U vreme kada rastuće geopolitičke tenzije i sukobi ugrožavaju energetsku bezbednost širom sveta, Azerbejdžan se ističe svojim strateškim i vizionarskim pristupom energetici. Ova zemlja ne samo da je svoje energetske resurse iskoristila za ekonomski rast i razvoj, već ih stavlja u službu jačanja međunarodne saradnje i unapređenja energetske bezbednosti svojih partnera, posebno onih u Evropi.
Smešten na prelazu između Evrope i Azije, Azerbejdžan je naširoko poznat kao naftna i gasna sila. Istovremeno, ova zemlje pokrenula je i ambiciozne ciljeve kada je reč o energetskoj i zelenoj tranziciji i planira da svoju energetsku kompaniju SOCAR u potpunosti dekarbonizuje do 2050. godine.
Svakog 20. septembra, Azerbejdžan obeležava godišnjicu Ugovora veka – istorijskog sporazuma koji je država potpisala 1994., samo tri godine nakon što je stekla nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza. Sporazum je potpisan između vlade Azerbejdžana i naftnih kompanija iz šest zemalja – Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Rusije, Turske, Norveške i Saudijske Arabije.
Ugovorom je dogovoren zajednički razvoj i proizvodnja na naftnim poljima Azeri i Chirag, kao i na delu naftnog polja Gunashli koji je na većoj dubini. Ova polja se nalaze u azerbejdžanskim vodama Kaspijskog mora. Kompanije potpisnice su SOCAR, Amoco, bp, McDermott, UNOCAL, Lukoil, Statoil, TPAO, Pennzoil, Ramco i Delta.
Industrija nafte i gasa integrisala je Azerbejdžan u globalnu privredu i obezbedila zemlji finansijska sredstva za investicije u ovaj sektor, kao i značajne direktne strane investicije. Usledila su brojna partnerstva sa nekim od najvećih svetskih korporacija i banaka, uključujući Shell, Oracle, Masdar i JPMorgan Chase.
Od prvih naftnih bušotina na svetu do važne uloge u snabdevanju Evrope
Brzi rast Azerbejdžana u energetici ima korene u njegovoj dugoj, ali i pionirskoj ulozi u eksploatiaciji nafte. U ovoj zemlji je prvi put na svetu mehaničkim putem izbušena industrijska naftna bušotina, a kasnije je ovde otvoreno i prvo naftno polje na moru.
Pod vođstvom državne naftne kompanije SOCAR – State Oil Company of Azerbaijan Republic, Azerbejdžan izvozi sirovu naftu u 25 zemalja. 2025. godine, izvoz sirove nafte iz Azerbejdžana iznosio je 170 miliona barela. Italija je kupila najveći deo, a slede Češka, Hrvatska i Rumunija.
Ćerka firma SOCAR Midstream Operations upravlja naftovodima i skladišnim kapacitetima.
Naftovod Baku-Tbilisi-Ceyhan (BTC) transportuje sirovu naftu od terminala Sangachal na Kaspijskom moru do lučkog grada Džejhana na obali Sredozemnog mora. Kapacitet iznosi 1,2 miliona barela dnevno. BTC prenosi naftu proizvedenu u Azerbejdžanu, Kazahstanu i Turkmenistanu.
SOCAR Midstream Operations je u julu preuzeo upravljanje nad ovim sistemom od svog partnera BP-a. Obe kompanije drže po skoro jednu trećinu udela u naftovodu BTC. Udeli ostalih kompanija u konzorcijumu, među kojima su MOL Group, Eni i TotalEnergies, manji su od po devet odsto.
Baku-Supsa Pipeline, naftovod poznat i po imenu Western Route Export Pipeline ili WREP, završava se na gruzijskoj obali Crnog mora. Transportuje 90.000 barela na dan, a maksimalni kapacitet je 106.000 barela.
„Naša vizija je da budemo najpouzdaniji i najodrživiji energetski koridor“, izjavio je prošle nedelje tehnički direktor ogranka SOCAR Midstream Operations Eldar Gazijev, na brifingu za novinare u glavnom gradu Bakuu, povodom godišnjice Ugovora veka.
Azerbejdžan godišnje izvozi 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa
Kako je značaj prirodnog gasa proteklih nekoliko decenija rastao, Azerbejdžan se pozicionirao kao jedna od energetskih sila, igrajući važnu ulogu u očuvanju bezbednosti snabdevanja Evrope energentima.
Azerbejdžan isporučuje 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje u 16 zemalja, uglavnom u Evropi, izjavio je zamenik ministra energetike Orhan Zejnalov.
Krećući od azerbejdžanskog dela Kaspijskog mora, Južni gasni koridor (SGC) je od vitalne važnosti za Evropu i Mediteran. Prvi deo tog sistema je gasno polje Shah Deniz.
Godine 2006. pušten je u rad Južnokavkaski gasovod (South Caucasus Pipeline – SCP), radi snabdevanja Gruzije i Turske. Kapacitet je 2018. više nego utrostručen na 24 milijarde kubnih metara godišnje. Novi, Transanadolijski gasovod (Trans Anatolian Natural Gas Pipeline, TANAP), produžio je iste godine ovaj koridor sve do grčke granice.
