Na osnovu bilateralnog sporazuma, Ambasada Sjedinjenih Država u Crnoj Gori i Ministarstvo javnih radova Crne Gore pozvali su američke kompanije da iskažu interesovanje za strateški infrastrukturni projekat Jadransko-jonski koridor i Nacionalni projekat integrisanog sistema skeniranja tereta i modernizacije granične kontrole. Prvog od ta dva bi činili auto-put, deo Jadransko-jonskog gasovoda i telekomunikaciona komponenta.
Vlade Sjedinjenih Država i Crne Gore su pre mesec dana potpisale Međuvladin sporazum o saradnji na implementaciji strateških projekata. Sa početkom implementacije, Ambasada SAD i Ministarstvo javnih radova u Podgorici pozvali su američke kompanije da iskažu interesovanje za učešće u razvoju Jadransko-jonskog koridora kao i Nacionalnog projekta integrisanog sistema skeniranja tereta i modernizacije granične kontrole.
Za oba poziva, rok za dostavljanje dokumentacije je 7. septembar. Navedeni bilateralni okvir namenjen je dugoročnoj ekonomskoj saradnji u oblastima uključujući infrastrukturu, energetiku, bezbednost i tehnologiju.
Ranije je američka građevinska kompanija Bechtel dostavila jedinu validnu prijavu u okviru sličnog poziva za iskazivanje interesovanja, za projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 u Srbiji.
Investicija u auto-put procenjena na 2,8 milijardi evra
Vlada Crne Gore vidi Jadransko-jonski koridor kao vezu sa susednim zemljama u kombinaciji saobraćajne, energetske i digitalne infrastrukture.
U koncepciji je auto-put dužine 127 kilometara i procenjene vrednosti 2,8 milijardi evra. Planirana deonica Jadransko-jonskog gasovoda (IAP) bila bi dugačka 74 kilometra. Telekomunikaciona infrastruktura nalazila bi se unutar koridora.
Integrisani pristup ima za cilj koordinaciju izbora trase, eksproprijacije zemljišta, izgradnje i planiranja infrastrukture, uz jačanje veza sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i širim jadransko-jonskim regionom, navodi se u obaveštenju.
Budući auto-put, A2, ide od Nuda, na granici sa BiH, do Sukobina, na granici sa Albanijom. Delimično se poklapa sa auto-putem A1 Bar-Boljare.
Infrastrukturne veze među granicama sa Albanijom, BiH, Hrvatskom
Crna Gora trenutno nema infrastrukturu za prenos ni distribuciju prirodnog gasa. IAP je glavni prekogranični projekat transporta gasa, osmišljen kao dvosmerni cevovod koji povezuje Transjadranski gasovod (TAP) kod Fjera u Albaniji sa gasnim sistemima na severu.
Prvobitna koncepcija je bila povezivanje sa hrvatskim sistemom prenosa gasa na području Splita, ali pri konfiguraciji rute će se ipak proceniti najprikladnije spajanje sa BiH ili Hrvatskom ili obe. IAP bi bio potpuno opremljen za vodonik.
Zadati prečnik je 800 milimetara. Inicijalni godišnji kapacitet u Crnoj Gori je pola milijarde kubnih metara, u poređenju sa pet milijardi za ceo IAP, dužine 511 kilometara.
Integrisanje autoputa s gasovodom
Ministarstvo energetike i rudarstva predložilo je da se u sledećoj fazi ispita da li bi ruta mogla da prati auto-put.
Paralelno sa tim, Crna Gora procenjuje mogućnost izgradnje i rada uvoznog terminala za tečni prirodni gas (LNG) i elektrane na gas sa kombinovanim ciklusom, na području Bara. Projekat je trenutno u fazi procene izvodljivosti, koja se sprovodi u saradnji s japanskom kompanijom JERA.
Projekte proizvodnje struje od LNG-a i IAP treba tretirati kao odvojene, ali potencijalno komplementarne
Planirana gasna elektrana snabdevala bi se direktno preko LNG terminala i stoga se ne bi ubrajala u osnovnu potražnju za IAP, napominje se u dokumentu. Projekte proizvodnje struje od LNG-a i IAP treba tretirati kao odvojene, ali potencijalno komplementarne, navodi se u saopštenju.
Vlada Crne Gore nije u obavezi da izabere bilo koju američku kompaniju dostavljenu na listi zainteresovanih kompanija, naglašeno je.
