Evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen upozorio je na novu energetsku krizu i predstojeću tešku zimu za građane i privredu Evropske unije te ukazao na uporno visoke cene gasa i naftnih derivata. Poručio je državama članicama da subvencije za fosilna goriva moraju biti ciljane i privremene. „Učinite sve što možete da se što brže okrećete od fosilnih goriva, što znači više obnovljivih izvora, veća energetska efikasnost, elektrifikacija kroz odbacivanje gasnih i naftnih kotlova u korist električnih toplotnih pumpi, kao i električna vozila umesto automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem“, dodao je Jergensen.
Evropska unija je pokrenula dijalog sa operatorima rafinerija kako bi prevazišla nedostatak domaćih kapaciteta u uslovima veoma visokih cena naftnih derivata tokom proteklih meseci. Prirodni gas je trenutno najskuplji u poslednje četiri godine, što se preliva i na sektor električne energije. Kotacije na evropskim berzama struje za dan unapred su u velikom porastu poslednjih par nedelja, u čemu prednjače Jugoistočna Evropa i Mađarska, a Srbija je više puta imala najviše cene na kontinentu.
„Nema sumnje da ministri iz svih država članica znaju da se suočavamo sa teškom zimom, da nas usled krize u kojoj se trenutno nalazimo, zbog situacije na Bliskom istoku, očekuju veoma visoke cene i gasa i naftnih derivata. Ne očekujemo probleme sa bezbednošću snabdevanja kao takvom. Ali građanima koji se muče da plate svoje račune to možda i nije važno“, izjavio je evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen.
Direktno subvencionisanje fosilnih goriva ponekad može biti neophodno
Govoreći nakon sastanka ministara energetike u okviru Saveta Evropske unije, priznao je da direktno subvencionisanje fosilnih goriva ponekad može biti neophodno. Međutim, Jergensen je naglasio da takve mere moraju biti ciljane i privremene.
Pozvao je države članice da se što brže preorijentišu od fosilnih goriva u korist elektrifikacije – prvenstveno toplotnih pumpi umesto naftnih ili gasnih kotlova i električnih vozila umesto automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i uz povećanje energetske efikasnosti.
„U procesu smo stabilizacije tržišta dizela najbolje što možemo, a počinje zima“, naveo je Jergensen.
Računi za gorivo u Evropskoj uniji u uzletu
Države članice su ponovo potvrdile svoju posvećenost ubrzanom puštanju u promet 42,6 miliona barela iz strateških rezervi tokom narednih meseci. Polovinu te količine činilo bi dizel-gorivo.
„Evropa se ponovo, usled geopolitičkih previranja, suočava sa još jednom energetskom krizom. Kao i 2022. godine, nakon ilegalne invazije Rusije na Ukrajinu, cene sirove nafte i naftnih derivata značajno su porasle širom sveta. A računi za gorivo u EU su u uzletu“, izjavio je Jergensen ranije ove nedelje, na početku razgovora sa predstavnicima rafinerija.
Dizel čini polovinu količine koja će biti puštena iz strateških rezervi na tržište
Podsećajući na projekciju Međunarodne agencije za energetiku, komesar je naveo da se očekuje da će globalno tržište dizela ostati tesno još tokom velikog dela 2027. te da će to cene održati visokima.
Tokom protekle dve decenije, četvrtina rafinerija u EU je zatvorena, što je dovelo do pada ukupnog kapaciteta za 10 odsto, objasnio je.
EU sprovodi kratkoročne intervencije, ali i strukturna prilagođavanja kako bi ublažila skokove cena
Inače, očekivanje dugoročno visokih cena podstiče investicije. Međutim, za EU je ovo je hitno, ali i strateško pitanje, relevantno za bezbednost i odbranu.
„Moramo stvoriti ambijent podrške domaćoj proizvodnji goriva u Evropi, uz dugoročnu održivost evropske prerade nafte uporedo sa dekarbonizacijom EU. Gledajući dalje u budućnost, rafinerije i novi učesnici na tržištu moraju stupiti na put veće proizvodnje biogoriva i e-goriva“, dodao je Jergensen.
Prirodni gas skočio na preko 100 evra po megavat-satu
Cena fjučersa nafte tipa Brent na najvišem je nivou od maja, kada je kriza u snabdevanju usled rata u Iranu dostigla vrhunac. Referentni ugovor danas je dostizao i više od 114 američkih dolara po barelu.
Terminski ugovori za prirodni gas na holandskom čvorištu TTF premašili su 100 evra po megavat-satu prvi put od novembra 2022. godine, kada se energetska kriza smirivala. Danas je cena dotakla 103,9 evra po megavat-satu, što je preko deset puta više od ekvivalenta u Sjedinjenim Državama.
Budući da gas i diktira cene električne energije, one su poslednjih nedelja skočile na izuzetno visoke nivoe. Gas još od leta poskupljuje znatno brže od sirove nafte.
Kao i nekoliko puta u proteklih nekoliko nedelja, Srbija danas ima najvišu cenu sa tržišta električne energije za dan unapred – 291 evro po megavat-satu za 31. oktobar. Sledeće na listi su Austrija, Mađarska i Švajcarska, sa 253 evra po megavat-satu.
Najviša cena ovog meseca zabeležena je takođe u Srbiji, 329 evra po megavat-satu za 10. oktobar. Ova zemlja se poslednjih par godina sve više oslanja na uvoz.