Hadžijev: SOCAR-u i njegovim partnerima potrebna je investiciona podrška EU da bi mogli da povećaju količine gasa
Transjadranski gasovod (Trans Adriatic Pipeline – TAP), koji od te tačke stiže do Italije, ima godišnji kapacitet 12,7 milijardi kubnih metara. Mogao bi se proširiti na 20 milijardi kubika.
Azerbejdžan i Evropska unija razmatraju mogućnost povećanja količine gasa za postojeća i nova tržišta, kao što su Austrija i Nemačka. Kako bi se ostvario ovaj ambiciozni cilj, SOCAR-u i njegovim partnerima potrebna je investiciona podrška EU za taj projekat, izjavio je Anar Hadžijev, direktor finansija u još jednoj zavisnoj firmi, SOCAR Midstream Gas Operations.
Partnerstvo Evropske unije i Azerbejdžana omogućiće povećanje snabdevanja gasom, uz investicije u zelenu energetiku
Kamen temeljac energetskog partnerstva između Evropske unije i Azerbejdžana postavljen je 2022. godine, kada su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisali memorandum o strateškom partnerstvu u oblasti energetike. Time su izrazili spremnost da se godišnje isporuke gasa udvostruče na 20 milijardi kubnih metara.
Tokom svoje posete Bakuu u julu ove godine, Fon der Lajen je naglasila je bliske odnose i energetsku saradnju između EU i Azerbejdžana.
Poslovni okrugli sto o čistoj proizvodnji energije zakazan je u okviru predstojećeg samita EU-Azerbejdžan u Briselu
Redovni Energetski dijalog na visokom nivou između Azerbejdžana i EU nastavlja se početkom oktobra u Briselu. Tada će biti organizovan „Poslovni okrugli sto o čistoj energiji između EU i Azerbejdžana“, a očekuje se da će se Fon der Lajen i Alijev obratiti učesnicima. Ideja je da se okupe visoki zvaničnici i predstavnici privatnog sektora.
Pored razgovora o snabdevanju gasom, Azerbejdžan planira da predstavi poslovne mogućnosti za kompanije sa sedištem u EU koje se bave zelenom energijom.
Izvoz gasa iz Azerbejdžana u Evropu je 2025. iznosio 13 milijardi kubnih metara, 59 procenata više nego pet godina ranije, izjavio je zamenik ministra Zejnalov. Ta zemlja je spremna da dodatno poveća isportuke gasa rastućem evropskom tržištu. Međutim, neophodni su dugoročni sporazumi i izvori finansiranja, objasnio je ovaj zvaničnik i sugerisao da bi Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) mogle da preuzmu određenu ulogu.
Zajednički projekat gasne elektrane osnažiće strateško partnerstvo sa Srbijom
Zamenik ministra energetike Zejnalov je posebno izdvojio Srbiju kao strateškog partnera Azerbejdžana, ukazujući na kontinuirani rast u snabdevanju gasom i zajednički projekat za kogenerativnu gasnu elektranu u blizini Niša.
Azerbejdžan i Srbija dogovaraju poslednje pojedinosti, dodao je ovaj zvaničnik, pre nego što potpišu sporazum. Planirano postrojenje bi trebalo da ima kapacitet od 350 megavata za električnu i 150 megavata za toplotnu energiju.
Zamenik ministra Orhan Zejnalov očekuje da će projekat kogenerativne elektrane na gas u Srbiji uskoro ući u fazu izgradnje
Azerbejdžan je počeo da izvozi gas u Srbiju pre par godina. Udeo te količine u pokrivanju potražnje stabilno raste, dostigavši čak 16 odsto, a obim će se i dalje povećavati, naročito zbog projekta gasne elektrane, poručio je Zejnalov.
„Izgradnja kogenerativnog postrojenja bi uskoro trebalo da počne. Ovo je naš projekat od velikog značaja“, izjavio je zamenik ministra, napominjući da time SOCAR uspostavlja prisustvo u ovom regionu. Pored toga, zamenik ministra je naglasio značaj gasnih i električnih interkonektora Srbije za proizvodnju i isporuku energenata i buduću tražnju.
SOCAR sada ima dve rafinerije u Italiji, s velikim lancem maloprodaje
SOCAR poseduje više od sedam hiljada maloprodajnih benzinskih stanica u inostranstvu. Od toga ih u Italiji ima 6.300, gde je pre četiri meseca završio akviziciju kompanije Italiana Petroli (IP), uključujući dve rafinerije.
Pored svoje rafinerije Heydar Aliyev na domaćem tržištu i nekoliko petrohemijskih postrojenja, kompanija je izgradila rafineriju nafte STAR u Turskoj, nakon što je tamo preuzela petrohemijsko postrojenje.
U planu je nova rafinerija, da zameni postojeću. Šef SOCAR-ovog segmenta za rafinerije i petrohemiju Orhan Alijev izjavio je da bi ova investicija mogla da dostigne sedam milijardi dolara.
