U svetlu geopolitičkih tenzija i ekstremnih meteoroloških neprilika, evropski elektroenergetski sistem je dokazao da može da zaštiti potrošače i industriju od divljanja cena fosilnih goriva, pokazuje izveštaj Power Barometer 2026 asocijacije Eurelectric. „I usred ovih previranja, vidimo jasan dokaz da Evropi isplati što se okrenula čistoj energiji“, izjavio je generalni sekretar Kristijan Rubi. Ipak, da bi se u potpunosti iskoristile prednosti domaće proizvodnje električne energije, neophodno je ubrzati primenu rešenja za skladištenje i fleksibilnost sistema, navodi se među najnovijim nalazima. Udeo čiste energije domaće proizvodnje dostigao je prošle godine 72 odsto.
Cene električne energije u Evropskoj uniji porasle su 22,8 odsto od februara do avgusta, dok su cene gasa skočile 88,4 procenta, istakao je Eurelectric – Unija elektroenergetske industrije, u svom izveštaju Power Barometer 2026. Čisti energenti su ublažili posledice rata u regionu Persijskog zaliva, ali su za jačanje Evrope neophodni skladišni kapaciteti, mreže i fleksibilnost, poručili su autori.
Cene gasa su zabeležile rast 41 odsto između februara i maja, pri blokadi Hormuskog tesnaca, u poređenju sa 40 procenata kod sirove nafte, pri čemu je cena struje pala sedam odsto! Nakon toga je nastupilo rekordno toplo leto.
Nordijski hidropotencijal je tada oslabio, a raspoloživost nuklearne energije je opala zbog visokih temperatura rečne vode i niskog vodostaja, ali i zbog planiranih radova na održavanju postrojenja.
Kada gledamo celokupni period, elektroenergetski sistem se pokazao znatno otpornijim na šokove nego tržište fosilnih goriva, navodi se u dokumentu. To je u kontekstu udela čistih izvora od 72% u proizvodnji električne energije u EU, što je ograničilo uticaj fosilnih goriva na cene struje. Inače, nuklearne elektrane se ubrajaju u u čistu proizvodnju električne energije, po pitanju emisija gasova s efektom staklene bašte, ali i zagađivanja vazduha.
Skok cena struje ni blizu vrhunca iz 2022. godine
Ovogodišnje izdanje izveštaja nazvano je The Power Proof da istakne dokaze što su cene struje porasle četiri puta manje nego gasa. Inače, skok cena električne energije nije bio ni blizu vrhunca zabeleženog 2022. godine.
„Godina 2026. donela je ozbiljne poremećaje na globalnim energetskim tržištima, što je još jednom razotkrilo rizike oslanjanja na uvozna fosilna goriva. I usred ovih previranja, vidimo jasan dokaz da Evropi isplati što se okrenula čistoj energiji“, naveo je u izveštaju generalni sekretar Eurelectrica Kristijan Rubi.
Predstavljajući ove podatke, on je ukazao na posledice ratova širom sveta, nestabilnost cena fosilnih goriva i inflatorne pritiske.
„Situacija je prilično loša. Ono što pokušavamo da uradimo jeste da se pobrinemo da donesemo ispravne odluke u ovom ključnom trenutku i da izvučemo prave zaključke na osnovu dokaza kojima raspolažemo“, rekao je Rubi.
Pitanje data centara se prvenstveno tiče planiranja mreže
Promene u potražnji za električnom energijom su pre odraz preraspodele, a ne rasta potrošnje, naglasio je Eurelectric. „Energetska intenzivna industrijska proizvodnja, koja je nekad držala težište evropske potrošnje električne energije, nije se u potpunosti oporavila. Ali rastu saobraćaj, grejanje i, sve brže, računarski kapaciteti koji podupiru veštačku inteligenciju“, dodaje se u izveštaju.
Godišnja potražnja za punjenje električnih vozila u EU skočila je neverovatnih 722% između 2020. i 2025. godine, na procenjenih 28,8 teravat-sati.
Što se tiče data centara, potražnja se javlja u klasterima umesto da se ravnomerno povećava po geografskoj karti, pa je to prvenstveno čini pitanjem planiranja mreže, navodi se u barometru. To takođe može biti više prednost nego teret: postojeća promenljivost potražnje data centara mogla bi da sa devet teravat-sati 2030. da se do 2040. podigne na 19 teravat-sati, a fleksibilan rad bi smanjio troškove nabavke električne energije četiri do pet procenata, izračunali su autori.
Baterijski sistemi za skladištenje energije u Bugarskoj su odgovor na cenovne pritiske
Bugarska, svetska velesila u skladištenju energije u baterijama, postala je minulog leta istaknuti primer uspešnog odgpovora na cenovne pritiske u najteže pogođenom regionu. Ukupna operativna snaga u toj zemlji premašila je 5,4 gigavata, a samo dve godine ranije bila je maltene na nuli.
Veleprodajne cene struje su u Bugarskoj 2024. bile 21,2 odsto iznad proseka EU, a 2026. svega 8,3%. Do ovog sažimanja došlo je zahvaljujući tome što sistemi za skladištenje apsorbuju solarnu energiju sredinom dana i oslobađaju je tokom večeri, naveo je Eurelectric.
Ali Evropa zaostaje: Skladišta na nivou mreže su prošle godine u zbiru iznosila 64 gigavata. Čak i sa 78 gigavata planiranog povećanja, to je i dalje daleko ispod cilja EU za 200 gigavata najkasnije 2030. godine.
Električni kotlovi doprineli da Finska održi cene najnižima u EU
Finska se oslanja i na jednu drugačiju tehnologiju za prilagođavanje potrošnje struje kretanju cena. Električni kotlovi u sistemima daljinskog grejanja gase se kada je struja skupa, a ponovo pokreću i akumuliraju energiju u vidu toplote kada cene padnu.
Instalisani kapacitet dostigao je nekih tri gigavata krajem prošle godine. Činio je četvrtinu vršnog opterećenja sistema.
„Stabilnost proizvodnje iz nuklearnih i hidroelektrana, uz dalji rast energije vetra, dodatno je pojačala ovaj efekat. Tu je reč o upravljanju potrošnjom i to već zaživelim na terenu, a ne o nekom proizvodu koji će tek pojaviti na tržištu. Daljinsko grejanje nije univerzalno rešenje, ali princip je da svako opterećenje koje se može vremenski pomeriti pretvara nestabilnost cena iz troška u šansu“, zaključili su autori.
Prosečna cena struje u Finskoj od marta do avgusta 2026. bila je najniža u Evropi, 38,91 evra za megavat-sat. Na ostalim tržištima je skočila za više od pedeset procenata.
U pravnom okviru moraju da ostanu tržišni signali podsticanja elektrifikacije
Radi jačanja energetske bezbednosti i konkurentnosti Evrope, Eurelectric poziva na ubrzavanje procedura za izdavanje dozvola u domenu mreža, skladištenja i čiste proizvodnje energije, snažnije podsticaje za fleksibilnost sistema i stabilan investicioni okvir u kojem bi opstali efikasni tržišni signali u korist elektrifikacije.
Ova asocijacija, koja predstavlja više od 3.500 kompanija u sektoru električne energije, apelovala je na prestanak penalizacije struje, kako ju je nazvala, u poređenju sa gasom. Da bi očuvali konkurentnost, donosioci odluka moraju da nađu ravnotežu između klimatskih mera i troškovne efikasnosti, zaključila je.
