Foto: Balkan Green Energy News
Rat na Bliskom istoku, kao neka vrsta nastavka sukoba u Ukrajini, primorava zemlje Zapadnog Balkana da kratkoročno rade na obezbeđenju redovnog snabdevanja svojih tržišta, a dugoročno na alternativnim pravcima snabdevanja energijom i energentima. Ministri energetike zemalja Zapadnog Balkana saglasili su se na Beogradskom energetskom forumu 2026. (BEF 2026) da jačanje nacionalne i prekogranične infrastrukture za prirodni gas, električnu energiju i naftu, kao i čvršća regionalna saradnja, predstavljaju odgovor na oba izazova.
Uprkos energetskoj krizi, za koju mnogi predviđaju da će se tek zaoštriti, ministri energetike Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije nemaju dilemu da usklađivanje sa standardima Evropske unije i razvoj obnovljive energije ostaju prioriteti.
Iskustva Azerbejdžana, koja je predstavio Elnur Soltanov, zamenik ministra energetike, uklopila su se u razmišljanja ministara Zapadnog Balkana. Zemlja sa trusnog Kavkaza nudi isporuke nafte i prirodnog gasa, a priprema i izvoz zelene energije.
Moderator panela Radivoje Petrikić, rukovodeći partner advokatske kancelarije CMS Beograd, istakao je da živimo u vremenu kada ratovi u Ukrajini i na Bliskom Istoku dramatično prekomponuju energetski sektor i primoravaju čitave kontinente da preispituju svoje lance snabdevanja.
Transformacija, smatra, ima duboke posledice i na Zapadni Balkan, koji je tradicionalno vezan za energetske koridore ugrožene ratovima.
Rast prodaje goriva u pograničnim krajevima Severne Makedonije i Crne Gore
Skoro sve zemlje regiona bile su primorane da smanjuju poreska opterećenja kako bi obuzdale drastičan rast cena naftnih derivata zbog poskupljenja sirove nafte.
Usled najnižih cena u regionu Severna Makedonija i Crna Gora beleže povećanje potrošnje u pograničnim delovima svojih zemalja, prva čak do 30 odsto. Položaj Severne Makedonije se početkom godine dodatno popravio zbog puštanja u rad produktovod sa Grčkom, pa je do kraja aprila transportovano 145.000 metara kubnih dizela što je 30 odsto plana za 2026.
Federacija BiH (FBiH) je otvorila prvi naftni terminal Blažuj, nedaleko od Sarajeva, kapaciteta 42 miliona litara nafte i derivata, a priprema gradnju još tri.
Energetska kriza (ni)je promenila strateške pravce razvoja
Energetska kriza nije, prema mišljenju ministara regiona, izmenila strateške pravce razvoja, ali skreću pažnju na promene u energetskim politikama koje se dešavaju u Evropi i svetu.
Severna Makedonija je, prema rečima ministarke Sanje Božinovske, za promene počela da se sprema prošle godine time što je donela Zakon o energetici usklađen sa EU pravilima.
Porasla su ulaganja u zelenu energiju, pa je udeo obnovljivih izvora u instaliranom kapacitetu za proizvodnju električne energije povećan na 58 odsto, a udeo u proizvodnji na 46 odsto.
YESS Power je instalirao prvi veliki baterijski sistem za skladištenje energije (BESS) na Zapadnom Balkanu.
“Rat je samo ubrzao sve procese”, zaključila je Božinovska.
Šahmanović: Crna Gora pokušava da kroz međudržavne sporazume nadoknadi vreme koje je izgubila
Crnogorski ministar Admir Šahmanović je istakao da u svakoj krizi postoje velike razvojne šanse, i Crna Gora je na taj način razumela svoj zadatak.
U poslednjih godinu dana fokusirali su se na usklađivanje zakonodavstva sa EU, i jako su blizu da zatvore Poglavlje 15 – energetika, u pregovorima sa EU. Računaju da će se to desiti u narednih nekoliko meseci.
Razvojem data centara i veštačke inteligencije (AI) potrošnja struje u Evropi će se povećati, i tu, kaže Šahmanović, Crna Gora vidi svoju šansu.
„Mislim da u budućnosti neće biti razlike između velikih i malih nacija, već da li ta država ima dovoljne električne energije, pogotovo ako dolazi iz OIE“, istakao je on.
