Evropska komisija i ministri iz Grupe na visokom nivou za energetsko povezivanje centralne i jugoistočne Evrope (CESEC) sastali su se danas u Zagrebu kako bi razmotrili napredak u oblasti prekogranične energetske infrastrukture i elektrifikacije, kao i mere za problem visokih cena energenata.
U Grupi na visokom nivou za energetsko povezivanje centralne i jugoistočne Evrope (CESEC) su zemlje Evropske unije i ugovorne strane Energetske zajednice. Iz EU tu su: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Rumunija, Poljska, Slovačka i Slovenija, a iz Energetsk zajednice: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Moldavija, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Na sastanku u Zagrebu novi članovi postali su Češka i Poljska.
U razgovorima su razmatrane mere, kako one za hitno delovanje, tako i dugoročnije, kako bi se osiguralo brzo napredovanje strateških projekata, očuvala konkurentnost privrede i zaštitile zajednice od najtežih socioekonomskih posledica, saopštila je Evropska komisija.
Poseban fokus stavljen je na funkcionisanje tržišta gasa, kao i na potrebu za efikasnijim korišćenjem postojeće elektroenergetske infrastrukture, uz primenu pametnih rešenja i dodatnih prekograničnih elektroenergetskih veza, kako bi se potrošači zaštitili od velikih oscilacija cena električne energije.
Jergensen: Sada je trenutak da intenziviramo napore
Na sastanku su usvojeni zaključci i ažurirani akcioni planovi – za električnu energiju i obnovljive izvore energije, i za prirodni gas.
Evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen rekao je da su visoke cene energenata jasan pokazatelj finansijskih, bezbednosnih i strateških troškova zavisnosti EU od uvoza fosilnih goriva koja zagađuju životnu sredinu.
“Naše mere usmerene na diversifikaciju snabdevanja, povećanje proizvodnje čiste energije iz domaćih izvora i elektrifikaciju privrede predstavljaju pravi put. Sve to mora biti praćeno odgovarajućom infrastrukturom i integracijom tržišta. Kroz inicijativu CESEC postigli smo mnogo za ovaj region. Sada je trenutak da intenziviramo napore i osiguramo sistem koji zaista obezbeđuje sigurnu, čistu i cenovno pristupačnu energiju”, istakao je on.
Jergensen je podsetio da je EU februara potrošila 134 milijarde evra više na energiju nego inače. Domaćinstva bi, kako je dodao, mogla da smanje račune tako što bi se umesto an prirodni gas grejala na struju.
Lorkovski: Regionalna saradnja u oblasti infrastrukture je hitno potrebna
Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, poručio je da rastuća potražnja za energijom, veći kapaciteti iz obnovljivih izvora, nestabilne cene i postepeno napuštanje ruskog gasa čine regionalnu saradnju u oblasti infrastrukture hitnom potrebom za energetsku bezbednost Evrope.
Zajednička pravila i regionalna saradnja, smatra, biće ključni za maksimalno iskorišćenje postojeće infrastrukture i adekvatno planiranje novih projekata.
Transbalkanski gasovod dobar primer
“Ova godina je ugrozila mogućnost snabdevanja pristupačnom energijom u regionu, kao i ekonomije, javne usluge i poverenje javnosti. Integracijom energetskih tržišta ublažavamo taj rizik i gradimo temelj na kojem sve ostalo može da počiva”, rekao je Lorkovski.
Dok se širom regiona privode kraju radovi na novim gasnim interkonektorima, inicijativa CESEC može pomoći u uklanjanju uskih grla, kako bi ti sistemi funkcionisali u skladu sa pravilima EU i pružili stvarne alternative ekonomijama koje su se nekada oslanjale na samo jednog dobavljača, dodao je on.
Transbalkanski gasovod je, smatra, primer onoga što se ovakvom saradnjom može postići. Zahvaljujući konkurentnijim tarifama, ovaj gasovod je od oktobra postao značajnija ruta za dopremanje gasa, koji ne potiče iz Rusije, ka severu.
Šušnjar i Šahmanović razgovarali o Jonsko-jadranskom gasovodu
Ministar gospodarstva Hrvatske Ante Šušnjar izjavio je da je na sastanaku zaključeno da se mora krenuti snažno napred, da se isporuče projekti, a ne strategije.
Na marginama skupa on se sastao sa crnogorskim ministrom energetike i rudarstva Admirom Šahmanovićem.
“Važno mjesto u našoj suradnji zauzima Jonsko-jadranski plinovod, koji ima potencijal otvoriti nove pravce opskrbe plinom i bolje povezati države jadranske regije. Njegov daljnji razvoj potrebno je sagledati u kontekstu tržišnih okolnosti i gospodarske održivost”, rekao je Šušnjar posle razgovora.
Šahmanović: Energetski sektor je u fazi snažnijeg investicionog razvoja
Crnogorsko Ministarstvo energetike i rudarstva je saopštilo da su razmotrene mogućnosti daljeg unapređenja energetske saradnje Crne Gore i Hrvatske, sa posebnim fokusom na razvoj infrastrukture, diversifikaciju pravaca snabdevanja i snažnije povezivanje energetskih tržišta regiona.
Sagovornici su, kako se dodaje, posebnu pažnju posvetili projektu Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), koji ima potencijal da otvori nove pravce snabdevanja gasom i unapredi energetsku povezanost zemalja Jadranskog regiona.
Šahmanović je naglasio da se, nakon intenzivnog rada na uspostavljanju zakonodavnog i institucionalnog okvira, energetski sektor nalazi u fazi snažnijeg investicionog razvoja, uz otvaranje prostora za strateška partnerstva sa međunarodnim kompanijama i investitorima u oblasti obnovljivih izvora energije, skladištenja energije i razvoja infrastrukture.
Božinovska: Regionalno povezivanje i zajednička ulaganja su ključni
Ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Severne Makedonije Sanja Božinovska na sastanku je rekla da energetska bezbednost i diversifikacija više nisu samo strateške opcije, već neophodnost.
Regionalno povezivanje i zajednička ulaganja ključni su za stabilno snabdevanje, konkurentnu privredu i dugoročnu energetsku bezbednost”, izjavila je Božinovska.
Ministarka je istakla konkretan napredak koji je Makedonija ostvarila u realizaciji strateških energetskih projekata. U toku je izgradnja gasnog interkonektora sa Grčkom, pri čemu se očekuje da će makedonska deonica biti završena do sredine 2027. godine, dok je završetak interkonektora sa Srbijom planiran za 2028. godinu.
“Uključivanjem ova dva projekta u inicijativu ’Vertikalni gasni koridor’, Makedonija postaje važan deo regionalne infrastrukture za diversifikaciju snabdevanja i povezivanje energetskih tržišta”, naglasila je Božinovska.
