Cene električne energije za domaćinstva u Evropi, u nacionalnim valutama, najviše su porasle u Rumuniji, dok je Danska zabeležila najveći pad u prvoj polovini 2026. godine u odnosu na prvu polovinu 2025. godine, prema najnovijim podacima agencije Eurostat. U zemljama Zapadnog Balkana cene struje u evrima su ostale gotovo nepromenjene.
Redovni polugodišnji podaci statističke agencije Evropske unije Eurostat obuhvataju cene električne energije za domaćinstva sa godišnjom potrošnjom između 2.500 kWh i 4.999 kWh, izražene u evrima i u standardu kupovne moći (purchasing power stadards – PPS) na 100 kWh. Ovaj drugi pokazatelj, koji koristi Eurostat, uzima u obzir odnos između nominalnih cena i stvarne kupovne moći građana.
Eurostat takođe prikazuje podatke o cenama izraženim u nacionalnim valutama.
Cene u evrima u regionu Zapadnog Balkana su ostale manje-više iste, uz manja poskupljenja i čak jedno pojeftinjenje. Nije se promenio ni redosled zemalja po visni cene.
Srbija je prva sa 11,9 evrocenti, sledi Albanija (rast sa 11,7 na 11,9), zatim Severna Makedonija (11,6), Crna Gora (rast sa 9,9 na 10,3), BiH (rast sa 9,6 na 9,9).
Kosovo* je imalo cenu od 8,69 evrocenti, što je pojeftinjenje u odnosu na 8,77 u drugoj polovini 2025, pokazali su podaci evropske agencije.
U Rumuniji su cene električne energije porasle 51,6 odsto
Unutar EU, najznačajnije promene zabeležene su u kategoriji cena izraženih u nacionalnim valutama.
U poređenju sa prvom polovinom 2025. godine, cene električne energije su značajno porasle u Rumuniji (51,6 odsto), Irskoj (19,8 odsto) i Finskoj (18,4 odsto). Nasuprot tome, neke zemlje su zabeležile veliki pad cena, pri čemu se posebno ističu Danska (31,7 odsto) i Luksemburg ( 24,1 odsto).
Povećanje cena u Rumuniji i Irskoj predstavlja nastavak trenda. U drugoj polovini 2025. godine, rast cena iznosio je 58,6 odsto u Rumuniji i 32,7 odsto u Irskoj. Sa druge strane, Danska nastavlja da ide u suprotnom smeru, uz pad od 11,9 odsto u istom periodu.
Cene su i dalje znatno iznad nivoa zabeleženih pre energetske krize 2022.
U prvoj polovini 2026. godine, prosečne cene električne energije za domaćinstva u EU smanjene su 2,2 odsto na 28 evrocenti po kWh, sa 29 evrocenti, koliko su iznosile u drugoj polovini 2025. godine.
Eurostat ističe da su cene ostale znatno iznad nivoa zabeleženih pre energetske krize 2022. godine.
Irska je zabeležila najviše cene električne energije – 39 evrocenti po kWh, a slede je Nemačka i Belgija (obe sa 36 evrocenti). Nasuprot tome, najjeftinjja struja bila je u Mađarskoj (11 evrocenti), kao i na Malti i u Bugarskoj (13 evrocenti). Prva tri mesta i na vrhu i na dnu liste cena zauzele su iste zemlje kao u drugoj polovini 2025. godine.
Istovremeno, porezi i dažbine su takođe blago pali, pri čemu je njihov udeo u konačnom računu smanjen 0,5 procentnih poena – sa 28,9 odsto u drugoj polovini 2025. na 28,4 odsto u prvoj polovini 2026. godine, navodi se u izveštaju.
Cene električne energije za domaćinstva bile su najviše u Rumuniji, mereno prema standardu kupovne moći
Kada se izraze prema standardu kupovne moći (PPS), cene električne energije za domaćinstva bile su najviše u Rumuniji (46,9), dok su u drugoj polovini 2025. godine iznosile 49,52.
Poljska zauzima drugo mesto (41,1), a Češka treće (34,3). U poređenju sa drugom polovinom 2025. godine, ove dve zemlje su samo zamenile mesta.
Najniže cene, mereno prema PPS-u, zabeležene su na Malti (13,8), u Mađarskoj (14,7) i Luksemburgu (15,5). Prve dve pozicije ostale su nepromenjene, dok je Luksemburg na trećem mestu zamenio Finsku, pokazali su podaci agencije Eurostat.
