Energetski sektor u Evropskoj uniji prednjači u usvajanju veštačke inteligencije, pa je među tri sektora sa najvišim stepenom njene primene. Udeo preduzeća u energetici koja koriste bar jednu tehnologiju veštačke inteligencije porastao je sa 18 odsto u 2021. godini na 34 odsto u 2025. godini. Ovi nalazi su deo novog izveštaja Evropske komisije i Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), o usvajanju veštačke inteligencije u strateškim sektorima u EU.
Broj sajber napada u energetskom sektoru udvostručio se u periodu od 2020. do 2022. godine, a jedno od najnovijih istraživanja pokazuje da se energetska industrija nalazi u svojevrsnoj „trci u naoružanju“ protiv sve sofisticiranijih pretnji u vidu sajber napada.
Gledano u celini, udeo kompanija koje koriste bar jednu tehnologiju veštačke inteligencije (AI) porastao je sa 8% na 20% u periodu između 2021. i 2025. godine, prema izveštaju Merenje usvajanja AI u Evropskoj uniji (Measuring AI adoption in the European Union).
Primena je porasla u svim strateškim sektorima, ali nejednakim tempom. Sektori kao što su mediji, energetika i elektronske komunikacije prednjače, pri čemu najmanje 30 odsto kompanija u njima koristi veštačku inteligenciju.
S druge strane, sektori poput mobilnosti, transporta i automobilske industrije, turizma, kao i agroprehrambenog sektora, zaostaju sa stopom usvajanja od oko 13 odsto.
Načini nabavke pod uticajem bezbednosti kritične infrastrukture
Izveštaj pokazuje da, prema rangiranju zasnovanom na organizacionoj prilagođenosti veštačkoj inteligenciji, što podrazumeva reorganizaciju radi potpunog iskorišćavanja potencijala AI, energetski sektor zauzima prvo mesto.
Postoji nekoliko načina nabavke, od gotovih proizvoda spremnih za upotrebu do sistema koje u potpunosti razvijaju zaposleni u samoj kompaniji.
Sektori sa relativno većim udelom kompanija koje same kreiraju prilagođene alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji ili značajno modifikuju postojeće, jesu sektori elektronike, energetike i medija, a za njima slede sektori odbrane i farmaceutske industrije.
Upotreba sistema koje su kreirali ili modifikovali spoljni dobavljači značajno je opala
U periodu između 2021. i 2024. godine, energetski sektor je pokazao najizraženiju promenu u načinima nabavke tehnologija.
U izveštaju se naglašava da je upotreba sistema koje su kreirali ili izmenili spoljni dobavljači značajno opala, dok je, s druge strane, porasla primena komercijalnih sistema – bilo onih spremnih za upotrebu ili onih koje je prilagodilo sopstveno osoblje kompanije, kao i razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji unutar samih organizacija.
Autori ističu da ovi trendovi verovatno odražavaju povećanu osetljivost u sektorima odbrane i energetike kada je reč o bezbednosti kritične infrastrukture.
Širok spektar tehnologija veštačke inteligencije
Prema navodima u izveštaju, energetski sektor pokazuje najraznovrsniji profil primene tehnologija veštačke inteligencije među svim strateškim sektorima.
Posebno je izražena upotreba alata za automatizaciju radnih procesa, sistema za podršku odlučivanju, kao i tehnika mašinskog učenja za analizu podataka. Ostale tehnologije obuhvataju analizu pisanog jezika, generisanje sadržaja i pretvaranje govora u tekst.
Energetske kompanije koriste veštačku inteligenciju u različite svrhe
U izveštaju se navodi da energetski sektor, zajedno sa sektorima elektronskih komunikacija i odbrane, stavlja relativno veći naglasak na upotrebu veštačke inteligencije u svrhu informaciono-komunikacione bezbednosti u poređenju sa drugim sektorima, što odražava ključni značaj zaštite kritične infrastrukture.
Inače, energetski sektor u izveštaju obuhvata proizvodnju, prenos, distribuciju i potrošnju energije, uključujući obnovljive izvore energije, fosilna goriva i nuklearnu energiju, kao i pripadajuću infrastrukturu.
