Studentska lista zatražila je od Ministarstva rudarstva i energetike i Elektroprivrede Srbije da saopšte da li ova kompanija može da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom za sve potrošače u zemlji u narednom periodu, kao i javnost upoznaju sa pravim stanjem u ovoj državnoj firmi. Problemi se, kako su njeni predstavnici naveli, prećutkuju da bi se za posledice okrivila nova vlast, koju bi posle nedavne pobede na izborima trebalo da formira Studentska lista.
“Pozivamo Dubravku Đedović Handanović, aktuelnu ministarku i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije (EPS), da izađu pred javnost i otvoreno saopšte kakvo je stanje u ovom preduzeću, sa kakvim se problemima suočavamo i koje su projekcije poslovanja i proizvodnje do kraja godine. Građani Srbije imaju pravo da znaju da li je snabdevanje električnom energijom sigurno i da li nas, i ako da, kakve nas posledice očekuju u narednom periodu”, rekao je Stevan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i kandidat za poslanika na Studentskoj listi.
Studentska lista smatra svojom apsolutnom dužnošću da otvori pitanje od suštinskog javnog značaja i zatraži potpuno, hitno i transparentno preispitivanje poslovanja EPS-a.
Ovo nisu politička, već životna pitanja od neposrednog značaja za svakog čoveka u ovoj zemlji, dodao je Cvetićanin na konferenciji za novinare Studentske liste.
Institucije i ključni resursi države još su u rukama odlazeće vlasti
Kao primer on je naveo da je bolnica u Pančevu ostala pre neki dan bez struje više od 40 minuta, pa je katastrofa izbegnuta samo zahvaljujući prisebnošću i požrtvovanošću osobija.
Problemi u EPS-u se, prema njegovim rečima, prećutkuju, a odlaganje njihovog rešavanja ostavlja se budućem rukovodstvu, kako bi se odgovornost za posledice dugogodišnjeg lošeg upravljanja na kraju pripisala budućoj, odnosno novoj vlasti.
“Takav scenarij ne sme biti dozvoljen. Institucije i ključni resursi države još su u rukama odlazeće vlasti. Samim tim odgovornost za trenutno stanje ne može se prebacivati na nekog ko još nije preuzeo upravljanje”, smatra Cvetićanin.
Građani Srbije, kako je naglasio, zaslužuju da znaju kako je do ovakve situacije došlo i kakve su posledice odluka koje su donošene prehodnih godina.
Umesto u elektrane ulaže se u nacionalni stadion
Profesor je istakao da dotrajalost opreme, nedovoljno ulaganje u održavanje i izostanak blagovremenih remonta dovode u pitanje pouzdanost proizvodnih kapaciteta. Kao primer, je naveo blok A2 u termoelektrani Kostolac A, koji nije u funkciji, i blok B2 u termoelektrani Nikola Tesla B (TENT B), čiji se kapitalni remont već dve godine odlaže, pa radi sa smanjenim kapacitetom.
“Da li je moguće da se u trenutku kada se suočuvamo sa ozbiljnim izazovim u energetskom sektoru, prioritet daje proektima poput nacionalnog stadiona, dok nam značajni proizvodni kapaciteti ostaju van funkcije”, naglasio je on.
Jasno je da se u takvoj situaciji, kako je istakao, da se potrebe za električnom energijom moraju nadokneđivati uvozom. To, prema njegovim rečima, sa sobom nosi ozbiljne finansijske posledice, posebno ukoliko se uvoz obavlja po nepovoljnim tržišnim cenama.
Rebalans budžeta kako bi se obezbedio novac za snabdevanje potrošača
“Prema informacijama kojima raspolažemo, izvršen je rebalans budžeta kako bi se obezbedila dodatna sredstva pokrivanja konzuma. Međutim, postavlja se pitanje da li su ta sredstva dovoljna i za koji vremenski period se obezbeđena. Da li je to do kraja grejne sezone, odnosno do kada nužno moramo električnu energiju obezbeđivati i iz uvoza”, poručio je Cvetićanin.
On smatra da vlast koja je prethodnih 14 godina upravljala energetskim sistemom moraju da odgovore na više pitanje, među kojima je i to da li postoje reale mogućnosti za pojavu dodatnih troškova i eventualnih restrikcija električne energije.
Cvetićanin je podsetio da je elektroenergetski sistem u velikoj meri zastareo, da se oslanja na termoelektrane kao osnovni izvor proizvodnje električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupne proizvodnje.
Period niskog vodostaja reka dodatno je ograničioc proizvodnju hidroelektrana, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatak adekvatne energetske strategije, dodao je on.
