Tokom prve tri godine funkcionisanja rumunskog depozitnog sistema prikupljeno je više od 12,5 milijardi komada ambalaže za piće za jednokratnu upotrebu. Nacionalna stopa prikupljanja jednokratne ambalaže za piće dostigla je 85 odsto u periodu od januara do septembra 2026. godine, pri čemu je u septembru bila 97 odsto.
Zvanični podaci, predstavljeni na forumu posvećenom trogodišnjem radu depozitnog sistema za povraćaj jednokratne ambalaže (Sistemul de Garanție-Returnare-SGR), potvrđuju značaj ovog sistema kao inicijative za razvoj cirkularne ekonomije u zemlji, prenosi agencija Agerpres.
Depozitni sistem za povraćaj ambalaže (deposit return scheme – DRS) obuhvata ambalažu za piće za jednokratnu upotrebu izrađenu od stakla, plastike (PET) i aluminijuma (limenke), zapremine između 0,1 i 3 litra. Obuhvaćena je voda, bezalkoholna pića, pivo, sajder, vino i žestoka alkoholna pića, koja na sebi imaju zvanični SGR logo.
Sistemom SGR upravlja neprofitna organizacija
Sistem ne obuhvata ambalažu za mlečne proizvode, hranu, kozmetiku i hemijska sredstva za domaćinstvo, kao ni kartonsku ambalažu ili ambalažu čija zapremina izlazi iz navedenih okvira.
Sistemom SGR upravlja kompanija RetuRo Sistem Garanție Returnare SA, neprofitni subjekt organizovan kao javno-privatno partnerstvo.
Akcionari ove kompanije su: Udruženje rumunskih pivara za zaštitu životne sredine (Asociația Berarii României pentru Mediu – 30 odsto), Udruženje proizvođača bezalkoholnih pića za održivost (Asociația Producătorilor de Băuturi Răcoritoare pentru Sustenabilitate – 30 odsto), Udruženje trgovaca u Rumuniji za zaštitu životne sredine (Asociația Retailerilor din România pentru Mediu – 20 odsto), kao i Vlada Rumunije, preko Ministarstva životne sredine, voda i šuma.
Sav prikupljeni materijal šalje se direktno u postrojenja za reciklažu
U okviru SGR sistema prikupljeno je više od 12,5 milijardi jedinica ambalaže za jednokratnu upotrebu, što odgovara količini većoj od 900.000 tona sortiranog materijala. Sav prikupljeni materijal šalje se direktno u postrojenja za reciklažu. Prosečna stopa prikupljanja u prvih devet meseci 2026. godine dostigla je 85 odsto, što predstavlja rast od tri procentna poena u odnosu na 82 odsto zabeleženih u istom periodu 2025. godine.
Rumunija je postavila ambiciozan nacionalni cilj – stopu prikupljanja od 90 odsto u trećoj godini funkcionisanja sistema, čime je premašila okvire Evropske unije, koja predviđa dostizanje sličnih nivoa tek početkom 2029. godine.
Glavni grad, Bukurešt, prednjačio je po broju vraćenih komada ambalaže na nacionalnom nivou u 2026.
Glavni grad Bukurešt prednjačio je po broju vraćenih jedinica ambalaže, sa 535,6 miliona u prvih devet meseci. Slede okrug Ilfov (196,2 miliona), Konstanca (193,1 milion), Timiš (179,6 miliona) i Kluž (167 miliona).
Istraživanja koja je sproveo RetuRo pokazuju da skoro 80 odsto rumunskih građana aktivno prikuplja ambalažu i redovno koristi SGR sistem.
Sistem funkcioniše preko nacionalne mreže od približno 80.000 registrovanih sabirnih mesta, koja su organizovali trgovci širom Rumunije. Registrovano RetuRo sabirno mesto postoji u više od 90 odsto rumunskih naselja sa više od 1.500 stanovnika, kao i u više od 70 odsto naselja sa više od 200 stanovnika.
Smeu: Sistem je uspešno izgradio poverenje javnosti
Izvršna direktorka kompanije RetuRo SGR, Adela Smeu, izjavila je da je sistem uspešno izgradio poverenje javnosti, istovremeno menjajući svakodnevne navike potrošača i ukorenjujući kulturu cirkularne ekonomije širom Rumunije.
Prema rečima Mihaele Frasineanu (Mihaela Frăsineanu), više savetnice premijera, SGR predstavlja najznačajniji napredak u oblasti upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije u Rumuniji tokom poslednje tri godine.
Bivši ministar životne sredine, voda i šuma, Mirča Fečet (Mircea Fechet), naglasio je da se, uprkos početnom skepticizmu i negativnim prognozama pre pokretanja, sistem pokazao kao uspešan model javno-privatnog partnerstva, koji je prepoznat i na evropskom nivou. On je bio ministar kada je sistem pokrenut.
Udruženje je spremno da podeli tehničku stručnost sa drugim sektorima koji planiraju nezavisne sisteme, izjavio je Konstantin Bratu (Constantin Bratu), generalni direktor Udruženja pivara.