Azerbejdžan planira osam gigavata projekata iz obnovljivih izvora u roku od šest godina
Azerbejdžan se okrenuo sveobuhvatnoj politici dekarbonizacije radi transformisanja privrede, pri čemu se SOCAR obavezao da najkasnije 2050. godine eliminiše neto emisije gasova s efektom staklene bašte. Akcenat je na obnovljivoj energiji.
„Ako investirate samo u jedan izvor, to vam ugrožava bezbednost. Stoga je naš stav da moramo investirati u sve izvore istovremeno“, kazao je Zejnalov.
Pre kraja 2027. godine biće puštene u rad solarne i vetroelektrane ukupnog kapaciteta dva gigavata, dodao je. To je rezultat direktnih stranih investicija vrednih 2,6 milijardi dolara. Dalje, planirano je osam gigavata iz obnovljivih izvora energije u narednih šest godina, zajedno sa četiri interkonektora za izvoz električne energije i napajanje data centara za veštačku inteligenciju (AI), rekao je ovaj zvaničnik.
U Azerbejdžanu su najveći vetropark i solarna elektrana na Kavkazu
Zavisna kompanija SOCAR Green zadužena je za obnovljive izvore energije. I ona je uspostavila nekoliko međunarodnih partnerstava, sa kompanijama kao što su Abu Dhabi Future Energy Co. (Masdar) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, PowerChina iz Kine i FAS Renewables iz Saudijske Arabije.
Kineski Universal Energy svečano je prošle nedelje otvorio svoju solarnu elektranu Gobustan snage stotinu megavata. Ovaj projekat u blizini Bakua je pobedio na prvom azerbejdžanskom tenderu za obnovljivu energiju, održanom 2024. godine.
U blizini se nalazi Masdarova fotonaponska elektrana Garadagh, kapaciteta 230 megavata. Završena je pre tri godine, a deo je šireg javno-privatnog partnerstva. Trenutno se radi na proširenju od najmanje 350 megavata fotonaponskog kapaciteta, a biće izgrađena i baterija za skladištenje energije.
Kompanija ACWA Power iz Saudijske Arabije pustila je u januaru ove godine u rad svoj vetropark Khizi-Absheron snage 240 megavata, u okviru još jednog javno-privatnog partnerstva. Oba navedena postrojenja su najveća svoje vrste u regionu Kavkaza.
Vetroelektrane na moru doprineće smanjenju potrebe za gasnim elektranama
Obnovljivi izvori energije, uključujući hidroenergiju, čine jednu petinu ukupnog kapaciteta električne energije u Azerbejdžanu. Cilj je da se do 2040. godine podigne udeo zelene energije na 38 odsto, a po istom planu, taj procenat bi pre kraja 2045. trebalo da iznosi 43 procenta. To je ekvivalentno učinku gasnih elektrana za koji bi bila potrebna 1,1 milijarda kubnih metara gasa godišnje, izjavio je zamenik ministra Zejnalov.
Clean Energy Capital, ogranak kompanije Azerbaijan Green Energy Co. (AGEC), namerava da izgradi vetropark na moru snage 200 megavata i da ga proširi na 600 megavata. Još nekoliko drugih velikih projekata vetroparkova i fotonaponskih sistema na kopnu je u izgradnji ili se bliži realizaciji.
Četiri interkonektora za izvoz struje
Azerbejdžan planira da postane značajan izvoznik zelene električne energije.
U toku je rad na projektu elektroenergetske veze od Azerbejdžana do Mađarske, koja uključuje kabl ispod Crnog mora između Gruzije i Rumunije. Istovremeno, razvija se projekat koridora zelene energije sa Gruzijom, Turskom i Bugarskom.
Treći koridor za prenos električne energije bi išao od Azerbejdžana kroz Jermeniju i azerbejdžansku eksklavu Nahčivan do Turske, a predviđeni kapacitet je jedan gigavat. Pored toga, Azerbejdžan radi na prvoj električnoj vezi sa Centralnom Azijom.
Državni investicioni fond SOFAZ pomaže energetsku tranziciju u inostranstvu
Deo Državnog naftnog fonda Republike Azerbejdžan (State Oil Fund of the Republic of Azerbaijan – SOFAZ) podržava investicije u zelenu energiju u inostranstvu. To je takozvani suvereni fond blagostanja, a na kraju juna je upravljao aktivom vrednom ukupno 72,6 milijardi dolara.
Jedan od novijih projekata je partnerstvo u oblasti infrastrukture za obnovljive izvore energije sa kompanijom Enfinity Global, čije sedište se nalazi u SAD-u. Portfolio kompanije obuhvata grupe fotonaponskih sistema u Italiji, u pogonu i u izgradnji, od ukupno 402 megavata. SOFAZ je u njih investirao 89 miliona dolara.
Fond je takođe širom sveta učestvovao u projektima obnovljivih izvora energije, skladištenja i fleksibilnosti mreže u saradnji sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), kompanijom Brookfield Asset Management i EQT-jem, koji ulaže privatna sredstva u akcijski kapital.
