Topljenje glečera: vodotornjevi sveta gube bitku sa klimatskim promenama

Tema najnovijeg izveštaja Ujedinjenih nacija o razvoju vodnih resursa su planine i glečeri. Stručnjaci ističu da su glečeri najvidljiviji pokazatelj planete u krizi, jer globalno zagrevanje dovodi do njihovog topljenja, što za posledicu ima veliki broj negativnih ekoloških, ekonomskih i socijalnih efekata.

Godišnji izveštaj svetske organizacije o razvoju vodnih resursa svake godine obrađuje različite aspekte vode i sanitarnih uslova. Ovogodišnji fokus je na planinama i glečerima, budući da je Generalna skupština UN 2022. godine usvojila rezoluciju kojom je 2025. proglašena Međunarodnom godinom očuvanja glečera. Istim dokumentom, 21. mart je ustanovljen kao Svetski dan glečera, uoči Svetskog dana voda.

Planine se često nazivaju svetskim vodotornjevima zbog svoje značajne uloge u globalnom ciklusu vode. Tokom zime, sneg i led se akumuliraju na visokim nadmorskim visinama, a zatim se tokom leta tope, osiguravajući stalan dotok vode u reke. Prema procenama iz izveštaja, oko dve milijarde ljudi zavisi od ovog izvora vode.

Planine obezbeđuju do 60 odsto godišnjeg globalnog dotoka slatke vode odnosno između 40 i 90 odsto u različitim regionima. Energetski sektor se takođe oslanja na ove vode, a izveštaj navodi da se čak 85 odsto energije u hidroelektranama u andskim zemljama proizvodi u planinskim područjima. Čak dve trećine navodnjavanja u poljoprivredi zavisi od oticanja vode sa planina.

Topljenje glečera posledica i uzrok globalnog zagrevanja

Kako globalne temperature rastu, sve više padavina u planinskim oblastima dolazi u obliku kiše umesto snega, što dovodi do smanjenja snežnog pokrivača i njegovog ranijeg topljenja. Većina planinske vode potiče od otapanja snega, ali značajan izvor predstavljaju i glečeri. Glečer je pokretna ledena masa, odnosno ledena reka, koja nastaje na mestima gde sneg ne uspeva da se otopi, već se godinama taloži.

Oko 10 odsto svetske kopnene površine prekriveno je sa oko 200.000 glečera, koji čuvaju skoro 70 odsto slatke vode na Zemlji. Novi izveštaj UN-a pokazuje da su svi planinski lanci pogođeni otapanjem glečera usled globalnog zagrevanja, a nedavna studija upozorava da će glečeri na jednoj trećini ovih lokacija nestati do 2050. godine.

Neki glečeri su potpuno nestali

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, 2023. godine glečeri su izgubili više od 600 gigatona vode, što je najveći gubitak u poslednjih 50 godina.

Neki glečeri su potpuno nestali. Kolumbija je izgubila 90 odsto. Izveštaj predviđa da će, uz globalno zagrevanje od 1,5 do četiri stepena Celzijusa, glečeri pre kraja veka izgubiti između 26 i 41 odsto svoje mase iz 2015. godine.

Otapanje glečera izaziva brojne negativne posledice. Naglo topljenje povećava rizik od poplava i klizišta, ali i doprinosi rastu nivoa mora. Danas je 20 centimetara viši nego 1900. godine.

Značaj glečera ogleda se i u njihovoj sposobnosti da reflektuju sunčevo zračenje, što pomaže u regulaciji temperature na Zemlji. Kako su glečeri sve tanji i manji, planeta apsorbuje više toplote, što dodatno ubrzava globalno zagrevanje.

Glečeri su najvidljivijim pokazateljem planete u krizi

Planine čine jednu četvrtinu Zemljine površine i dom su jedinstvenim ekosistemima, istakli su autori izveštaja. Globalno zagrevanje, prema njihovom mišljenju, izazvaće migraciju vrsta koje ih nastanjuju na veće nadmorske visine. Kako zagrevanje čini vodeni ciklus nepredvidljivijim i ekstremnijim, mnoge vrste će se suočiti sa dodatnim stresorima.

U izveštaju se navodi da pored klimatskih promena i brza i neplanska urbanizacija planinskih regiona dodatno ugroža planinske ekosisteme. Na primer, krčenje šuma povećava rizik od klizišta i iznenadnih poplava glečerskih jezera.

Topljenje glečera i snežnog pokrivača snažno utiče na domorodačke narode i lokalne zajednice

Topljenje glečera i snežnog pokrivača snažno utiče na domorodačke narode i lokalne zajednice, čiji su kulturni i duhovni identiteti usko povezani s planinama, napomenuto je u dokumentu. Na primer, narod Bakonzo iz Ugande veruje da bi nestanak leda mogao izazvati gnev bogova.

Stručnjaci ističu da su glečeri najvidljiviji pokazatelj planete u krizi i pozivaju na hitne mere prilagođavanja i povećanje finansiranja za njihovo očuvanje.

Izveštaj istuče i primere adaptacije. U Andima, zajednice postavljaju odvodne cevi, veštačke brane i sisteme ranog upozoravanja kako bi povećale otpornost na poplavne talase izazvane topljenjem glečera.

Glečer Rona u Švajcarskoj prekriven je belim navlakama kako bi se smanjilo njegovo topljenje. U Ladaku, na severu Indije, meštani su razvili različite vrste rezervoara leda kako bi obezbedili dovoljne zalihe vode.