Irska je imala najviše cene električne energije za potrošače koji nisu u kategoriji domaćinstva u Evropi u prvoj polovini 2026. godine, dok je Srbija zabeležila najvišu cenu na Zapadnom Balkanu.
U prvoj polovini 2026. godine, prosečna cena električne energije za potrošače koji nisu domaćinstva u Evropskoj uniji iznosila je 18 evrocenti po kilovat-satu, što je smanjenje od dva odsto u odnosu na drugu polovinu 2025. godine, saopštio je Evrostat.
Cena je nastavila silazni trend zabeležen tokom prethodne godine. Prosečna cena od 18 evrocenti je, takođe, bila 5,4 odsto manja nego u prvoj polovini 2025. godine.
Podaci se odnose na prosečne cene za potrošače koji nisu domaćinstva sa godišnjom potrošnjom između 500 MWh i 2.000 MWh.
Najviše cene struje u prvoj polovini 2026. godine zabeležene su u Irskoj (27 evrocenti po kilovat-satu), Kipru i Italiji (po 23 evrocenta). U poređenju sa prvom polovinom 2025. godine, poredak prve tri zemlje se nije promenio.
Finska (devet evrocenti), Švedska (12 evrocenti), Danska, Španija i Portugalija (po 13 evrocenti) zabeležile su najniže cene u prvoj polovini 2026. godine, prema najnovijim podacima.
Samo je Finska zadržala svoj rang iz istog perioda 2025. godine.
Srbija na prvom mestu na Zapadnom Balkanu
Sa 15,28 evrocenti za kWh, Srbija je držala vodeću poziciju na Zapadnom Balkanu u prvoj polovini 2026. godine, što je ista pozicija kao u prvoj polovini 2025. godine. Od 38 analiziranih evropskih zemalja, zauzela je 18. mesto.
Iza Srbije slede Albanija (13,37 evrocenti), Bosna i Hercegovina (11,86), Severna Makedonija (11,83) i Crna Gora (8,92).
Što se tiče ostalih zemalja bivše Jugoslavije, cena u Hrvatskoj (16,10 evrocenti) bila je viša nego u Srbiji, dok je Slovenija (14,63) imala nižu cenu od nje.
Cene pale u 19 zemalja EU
U prvoj polovini 2026. godine, 19 zemalja EU zabeležilo je pad cena električne energije za potrošače van kategorije domaćinstva u odnosu na isti period 2025. godine, što ukazuje na opšti silazni trend, naglasio je Eurostat.
Najveći pad zabeležen je u Luksemburgu (-23,8 odsto), Češkoj (-11,9 odsto) i Grčkoj (-11,8 odsto).
S druge strane, cene su porasle u osam zemalja, pri čemu su najveća poskupljenja zabeležena u Švedskoj (+18,8 odsto), Finskoj (+18,7 odsto) i Bugarskoj (+14,2 odsto), navodi se u izveštaju.
