Požar u Deliblatskoj peščari, koji se tokom poslednjih mesec dana više puta ponovo aktivirao, uništio je najmanje 3.960 hektara. Situacija se juče dodatno pogoršala kada se vatra približila Grebencu, gde je snimljen vatreni tornado.
Vatreni vrtlog nastaje kada se snažan uzlazni tok vrelog vazduha iznad požara spoji sa rotirajućim strujanjem koje stvaraju vetar i konfiguracija terena, formirajući stub plamena, pepela i dima. Jedan takav vrtlog uočen je juče u mestu Grebenac u Deliblatskoj peščari.
Požar u Deliblatskoj peščari je danas, 20. avgusta, dostigao svoj vrhunac. Enormne količine produkata sagorevanja se ispuštaju u atmosferu, a na satelitskom snimku, na više mesta, je detektovano najveće toplotno zračenje od kako je požar u Deliblatskoj peščari počeo. Iz mesta… pic.twitter.com/6oYbcUzZYO
— Hailz Serbia (@Hailz_Serbia) August 20, 2026
Jaki šumski požari, poput ovog u Deliblatskoj peščari, mogu da utiču na lokalne vremenske uslove i formiraju sopstvene oblake i oluje. Velika količina toplote koja se oslobađa sagorevanjem vegetacije, zagreva vazduh i podstiče njegovo brzo podizanje na veće visine. Hladniji vazduh iz okoline tada kreće ka požaru i zamenjuje vazduh koji se podiže.
Ukoliko topao i vlagom bogat vazduh dostigne dovoljnu visinu, vodena para počinje da se kondenzuje i nastaje kumulus flamagenitus, poznatiji kao pirokumulus. Ako oblak nastavi da se razvija uvis, može da preraste u kumulonimbus flamagenitus, poznat i kao pirokumulonimbus, odnosno vatreni olujni oblak. Jedan takav oblak formirao se iznad Deliblatske peščare 6. avgusta, navelo je Javno preduzeće Vojvodinašume.
Na većim visinama, deo kapljica vode u pirokumulonimbusu se zamrzava. Sudaranjem kapljica i čestica leda razdvajaju se električni naboji, što može dovesti do pojave munja i grmljavine.
U zoni snažnog požara prisutna su jaka turbulentna strujanja vazduha. Intenzivna toplota požara stvara snažan uzlazni tok, koji zatim uvlači hladniji vazduh sa strane. Kada ova strujanja naiđu na vetar ili stupe u interakciju sa reljefom i drugim preprekama, mogu da počnu da se rotiraju, formirajući usijani vrtlog vatre, pepela i dima, sličan tornadu.
Temperatura u središtu najintenzivnijih vatrenih tornada može da pređe 1.000 stepeni Celzijusa. Vrtlozi mogu da podignu i prenesu žar i zapaljeni materijal, izazivajući nova žarišta dalje od glavnog fronta požara. Nepredvidivost novih žarišta povećava opasnost po stanovnike i vatrogasce koji se bore s plamenom.
Za mesec dana izgorelo skoro 4.000 hektara
Prvi požar u Deliblatskoj peščari uočen je pre tačno mesec dana, 21. jula. Javno preduzeće Vojvodinašume, koje je nadležno za ovo područje, objavilo je za N1 da je požar uočen zahvaljujući sistemu za ranu detekciju i da je vrlo brzo lokalizovan i ugašen. Nakon pojave još nekoliko požara u narednim danima, stanje se naglo pogoršalo 5. avgusta, kada je izbio požar koji i dalje ne jenjava.
Deliblatska peščara je specijalni rezervat prirode. Poznata je i kao Evropska Sahara, jer je najveća peščana površina u Evropi i dom za veliki broj životinja i više od 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge retke i endemske.
Proglašena vanredna situacija na delu teritorije opštine Bela Crkva
Prema poslednjim podacima JP Vojvodinašume, od ukupno 35.000 hektara, na koliko se peščara prostire, do sada je izgorelo više od 3.960 hektara.
Na delu teritorije opštine Bela Crkva je juče proglašena vanredna situacija jer je ugrožena bezbednost ljudi i imovine. Hitne mere obuhvataju Trujino naselje, Kajtasovo i Grebenac. Stanovnici Trujinog naselja evakuisani su iz preventivnih razloga. Prethodno je prekinuta isporuka prirodnog gasa potrošačima koji se gasom snabdevaju sa glavne merno-regulacione stanice Bela Crkva.
Pepeo prekrio deo Banata
Šumski požari nisu samo lokalni problem. Dim može da putuje stotinama, pa i hiljadama kilometara. Dim i pepeo iz Deliblatske peščare stigli su do više mesta u južnom Banatu. Naša sagovornica Ivana Kampfer iz Vršca kaže da je juče u toku dana stanje u gradu bilo apokaliptično.
„Juče je stvarno bilo da ne izađeš iz kuće. Kad sam otvorila prozor ujutru, mislila sam da se u mom dvorištu nešto zapalilo, toliko je smrdelo.“
Kampfer je u svom dvorištu snimila pepeo od požara.
Dim od požara je izuzetno štetan po zdravlje. Najproblematičnije su čestice PM2.5, čiji prečnik ne prelazi 2,5 mikrometara. One predstavljaju glavni zdravstveni rizik, jer mogu da prodru duboko u pluća i krvotok, a povezane su sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima
Klimatske promene i požari
Klimatske promene povećavaju rizik od požara, dok šumski požari, sa druge strane, intenziviraju klimatske promene zbog ispuštanja ogromnih količina CO2.
Rast emisija CO2 ubrzava klimatske promene i dovodi do dužih, toplijih i sušnijih perioda tokom godine, koji čine šume osetljivijima na požare. Požari zatim oslobađaju dodatne količine ugljenika, čime se stvara povratna sprega između njih i klimatskih promena.
Učestalost požara i štetu koju izazivaju povećava i produženje požarne sezone, pa se u Srbiji prvi požari beleže već u februaru, a poslednji u novembru.
