 27 država za period od 2028. do 2034. godine.
Eurelectric: Pored kratkoročnih reakcija, svaka mera mora biti ciljana i privremena
U odgovoru na najnoviju objavu Evropskog saveta o energetskoj i klimatskoj politici, Eurelectric – Unija elektroenergetske industrije pohvalio je kratkoročne mere za ublažavanje pritiska ka povećanju mesečnih računa potrošača.
S druge strane, istakao je da svaka dalja mera mora biti ciljana i privremena, kako ne bi poremetila tržišne signale koji navode investicije.
„Evropa mora da očuva konkurentnost svoje industrije uz istovremeno pokretanje investicija potrebnih za pristupačnu, bezbednu i dekarbonizovanu energiju. Eurelectricova poruka liderima je jasna: elektrifikacija donosi i jedno i drugo”, dodaje se u objavi. Kao i u zaključcima sa samita, asocijacija je navela da energetska tranzicija ostaje najefikasniji način za trajno snižavanje cena i osiguranje evropske energetike.
U Evropskom savetu nije bilo mnogo reči o sistemu ETS 2 i Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Eurelectric je podvukao da donosioci odluka treba da primene ETS 2 umesto da ga ponovo razmatraju, i da mora imati podlogu u snažnim propisima i instrumentima finansiranja kao što je Socijalni klimatski fond. Ranija, ciljana upotreba prihoda iz tog sistema dala bi zaštitu ugroženim domaćinstvima i pružila sigurnost investitorima.
SolarPower Europe pozvao da se elektrifikacija učini pristupačnom
SolarPower Europe je naglasio potrebu da se obezbede jednaki uslovi na tržištu u domenima električne energije i gasa. Ova asocijacija je navela da su pravičnije oporezivanje energije i snažna, predvidiva cena ugljenika ključni kako bi elektrifikacija postala pristupačan izbor.
„Brže postavljanje solarnih panela na krovove je dokazano i brzo rešenje da se građanima smanje računi za energiju, dok baterije velikih kapaciteta mogu skladištiti jeftinu i obilnu električnu energiju iz obnovljivih izvora i istisnuti skupe vršne gasne elektrane kada je potražnja za strujom visoka. To su praktične mere koje se lako primenjuju i koje mogu pomoći u zaštiti evropskih domaćinstava i preduzeća pre naredne zime”, rekao je zamenik generalne direktorke Dris Ake.
