Primena Mehanizma za pregranično prilagođavanje ugljenika promenila je način funkcionisanja tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu u prva tri kvartala 2026. godine, pokazao je najnoviji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice. Pozitivna vest je da je u trećem kvartalu povećan obim trgovine na četiri berze električne energije u regionu. Međutim, ovaj rast je u suprotnosti sa smanjenjem planiranih komercijalnih razmena između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Sekretarijat Energetske zajednice u trećem izveštaju o uticaju Mehanizma za pregranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na tržišta električne energije naglašava da su promene cena i prekograničnih komercijalnih razmena bile uslovljene i proizvodnjom, potražnjom, raspoloživim prekograničnim kapacitetima, kao i ostalim uslovima na regionalnom tržištu, pa se zato ne mogu pripisati isključivo mehanizmu CBAM Evropske unije.
Prekogranična taksa na CO2 stupila je na snagu 1. januara.
Analiza obuhvata podatke za šest ugovornih strana sa Zapadnog Balkana (WB6) – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo*, Severnu Makedoniju i Srbiju – kao i za susedne države članice EU: Bugarsku, Grčku, Hrvatsku, Italiju, Mađarsku i Rumuniju.
Planirani izvoz iz Crne Gore u Italiju porastao je za 80 odsto
Ukupna planirana razmena između zemalja Zapadnog Balkana i EU u trećem kvartalu bila je 8,6 odsto veća nego u drugom kvartalu, ali za 14,3 odsto manja nego u trećem kvartalu 2025. godine, kada CBAM nije važio. U periodu od januara do septembra 2026, ova razmena je bila za 17,8 odsto manja u poređenju sa istim periodom 2025, navodi se u izveštaju.
Zemlje Zapadnog Balkana ostale su neto uvoznici, zadržavši poziciju sličnu onoj iz trećeg kvartala 2025. Autori ističu da je rast zabeležen u odnosu na drugi kvartal 2026. bio koncentrisan na nekoliko koridora.
Na svakoj granici za koju je određena vrednost „podrazumevanog” (default) faktora emisije veća od nule, indikativni trošak po osnovu CBAM-a po MWh bio je veći od prosečne cenovne prednosti koju je imala ugovorna strana. Ipak, planirani izvoz iz Crne Gore u Italiju značajno je porastao – oko 80 odsto.
Komercijalni rezultati zavise od više faktora, a ne samo od razlike u cenama i troškova CBAM-a
Analiza Sekretarijata je pokazala da komercijalni rezultati zavise od više faktora, a ne samo od razlike u cenama i troškova vezanih za CBAM. Tako je izvoz iz Srbije u Mađarsku opao 21,6 odsto, uprkos većoj razlici u cenama između dva tržišta. Međutim, ovaj pad u razmeni između Srbije i Mađarske poklopio se sa smanjenjem planiranog izvoza iz Mađarske u Ukrajinu.
Zato, veća razlika u cenama nije automatski dovela do većeg planiranog izvoza, naglašava Sekretarijat.
Na četiri berze električne energije obim trgovanja porastao 26,7 odsto
Obim trgovanja na dan unapred tržištima električneenergije na četiri berze na Zapadnom Balkanu – ALPEX, MEMO, MEPX i SEEPEX, dostigao je u trećem kvartalu oko 2,97 TWh. To je 10,2 odsto više nego u prethodnom kvartalu i 26,7 odsto više nego u trećem kvartalu 2025.
Ovo se dogodilo u trenutku kada su ukupne planirane razmene između zemalja Zapadnog Balkana i EU ostale ispod nivoa iz trećeg kvartala 2025. godine, a region je zadržao status neto uvoznika.
Nije poznato šta je uzrok rasta
Sekretarijat ističe da ovaj kontrast pokazuje da slabija prekogranična komercijalna razmena sa EU nije dovela do smanjenja aktivnosti na organizovanim tržištima unutar Zapadnog Balkana.
U izveštaju se navodi da dostupni podaci ne pokazuju da li je ovaj rast posledica prelaska sa bilateralnog trgovanja, većeg učešća na tržištu ili nekih drugih promena u načinu trgovanja.
Korelacija sa cenom u Mađarskoj bila je viša nego u drugom kvartalu
Tokom trećeg kvartala 2026. godine 30-dnevna korelacija sa cenom na mađarskom dan-unapred tržištu bila je u proseku viša nego u drugom kvartalu u Albaniji, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok je u Crnoj Gori ostala nepromenjena.
Srbija je ostala tržište sa najvišim stepenom korelacije (prosek 0,87), pri čemu vrednost tokom kvartala nije padala ispod 0,80.
Apsolutna razlika u cenama u trećem kvartalu premašivala je 20 evra po MWh u 53,9 odsto sati.
U izveštaju se navodi da viša korelacija znači da su se cene kretale nagore i nadole u većoj međusobnoj usklađenosti. Autori dodaju da to ne znači da su se nivoi cena približili jedni drugima.
Kada je reč o osam cenovnih parova između Zapadnog Balkana i EU, apsolutna razlika u cenama je u trećem kvartalu 2026. premašivala 20 EUR/MWh u 53,9 odsto sati, u poređenju sa 43,5 odsto u drugom kvartalu i 21,7 odsto u trećem kvartalu 2025. godine. Samo u septembru, taj udeo je dostigao 63 odsto.
Analiza pokazuje da je, iako je prosečna kvartalna razlika u cenama ostala ispod 20 EUR/MWh za sve parove izuzev para Crna Gora–Italija, razlika u cenama na satnom nivou premašivala taj iznos u više od polovine svih sati.
