Evropska industrija vodonika je na pragu dostizanja jednog gigavata instaliranog kapaciteta i na putu da se popne na četiri gigavata pre kraja decenije, a mora da nastavi borbu za izvesnost u domenu regulative, primenljiva pravila proizvodnje i kreaciju ključnog dela tražnje, saopštila je organizacija Hydrogen Europe. Ukupni kapacitet bi već ove godine mogao bi da dostigne dva gigavata.
Evropska industrija vodonika mora da nastavi naglašavati značaj čistog načina proizvodnje tih molekula u pogledu jačanja istrajnosti celog sistema, poručili su na ovogodišnjoj Evropskoj nedelji vodonika akteri iz ovog sektora, objavio je Hydrogen Europe.
„Skaliranjem vodonika možemo da pojačamo otpornost,“ poručila je navedena asocijacija povodom održavanja trodnevnog skupa u Briselu.
Vodonik iz niskougljeničnih i obnovljivih izvora je jedan od vidova skladištenja viškova energije, a i moguće gorivo ili sirovina za takozvano ozelenjavanje privrede – na primer, u saobraćaju odnosno proizvodnji čelika. EU izdvaja milijarde evra za podsticaje, ali je proizvodnja vodonika od prirodnog gasa, a zapravo fosilnog gasa, i dalje mnogo jeftinija, iako se tu uračunavaju i troškovi za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte.
Evropski akteri mogu se ujediniti oko zajedničkog cilja
U trenutku kada su ciljevi EU iz Direktive o obnovljivoj energiji RED3 ugroženi, a ovaj sektor pritom prelazi sa megavata na gigavate, akteri se mogu ujediniti oko zajedničkog cilja, dodao je Hydrogen Europe.
Hacimarkakis: Industrija vodonika je spremna da ponudi rešenja koja su Evropi potrebna za izgradnju fleksibilnog, autonomnog i održivog energetskog sistema
„Ukoliko želimo da energetski sistem Evrope učinimo bezbednijim i pristupačnijim, moramo ubrzati čistu tranziciju. Obnovljivi i niskougljenični vodonik mogu imati važnu ulogu u toj tranziciji i zato podstičemo dalji razvoj“, prokomentarisao je evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen na otvaranju konferencije najvišeg ranga o politici, zakonima i propisima za ovaj segment privrede. Održana je u okviru Evropske nedelje vodonika.
Nema promena planova smanjivanja emisija u EU
Šefica Generalnog direktorata za energetiku (DG ENER) Selin Gauer ponovila je da je Evropska komisija posvećena klimatskim ciljevima i ulozi vodonika u tome. „Ne želimo da menjamo pravac. Ne menjamo ni krajnje ciljeve: smanjenje od 90 odsto pre kraja 2040. godine i dalje je krajnja tačka. Neophodno je pokrenuti sva rešenja“, izjavila je. Reč je o ukupnim godišnjim neto emisijama gasova s efektom staklene bašte u poređenju sa 1990. godinom.
Evropska industrija vodonika, koja se nalazi na pragu dostizanja jednog gigavata instaliranog kapaciteta i na putu je da ostvari četiri gigavata do 2030. godine, mora da nastavi borbu za izvesnost u regulatornim pitanjima, primenljiva pravila proizvodnje i kreaciju ključnog dela tražnje kako bi sprovela ono što je obećano za taj strateški molekul, dodao je Hydrogen Europe.
U pet zemalja se krajem jula gradilo četiri petine svih kapaciteta elektrolizera
Generalni direktor Jorgo Hadzimarkakis izjavio je da je industrija spremna da ponudi rešenja koja su Evropi potrebna za izgradnju fleksibilnog, autonomnog i održivog energetskog sistema. „Dobra politika će osloboditi ovaj potencijal – a to znači da se očuvaju, pa čak i podignu uspostavljene obaveze koje su stvorile preko potrebnu tražnju za čistim molekulima. Sada bi podrivanje ili revidiranje tih ciljeva samo izazvalo dodatnu neizvesnost u vreme kada je ovom sektoru potrebna stabilnost i doslednost“, podvukao je.
Najnoviji podaci ove asocijacije pokazuju da je, zaključno sa julom, kapacitet potrošnje električne energije u aktivnim postrojenjima za elektrolizu vode porastao na ukupno 677 megavata. Ipak, očekuje se da će čak još 1,6 gigavata biti pušteno u rad pre kraja godine.
Od 3,7 gigavata u izgradnji, 78 odsto je bilo na lokacijama u Nemačkoj, Švedskoj, Španiji, Holandiji i Francuskoj, pokazuju podaci biltena Clean Hydrogen Monitor.