Crna Gora, istakao je, pokušava da kroz međudržavne sporazume nadoknadi vreme koje je izgubila.
Ministar je podsetio da je u toku proces spajanja tržišta električna energije sa EU, kroz projekat sa Italijom, a da je pri kraju gradnja crnogorske deonica Transbalkanskog koridora.
To je sve, kako je naglasilo, uslovilo, zajedno sa svim ostalim rezultatima, dogovor sa Ternom o drugoj žili kabla podmorskog kabla sa Italijom kako bi se duplirao postojeći kapacitet i zemlja pozicionirala kao energetski most između Zapadnog Balkana i EU.
„Želimo da Crna Gora postane važan strateški partner EU kroz snabdjevanje električne energije po povoljnim cijenama iz obnovljivih izvore energije“, podvukao je Šahmanović.
Đokić: Energetska politika u Evropi se na određeni način menja
Petar Đokić, ministar energetike Republike Srpske, je podsetio da su u prethodnom periodu maksimalno prilagodili pravni okvir zakonodavstvu EU. Nastavljaju tim putem, pa će uskoro u skupštini biti usvojene izmene Zakona o energetici koje će omogućiti skladištenje energije kao novu delatnost.
U poslednjih nekoliko godina izgrađene su elektrane snage 540 MW, i Đokić smatra da će vlasnici ovih postrojenja, ali i novi investitori, biti motivisani da instaliranjem baterija njihova postrojenja budu efikasnija, kao i da ubrzaju otplatu ulaganja.
RS je, prema njegovim rečima, zabrinuta samo zbog jedne činjenice, a to je da se energetska politika u Evropi menja. Primer toga je, kako je dodao, gasni sektor.
RS je nedavno potpisala ugovor vredan 1,029 milijardi KM o gradnji gasovoda dužine 500 kilometara, koji bi trebalo da bude završen za četiri godine. Ali, kako kaže Đokić, pitanje je da li će imati mogućnost pristupa svim izvorima snabdevanja gasom. Kao primer navodi Severni tok čije se korišćenje sprečava političkim odlukama, a pita se da li bi i Turski tok, kojim se sada snabdeva RS, mogao doživeti istu sudbinu.
On je istakao i odličnu saradnju sa Vedranom Lakićem, ministrom iz Federacije BiH, koji je uzvratio da je saradnja “savršena”.
Lakić: Moramo se regionalno povezati u tri sektora – gas, električna energija i nafta
I Lakić je skrenuo pažnju da različite strane sveta različito gledaju na budućnost energetike i to je svima jedno fino upozorenje.
„Ali, i poruka da moramo ustvari poći od svojih interesa i potreba unutar svake države. Posebno je značajno da se moramo regionalno povezati u tri sektora – gas, električna energija i nafta“, smatra on.
U svetlu odluke EU, kako je naveo, da se od 2028. prekine korišćenje ruskog gasa, FBiH gradi Južnu gasnu interkonekciju, projekat vredan 1,5 milijardi evra.
“Mi stvarno više nemamo vremena za bilo kakvu priču o tranziciji. Moramo promptno djelovati i pokazivati djelima kako ćemo spasiti energetski sektor i dodatno ga razviti”, upozorio je Lakić.
Ministar je naveo da žele da energetsku komunikaciju kakvu su uspostavili sa Hrvatskom u vezi sa gasovodom sada naprave i sa Srbijom u vezi sa tri hidroelektrane u srednjem toku reke Drine.
Joksimović: Uvođenje varijabilnih obnovljivih izvora energije ne po svaku cenu
U delu pravedne tranzicije FBiH je, prema Lakićevim rečima, bez socijalnih nemira donela odluku da zatvori prvi rudnik – Zenica, kao i da izgradi dve solarne elektrane u rudnicima Banovići i Kreka.
Ali, kako je dodao, neće se odreći rudarskog sektora, pa ostalih šest rudnika mora da poveća proizvodnju da bi se obezbedila proizvodnja bazne energije u dve termoelektrane.
Srbija je, prema rečima Jovane Joksimović, pomoćnice ministarke, već definisala regulatorne i strateške okvire, koji su usaglašeni sa međunarodnim obavezama i EU integracijama, ali i sa nacionalnim interesima.
