Državne Hidroelektrarne na Spodnji Savi pustile su pored hidrocentrale Brežice u rad dva fotonaponska pogona ukupne maksimalne snage 9,34 megavata. Zajedno sa prvim, postavljenim ranije, čine najveći solarni kompleks i hibridnu elektranu u Sloveniji. Ova kombinacija omogućava optimizaciju proizvodnje kroz čuvanje vode u akumulaciji Brežice za periode vršne potrošnje.
Sa svojih šest megavata u piku kada je puštena u rad 2023. godine, FEBR-D3 je bila najveća solarna elektrana u Sloveniji. Nalazi se na odlagalištu sedimenta, pored akumulacije kod akumulacije hidroelektrane Brežice i integrisana je sa tim objektom u hibridnu elektranu.
Njen operator, Hidroelektrarne na Spodnji Savi, pokrenuo je u avgustu probni rad još dve fotonaponske celine. To je sada najveći solarni kompleks u Sloveniji, izjavio je ove nedelje generalni direktor Boštjan Pišotek na svečanom otvaranju FEBR-D1 i FEBR-D2, ukupne maksimalne snage iliti pika 9,34 megavata.
Parcele su takođe na nanosima sedimenta, a zajedno zahvataju 9,4 hektara. Dva nova postrojenja se sastoje od ukupno 14,952 bifacijalna modula, što je 625 vati po komadu. Takvi, dvostrani paneli, generišu struju i sa zadnje strane, gde hvataju odblesak, najviše sa tla.
Hrvatska kompanija Končar je bila izvođač u okviru ove investicije, vredne četiri miliona evra. Izgradnja je trajala 14 meseci. Procenjena godišnja proizvodnja novih segmenata iznosi 10,5 gigavat-sati, što znači 17,4 gigavat-sati za celokupnih 15,3 megavata.
Rifelj: Energetska tranzicija podrazumeva odgovornost prema prostoru, ljudima i prirodi
Brežice su protočna hidroelektrana sa omanjom akumulacijom, tako da solarna energija omogućava optimizaciju proizvodnje kroz čuvanje vode za periode vršne potrošnje. Upotrebljiva zapremina iznosi 3,4 miliona kubnih metara.
HESS je za svoje solarne parkove iskoristio parcele koje su već bile deo energetske infrastrukture
Ministarka životne sredine i prostornog planiranja Polona Rifelj izjavila je na svečanom otvaranju da energetska tranzicija ne znači samo izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, već i odgovorno odabiranje lokacija za projekte i brigu o uticaju na ljude, prirodu i lokalne zajednice.
U tom smislu, državni HESS je iskoristio prostor koji je već bio u okviru energetske infrastrukture. Da očuva stanište ptica bregunica (breguljki) i pčelarica, izgradio je zamenski zid za njihovo gnežđenje.
Jedna celina u solarnom kompleksu Brežice nije povezana na hidroelektranu
Fotonaponski sistem Brežice ne čini jedinstvenu elektranu. Situacija sa raspoloživošću i blizinom mreže uslovila je da se celina D1, snage 4,8 megavata, poveže na 20-kilovoltni vod operatora distributivnog sistema na tom području – firme Elektro Celje.
D2, sa svojih 4,6 megavata, konektovan je preko hidroelektrane na mrežu slovenačkog operatora prenosnog sistema ELES od 110 kilovata, kao i D3.
Tri Kaplanove hidroturbine jednake veličine u Brežicama imaju ukupnu snagu 47,4 megavata. Prosečno generišu ukupno 161 gigavat-sat godišnje.
Skupina GEN iliti GEN Group drži 51 odsto HESS-a, a Holding Slovenske elektrarne (HSE) preostali udeo.
