Organizacija za političku ekologiju Polekol podnela je prijave protiv kompanije Zlatna Reka Resources i odgovornih lica zbog sumnje na ugrožavanje životne sredine na planini Rogozni. Prijave su usledile nakon višemesečnog istraživanja i prikupljanja informacija o problemima sa zagađenjem na ovom području.
Na području planine Rogozne kod Novog Pazara vrše se geološka istraživanja zlata i obojenih metala. Istraživanja sprovodi privredno društvo Zlatna Reka Resources, podružnica australijske kompanije Strickland Metals.
Polekol ističe da lokalno stanovništvo već neko vreme upozorava na posledice istražnih radova po zemljište, vode i zdravlje ljudi i životinja, zbog čega je Polekol nakon višemesečnog prikupljanja informacija podneo prijavu nadležnoj inspekciji protiv privrednog društva Zlatna Reka Resources. Protiv NN odgovornog lica i pravnog lica podneo je krivičnu prijavu. Prijave su podnete zbog sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine iz člana 261 Krivičnog zakonika.
Geološka inspekcija je ranije utvrdila nepravilnosti i naložola njihovo otklanjanje
U svom saopštenju Polekol navodi da je geološka inspekcija ranije utvrdila nepravilnosti i naložila njihovo otklanjanje, ali da, prema saznanjima te organizacije i navodima inicijative Ne damo Rogoznu, problemi na terenu nisu otklonjeni.
Zahteva da nadležni organi uzmu uzorke vode i zemljišta na lokacijama na kojima su konstatovani neobezbeđeni bazeni sa isplakama i otpadom, kako bi se utvrdilo da li je došlo do zagađenja osnovnih uslova životne sredine, čije bi posledice ugrozile područje Rogozne, ali potencijalno i naseljena mesta u okolini.
Takođe, zahteva se da geološka inspekcija, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, preduzme sve mere radi utvrđivanja odgovornosti i sankcionisanja utvrđenih nezakonitosti.
Polekol kao najvažniji ističe zahtev upućen Ministarstvu rudarstva i energetike, da se kompaniji ne produži dozvola za primenjena geološka istraživanja, odnosno da se dozvola ukine ukoliko je produženje u međuvremenu odobreno, zbog evidentiranih nepravilnosti.
Slučaj Rogozne nije usamljen
U saopštenju se naglašava da slučaj Rogozne nije usamljen. „Iskustva sa Homolja, Malke Golaje kod Zaječara i drugih područja pokazuju da šteta može nastati mnogo pre otvaranja rudnika, već tokom faze primenjenih geoloških istraživanja. Ljudi širom Srbije često za radove saznaju tek kada vide raskopane njive i otpad u blizini svojih kuća i izvorišta, ili još gore, kada osete zdravstvene posledice ekološke nebrige“, istaknuto je u saopštenju.
Kompanija Zijin Mining je, prema rešenju republičkog šumarskog inspektora, nezakonito posekla 11,5 hektara šume na Malkoj Golaji. Nakon upućenih prijava, inspekcija koja je izašla na teren donela je rešenje koje nalaže sklanjanje mašina sa prostora posečene šume. Kako Eko istok navodi u svom saopštenju, Zijin Mining je podneo žalbu na ovo rešenje, ali je žalba odbijena, rešenje je ostalo pravosnažno, a kompanija je uklonila mehanizaciju.
Polekol je nedavno objavio istraživanje Pre rudnika, posle štete – Ekspanzija primenjenih geoloških istraživanja i njihove posledice, koje se bavi ovom temom. U dokumentu objašnjava kako se u Srbiji planiraju i odobravaju geološka istraživanja, ko i kako kontroliše njihov rad i zašto meštani često ostaju bez stvarnog glasa u procesima koji direktno utiču na njihov život.
