Tekuću godinu je obeležio niz ekstremnih vremenskih pojava, a žrtva izuzetno toplog leta u Evropi je i glečer na Triglavu, najvišoj planini u Sloveniji.
Između 1983. i 2003. glečer na Triglavu je izgubio 93 odsto svoje površine, te se njegova površina smanjila na manje od jednog hektara. Ipak, na iznenađenje istraživača, uspeo je da se održi još dve decenije.
U poslednjih pet godina, od kojih su u Evropi neke bile među najtoplijima u istoriji merenja, ledena masa svela se na svega nekoliko izolovanih površina, da bi se na kraju leta 2026. i one potpuno istopile.
Matija Zorn, direktor Geografskog instituta Anton Melik, izjavio je za Guardian da Triglav ima centralno mesto u slovenačkom nacionalnom identitetu, a i da nestanak glečera predstavlja i gubitak važnog izvora podataka i pokazatelja klimatskih promena.
„Svake godine sam znao da će leda biti sve manje. Ali svake godine me je šokiralo koliko ga je zapravo manje ostalo“, rekao je Zorn.
Triglav je prikazan i na slovenačkoj zastavi, a stanovnici ove države smatraju da bi svaki njen građanin trebalo da se popne na njega bar jednom u životu.
Nekadašnji alpski glečeri danas su mesečevi pejzaži
Evropa je od maja pa sve do septembra ove godine bila pogođena jakim i dugotrajnim toplotnim talasima. Sve češći i intenzivniji toplotni talasi povezani su sa klimatskim promenama izazvanim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, upozoravaju naučnici.
Ovogodišnji toplotni talasi nisu poštedeli ni Alpe, gde su se nekadašnji beli glečeri povukli, ostavljajući za sobom kamenite površine koje naučnici opisuju kao mesečeve pejzaže.
U poslednjih pet godina nestala je gotovo petina ledene mase glečera u Švajcarskoj
Gotovo polovina svih alpskih glečera nalazi se u Švajcarskoj. Glaciolozi iz ove zemlje su nedavno saopštili da je u poslednjih pet godina nestala gotovo petina ledene mase glečera u toj zemlji. Samo u 2026. godini, ukupna zapremina glečera smanjena je za 5,5 odsto.
U Sloveniji su jugoistočni obronci Alpa. Sredinom 19. veka, Triglavski glečer je, prema procenama, zauzimao 40 hektara. Naučnici su prva zvanična merenja sproveli tek 1946. godine. Površina je tada iznosila svega 14 hektara.
Zorn, koji je u merenjima ovog glečera prvi put učestvovao 2001. godine, rekao je da je brzina promena bila iznenađujuća čak i tokom decenija u kojima se održao duže nego što se očekivalo.
Naučnici su pronašli led u pećinama ispod Triglava
„Topljenje je neverovatno. Godine 2022. uzeli smo uzorak leda za geohemijsku analizu i led je na tom mestu bio debeo oko pet metara. Sledeće godine stajao sam na istom mestu, ali ne na ledu, već na steni“, rekao je Zorn.
Iako se glečer u potpunosti istopio, naučnici su pronašli led u pećinama ispod Triglava, jer je povlačenje glečera otkrilo nove vertikalne kanale u stenama.
Jedini preostali glečer u Sloveniji nalazi se na planini Skuta. Međutim, iako je bolje zaštićen od sunčevog zračenja nego njegov nekadašnji parnjak na Triglavu, i ovaj je izgubio od površine i debljine, a procenjuje se da bi mogao da opstane još nekoliko godina.
Miha Pavšek, glaciolog i planinski vodič, izjavio je da se „priroda menja pred našim očima“, ali da ljudi još ne shvataju dovoljno ozbiljno te promene.
„Postoje stvari za koje su ljudi verovali da su večne. Glečeri očigledno nisu“, istakao je Pavšek.
