Globalna prosečna temperatura površine mora je 22. avgusta postavila novi apsolutni dnevni rekord, 21,1 stepen Celzijusa, saopštila je Kopernikusova služba za klimatske promene (C3S). Naučnike zabrinjava što se najviše temperature mora obično beleže u martu ili aprilu, a ne u avgustu.
Temperatura mora je u subotu, 22. avgusta, dostigla dosad neviđenih 21,1 stepen Celzijusa. Prethodni rekord postavljen je 2024, kada je izmereno 21,09 stepeni. Ovim je oboren i rekord za mesec avgust, postavljen 2023. godine, kada je zabeleženo 20,98 stepeni Celzijusa.
Iako je novi rekord tek neznatno viši od prethodnog, naučnici Kopernikove službe za klimatske promene (C3S) kao posebno problematično ističu činjenicu da je ova temperatura zabeležena u avgustu. Temperature svetskog okeana uglavnom dostižu maksimum u martu i aprilu, nakon leta na južnoj hemisferi, na kojoj se nalazi veći deo okeanske površine.
Izuzetno jak El Ninjo doprinosi rastu temperature okeana
Ono što dodatno zabrinjava jeste razvoj snažnog El Ninja u tropskom delu Tihog okeana. Dodatno zagreva okean, čija temperatura već decenijama raste usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Svetska meteorološka organizacija očekuje da će El Ninjo nastaviti da jača tokom narednih meseci, dok prognoze C3S-a ukazuju da bi mogao dostići nivoe kakvi nisu zabeleženi nekoliko decenija.
To bi moglo dodatno da podigne temperaturu okeana. Ipak, najjače posledice El Ninja se obično osećaju tek naredne godine, zbog čega neki naučnici predviđaju da će 2027. godina biti najtoplija otkako se vrše merenja.
Zagrevanje okeana ima dalekosežne posledice za ljude i ekosisteme
Tokom cele 2026. beležene su rekordne ili temperature mora bliske rekordnim, što, prema C3S-u, pokazuje da veliki deo svetskog okeana ostaje neuobičajeno topao.
Više temperature okeana doprinose porastu nivoa mora putem termalnog širenja, što povećava rizike za obalne zajednice i ostrvske države na niskim nadmorskim visinama. Takođe povećavaju verovatnoću i intenzitet morskih toplotnih talasa koji mogu da nanesu štetu koralnim grebenima, livadama morske trave i drugim ekosistemima, ali i ribarstvu i akvakulturi.
Topliji okean povećava i verovatnoću ekstremnih vremenskih događaja, jer prenosi više toplote i vlage u atmosferu, što može doprineti intenzivnijim padavinama i pojedinim olujnim sistemima. Zagrejan okean je, takođe, manje efikasan u apsorpciji CO2 iz atmosfere.
