Predloženi Zeleni energetski koridor od Bakua u Azerbejdžanu do Mađarske procenjen je na 14,3 milijarde evra, uz dodatnih 7,8 milijardi evra za namenske kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Imao bi tri, paralelne trase, uključujući tri kabla od 525 kilovata pojedinačne snage 1,3 gigavata koji bi prolazili ispod Crnog mora između Gruzije i Rumunije. U razmatranju je i cevovod za vodonik.
Firma Green Energy Corridor Power Co. (GECO), registrovana u Bukureštu, osnovana je radi projektovanja sistema za prenos električne energije između Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske, zatim obezbeđivanje finansiranja, izgradnju i upravljanje. Projekat obuhvata tri kabla ispod Crnog mora.
Zajedničko preduzeće je u jednakom suvlasništvu operatora prenosnih sistema (TSO) AzerEnerji (Azerbejdžan), Georgian State Electrosystem – GSE (Gruzija) i Transelectrica (Rumunija) i mađarske državne elektroprivrede MVM, koja nastupa sa operatorom prenosnog sistema MAVIR.
GECO ima ambiciju da postane projekat od zajedničkog interesa (PMI). Taj status se u Evropskoj uniji dodeljuje po Zakonu o Transevropskim energetskim mrežama (TEN-E).
Najnoviji podaci pokazuju da je Zeleni energetski koridor procenjen na 22,1 milijardu evra. Kako navodi ova firma, segment prenosa koštao bi 14,3 milijarde evra, dok procenjeni iznos za namenske kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora dostiže 7,8 milijardi evra.
Kablovi će ležati i na do 2,2 kilometra ispod površine mora
Na mapi su nadzemni i podzemni vodove koji prolaze kroz Azerbejdžan i Gruziju do obale kod Anaklije i Potija. Konvertorske stanice u Ksaniju i Chaltubu povezuju koridor sa gruzijskom mrežom u oba smera, pa ta zemlja može i da izvozi svoj višak obnovljive električne energije i da je uvozi kada joj je to potrebno.
Sa gruzijske obale, kablovi od po 1.120 kilometara prolaze ispod Crnog mora, uglavnom preko abisalne (dubokomorske) ravnice, na dubini i do 2.200 metara. Izlazak na kopno je kod Konstance Sud u Rumuniji.
Prva i najduža linija, od Bakua do Albertirše kod Budimpešte, planirana je za puštanje u rad 2032.
Prva od tri trase trebalo bi da bude na mreži 2032. godine. Ide od Bakua u Azerbejdžanu do Albertirše kod Budimpešte. Duga je više od tri hiljade kilometara, a tačke na suprotnim obalama Crnog mora su Anaklija i Konstanca Sud. Drugi interkonektor, planiran za 2036. godinu, stiže do Domneštija kod Bukurešta. Treći ide samo do Konstance.
Podvodni visokonaponski kablovi za jednosmernu struju (HVDC) radiće na 525 kilovolti. Predložena snaga svake od tri linije sistema GECO je 1,3 gigavata, osim segmenta Konstanca Sud – Albertirša, gde je dva gigavata.
GECO ima za cilj da u Evropsku uniju prenosi ukupno 20 teravat-sati godišnje. Za prvu vezu je predviđeno osam teravat-sati. Studija izvodljivosti odobrena je u julu.
Inače, Azerbejdžan, Gruzija, Turska i Bugarska rade na zasebnom, kopnenom koridoru zelene energije.
Pored elektroenergetskih vodova bi mogao da prođe cevovod za vodonik
U okviru svog Zelenog energetskog koridora, učesnici razmatraju mogućnost izgradnje cevovoda za vodonik celom dužinom od Bakua do Albertirše.
Prezentacija otkriva da ima pet mogućih verzija, s prečnikom od 16 do 36 inča (40,6 do 91,4 centimetra). To znači između 100.000 i 950.000 tona godišnje, odnosno između 3,3 i 31,7 teravat-sati. Investicija je procenjena na 6,6 do 13 milijardi evra.
Zanimljivo je da u Crnom moru već na 150 ili 200 metara ispod površine više nema rastvorenog kiseonika, a ima sumpor-vodonika, te je život na dubokom morskom dnu veoma ograničen.
Na toj dubini bi ležao najveći deo podvodnih kablova. Studije se stoga sprovode s fokusom na kontinentalni prag i priobalne tačke izlaska na kopno u Gruziji i Rumuniji, gde su najosetljivija staništa, ribarstvo i turizam, ali i na kulturnu baštinu u dubokim vodama koju čuva anoksična voda, saopštio je GECO.
Crno more je najveći anoksični morski basen na svetu.
