Evropska komisija je predstavila Akcioni plan za elektrifikaciju kako bi se smanjila zavisnost Evropske unije od uvoznih fosilnih goriva i donele brojne koristi preduzećima, domaćinstvima i ekonomiji.
Evropska komisija ima za cilj da Evropa postane prvi kontinent na električni pogon i snažnije tržište ugljenika kako bi se podržala industrija Evropske unije u čistoj tranziciji i elektrifikaciji.
Plan su predstavili izvršna potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju Tereza Ribera, komesar za energetiku i stanovanje Dan Jergensen i komesar za klimatsku akciju Vopke Hukstra.
„Oslanjanje Evrope na uvozna fosilna goriva više puta ju je izložilo geopolitičkim šokovima. Oni su podigli cene energije i za domaćinstva i za kompanije i smanjili našu konkurentnost“, saopštila je Komisija.
Plan se fokusira na ubrzavanje prelaska sa fosilnih goriva na čistu električnu energiju
Akcioni plan za elektrifikaciju se fokusira na ubrzavanje prelaska sa fosilnih goriva na čistu električnu energiju cele privredeEU. Postavlja konkretne ciljeve za povećanje udela električne energije u finalnoj potrošnji energije sa sadašnjih 23 odsto na 32 odsto do 2030. godine i na 46 odsto do 2040. godine.
Takođe propisuje specifične kvote za elektrifikaciju do 2040. godine: za drumski saobraćaj (sa sadašnjih dva odsto na više od 40 odsto), zgrade i grejanje (sa sadašnjih 26 odsto na 50 odsto) i industrijske procese (sa sadašnjih 26 odsto na 38 odsto).
Plan takođe navodi mere za uklanjanje uskih grla na tržištu, modernizaciju elektroenergetskih mreža i primenu pametnog, dvosmernog punjenja električnih vozila po sistemu vehicle-to-grid (V2G) kako bi se osigurala fleksibilnost sistema.
Plan ima za cilj smanjenje uvoza sirove nafte za 60 odsto do 2040. godine
Plan ima za cilj smanjenje uvoza sirove nafte za 60 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 2024. godine. Da bi podržala ovu promenu infrastrukture, EU namerava da instalira 30 miliona novih toplotnih pumpi do 2030. godine i da osigura da 80 odsto svih javnih punjača za električna vozila podržava pametno, dvosmerno punjenje do 2035. godine, navodi se u Planu.
Inače, neto uvoz sirove nafte u EU u 2024. godini iznosio je približno 440 miliona tona. Trenutno je širom EU instalirano oko 24 miliona toplotnih pumpi, a manje od jedan odsto svih javnih e-punjača za električna vozila u EU podržava pametno, dvosmerno punjenje.
Sistem trgovine emisijama EU će pokrenuti promenu na tržištu
Sprovođenje ovih ciljeva elektrifikacije u velikoj meri se oslanja na Sistem trgovanja emisijama EU (EU ETS) da bi se pokrenuo promenu na tržištu.
Prvo, predstojeće proširenje ili EU ETS 2 2027. godine će uvesti cenu emisija CO2 za goriva za grejanje i drumski saobraćaj, što će fosilnu energiju učiniti znatno skupljom za krajnje korisnike.
Drugo, plan reinvestira namenski deo prihoda generisanih iz Fonda za inovacije i Klimatsko socijalnog fonda (Social Climate Fund) – oba su finansirana putem EU ETS-a direktno u finansiranje uvođenja toplotnih pumpi i nadogradnje lokalnih distributivnih mreža u regionima sa nižim prihodima.
Fon der Lajen: Predlažemo da Evropa postane prvi kontinent na svetu koji se napaja električnom energijom
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, naglasila je da je najbolji način da se smanji zavisnost Evrope od fosilnih goriva napajanje njene ekonomije električnom energijom iz čistih, domaćih izvora.
„Danas predlažemo da Evropa postane prvi kontinent na svetu koji će pokretati električna energija. Od snižavanja cena električne energije do prilagođavanja našeg tržišta ugljenika promenljivim globalnim realnostima, ovo je takođe plan investicija i nezavisnosti. Da bismo održali čistu tranziciju na pravom putu, doneli olakšanje našoj industriji i podržali dekarbonizaciju“, istakla je ona.
Sprovođenje ovih ciljeva elektrifikacije biće pravno utemeljeno u okviru predstojećeg paketa Energetske unije posle 2030. godine, u okviru kojeg će biti sprovedena formalna procenu uticaja za cilj elektrifikacije od 46 odsto do 2040. godine.
Tri osnovne operativne mere
Plan donosi tri osnovne operativne mere za postizanje svojih ciljeva.
Da bi se premostio jaz u cenama, EU će sprovesti reformu poreza na električnu energiju i prirodni gas. Time će se zakonski ograničiti mrežne naknade na električnu energiju i prebaciti ekološki porezi na fosilni gas kako bi energija bila jeftinija.
Za priključak na mrežu, plan predviđa sistem zona ubrzanog izdavanja dozvola, zahtevajući od država članica da smanje vreme čekanja za nove priključke na mrežu sa godina na najviše šest meseci.
Konačno, da bi se otključale mogućnosti vozila i mreže, okvir uvodi obavezne protokole otvorenog pristupa podacima EU. Tako će se primorati proizvođači električnih automobila i operatere za punjenje da koriste jedinstvene softverske standarde za interakciju sa mrežom u realnom vremenu, navodi se u Akcionom planu za elektrifikaciju Evropske unije.