„Uvođenje varijabilnih obnovljivih izvora energije ne po svaku cenu, vodeći računa o energetskom sistemu i radeći diverzifikaciji energetskog miksa”, rekla je ona.
Podsetila je da Srbija razmatra i korišćenje nuklearne energije kao energije bez štetnih emisija.
Azarbejdžan nudi naftu, gas i zelenu energiju
Novi izvori i pravci snabdevanja su baš ono što Zapadnom Balkanu može da ponudi Azerbejdžan.
Elnur Soltanov, zamenik ministra energetike, istakao je da pored naftnog i gasnog koridora, razvijaju i zeleni energetski koridor.
„Zeleni koridor Azerbejdžan-Evropa radimo sa Gruzijom, Rumunijom i Mađarskom, a druge zemlje su dobrodošle da se pridruže“, dodao je on.
Zamenik ministra je podsetio da je 2022. godine potpisan memorandum o razumevanju između Evropske komisije i Azerbejdžana o dupliranju izvoza u EU sa deset milijardi kubnih metara na dvadeset milijardi preko Južnog gasnog koridora.
Sada Azerbejdžan proizvodi 50 milijardi kubika, a izvozi 25 milijardi, od čega 12-13 milijardi u evropske zemlje.
S obzirom da nema izlaz na more Azerbejdžan gas može da izvozi samo cevovodom, ne i brodovima kao tečni prirodni gas (LNG). To komplikuje situaciju jer se kod LNG-a kupac može lakše naći, što nije slučaj kod cevovoda.
“Azerbejdžan ima resurse prirodnog gasa i može preuzeti rizik da sam razvije drugu fazu Južnog gasnog koridora. Ali istovremeno, to zahteva dugoročne ugovore o kupovini. Istovremeno, potrebna je i finansijska podrška”, otkrio je Soltanov.
Nove investicije u narednih deset godina
U narednih pet do deset godina ministri regiona očekuju završetak usklađivanja nacionalnih pravnih okvira sa standardima EU i realizaciju započetih i novih projekata za prenosnu infrastrukturu i proizvodnju električne energije.
Severna Makedonija i FBiH planiraju da završe gradnju gasnih interkonekcija sa susednim zemljama – Grčkom i Srbijom odnosno Hrvatskom.
Sanja Božinovska smatra da će usklađivanje sa pravnom tekovinom EU biti dobro za investitore jer će ista pravila važiti i u EU i u regionu. Nada se i da će svi ili bar neko obaviti spajanje tržišta električne energije sa EU.
Očekuje da se realizuje plan za 2026. za gradnju elektrana na obnovljivu energiju snage 4 GW i baterija snage 2 GW. U pomenutom periodu bi trebalo započeti i gradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) Čebren (333 MW).
Božinovska: Ne možemo da funkcionišemo sami kao izolovano ostrvo
“Ne možemo da funkcionišemo sami kao izolovano ostrvo. Očekujem više integracije i regionalne saradnje”, zaključila je Božinovska.
Planovi Crne Gore se oslanjaju na razvoj obnovljivih izvora energije i izvoznu orijentaciju i za to je, kako ističe Admir Šahmanović, izabrala put strateških partnerstava. Potpisala je međudržavne sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Francuskom, Mađarskom, a sledećeg meseca planira i sa SAD.
Pre nekoiliko nedelja dogovoreno je osnivanje zajedničke firme sa kompanijom Masdar iz UAE za razvoj projekata, a sa francuskim EDF-om priprema se gradnja hidroelektrane.
Ministar je podsetio da sa SAD imaju nameru da razvijaju gasne elektrane kako bi se obezbedila bazna energija kao alternativa za termoelektranu Pljevlja. Zbog toga je planirano povezivanje na gasovod koji je došao do Albanije.
„U fazi smo razvoja projekata za LNG terminal i gasnu elektranu od 500 MW“, dodao je Šahmanović.
Republika Srpska će, kako je najavio ministar Petar Đokić, do kraja 2027. godine završiti dve hidroelektrane – Dabar i Bistricu – kompleks od tri postrojenja.
Zaključeno je 37 ugovora o gradnji elektrana na obnovljivu energiju, od toga najveći deo sa domaćom Elektroprivredom Republike Srpske (ERS).
“Instalisana snaga elektrana u ugovorima je 2.304 MW i to bi sve moglo da bude izgrađeno u narednih do pet godina. Vrijednost takvih projekata je oko 5,5 milijardi KM”, smatra Đokić.
Sa Svetskom bankom bi trebalo da bude zaključen ugovor o projektu za razvoj prozjumera, sa očekivanim kapacitetom solarnih elektrana od 200 MW.
Lakić: Trebamo izgraditi energetski sistem fleksibilan da odgovori svim budućim izazovima
FBiH će, prema rečima ministra Vedrana Lakića, u narednih tri do pet godina značajnije povećati proizvodnju uglja, i tako obezbediti baznu energiju i smanjiti uvoz električne energije.
“I ako se ovo sad sve na neki način sabere: infrastruktura, infrastruktura i infrastruktura, najprije prema interesima i potrebama svake države ponaosob. Ono što je mnogo značajnije jeste regionalna povezanost i mislim na nas koji smo ovdje prisutni. Obzirom na sve ovo što je kolega Đokić rekao da se dešava u svijetu, potpuno različite politike prema energetskom sektoru, mislim da se trebamo okrenuti sami sebi i izgraditi energetski sistem čiji najveći atribut će biti da bude fleksibilan za naredni period kako bismo mogli odgovoriti svim budućim izazovima”, poručio je Lakić.
Srbija ide ka cilju iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plan (NEKP) da do 2030. godine 65 odsto proizvodnje električne energije bude iz obnovljivih izvora energije. Jovana Joksimović očekuje da će spajanje tržišta električne energije sa EU biti prvi dokaz spremnosti Srbije za evropske integracije.
Region bi, kako primećuje ona, trebalo da prati ono što su svetski i evropski trendovi, ali nacionalni kontekst mora da bude uvek prioritet. Uverena je da je budućnost svake države da u skladu sa nacionalnim interesima sprovede diverzifikaciju pravaca i izvora snabdevanja i energetski miks prilagodi tehnološkom razvoju.
Sultanov: Šanse da ne uspemo bile su veće nego da ne uspemo
Uverenje ministara Zapadnog Balkana da je međusobna saradnja rešenje za energetske probleme potvrdio je Elnur Sultanov i to primerom njegove zemlje. On je ispričao kako je Azerbejdžan uspeo da razvije naftno-gasni sektor, uprkos tome što je bio deo regiona veoma sličnog Zapadnom Balkanu.
Zemlja se nalazi na granici između Evrope i Azije. Graniči se se Rusijom, Iranom, Gruzijom, Jermenijom i Turskom. Nema izlaz na more, a istoriju regiona obeležili su sukobi.
Zemlja je, kako je naveo, uspela da produži naftovod do Gruzije i Turske odnosno do Sredozemnog mora – naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan, a kasnije i da razvije gasno polje Šah Deniz, odakle se snabdeva Južni gasni koridor.
“Azerbejdžan je, koristeći svoju sposobnost međukulturnih odnosa, uspeo da sastavi regionalnu koaliciju, da obezbedi podršku regionalnog snažnog igrača – Turske, kao i globalnih igrača – EU i SAD”, objasnio je Sultanov.
„Nadamo se da će EU shvatiti da je CBAM loš za naše ekonomije”
Ministri regiona ponovili su da zbog primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) imaju velike probleme.
Pre desetak dana ministar Admir Šahmanović pisao je u ime BiH, Crne Gore, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije nadležnom odboru Evropskog parlamenta, navodeći da je prekogranična taksa na CO2 smanjila izvoz struje iz regiona u EU.
Šahmanović je istakao da su se nadali da će kolege iz EU shvatiti da jednostavno to nije dobro za regionalne ekonomije.
On je naveo da niko ne beži od obaveza, ali jednostavno region nije spreman za tu vrstu oporezivanja, i želi tehničku i finansijsku podršku.
Ministar Petar Đokić je istakao da bi zbog činjenice da su SAD istupile iz Pariskog sporazuma trebalo da se vidi u kom pravcu ide svet. Da li može Evropa svojom politikom da sama zaštiti globalnu klimu, i da li bi sad trebalo da se razmišlja o nekom drugom modelu, dodao je on.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.